Tužilac Srbije za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio je da se vlasnik "Delte" Miroslav Mišković tereti za tešku korupciju u koju spadaju zloupotrebe kojima je pribavljena imovinska korist veća od 200 miliona dinara.
U intervjuu najnovijem broju "Novog magazina", Radisaljević je rekao da se u krivičnoj prijavi i naredbi za sprovođenje istrage Miškoviću i još devetorici osumnjičenih u slučaju putarskih preduzeća stavlja na teret zloupotreba službenog položaja po osnovu visine pribavljene imovinske koristi.
Upitan da prokomentariše polemičke tonove tipa da li je moguće goniti nekoga zato što je iz sopstvenog preduzeća uzimao, kako se kaže, svoj novac, Radisavljević je rekao da Zakon o privrednim društvima pravi decidiranu razliku između lične imovine vlasnika i imovine preduzeća.
"Zato se ne može govoriti o uzimanju 'svog novca'. Vlasnik može ostvariti pravo na transfer dobiti koju je preduzeće ostvarilo u svom poslovanju na način koji je zakonom propisan", objasnio je tužilac.
Radisavljević je podsetio i da vlasnik može doneti odluku o likvidaciji preduzeća, što podrazumeva izmirenje svih dospelih obaveza preduzeća prema poveriocima, ali je ukazao da je svako drugačije korišćenje imovine preduzeća nelegalno.
Upitan o slučaju državne "Agrobanke", Radisaljević je rekao da policija vodi predistražni postupak o još nekim pravnim licima koja su koristila kredite u toj banci, tako da očekuje proširenje istrage.
Miškovića i poslovanje njegovih šest povezanih firmi u Crnoj Gori proveravala je pre tri godine i Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, ali nije bilo elemenata za procesuiranje tog slučaja ka tužilaštvu, pišu podgoričke "Vijesti".
Iz Uprave, na čijem je čelu Predrag Mitrović, listu je potvrđeno da su čoveka, koji važi za najbogatijeg Srbina, proveravali na zahtev jednog državnog organa, ali da zbog zakonskih ograničenja nisu u mogućnosti da saopšte detalje tog slučaja i finansijskih transakcija.
Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma je u drugoj polovini 2009. dobila zahtev "jednog državnog organa" za preduzimanje mera i radnji iz svoje nadležnosti...
"Traženi su podaci za fizičko lice Miroslav Mišković i još šest pravnih lica - privrednih subjekata koji posluju u Crnoj Gori: 'Delta City', 'Delta generali holding', 'Delta generali životna osiguranja', 'Delta generali osiguranja', 'Delta Maxi' i kompaniju za mobilnu telefoniju 'M TEL'. Odmah nakon dobijanja zahteva, Uprava je u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, otvorila predmet i počela da prikuplja i obrađuje podatke, shodno svojim internim procedurama", piše u odgovoru Uprave "Vijestima", koje je potpisala savetnica direktora Mirjana Bošković.
Danas se povodom slučaja Mišković oglasio i predsedavajući Borda direktora Delta holdinga Dejan Jeremić koji je izjavio da vlasnik Delte Miroslav Mišković nije sam donosio odluke o kompaniji i da neće biti revidiran ranije usvojeni petogodišnji strateški plan.
Jeremić je za sutrašnji NIN rekao da, prema tome, neće biti ni odustajanja od investicija.
"Uverenje da je odluke donosio samo gospodin Mišković, potpuno je pogrešno. Nijedan čovek na svetu ne bi mogao lično da donosi sve odluke u kompaniji koja je do prošle godine zapošljavala 25.000 ljudi, poslovala u desetak zemalja, bavila se potpuno raznorodnim delatnostima, od maloprodaje, preko agrarne proizvodnje, real estate-a, do uvoza i distribucije različite robe", rekao je Jeremić.
Prema njegovim rečima, privođenje Miškovića nije izazvalo pojačanu nervozu ni poslovnih partnera, ni kreditora, kojima je Delta holding na osnovu konsolidovanog finansijskog izveštaja, krajem prošle godine dugovao nešto više od 40 milijardi dinara, ili skoro 400 miliona evra.
Postupak protiv Miškovića, kako je dodao, neće imati negativne efekte ni na već započete pregovore sa novim poslovnim partnerima.
"Sarađujemo sa izuzetno velikim brojem kompanija, takođe i sa praktično svim bankama koje posluju na našem tržištu. Ne očekujemo nikakve promene u našim poslovnim odnosima, jer za njih nema razloga", rekao je Jeremić.
(Beta/MONDO, foto: Beta/Marko Rupena, arhiva)
Upitan da prokomentariše polemičke tonove tipa da li je moguće goniti nekoga zato što je iz sopstvenog preduzeća uzimao, kako se kaže, svoj novac, Radisavljević je rekao da Zakon o privrednim društvima pravi decidiranu razliku između lične imovine vlasnika i imovine preduzeća.
"Zato se ne može govoriti o uzimanju 'svog novca'. Vlasnik može ostvariti pravo na transfer dobiti koju je preduzeće ostvarilo u svom poslovanju na način koji je zakonom propisan", objasnio je tužilac.
Radisavljević je podsetio i da vlasnik može doneti odluku o likvidaciji preduzeća, što podrazumeva izmirenje svih dospelih obaveza preduzeća prema poveriocima, ali je ukazao da je svako drugačije korišćenje imovine preduzeća nelegalno.
Upitan o slučaju državne "Agrobanke", Radisaljević je rekao da policija vodi predistražni postupak o još nekim pravnim licima koja su koristila kredite u toj banci, tako da očekuje proširenje istrage.
Miškovića i poslovanje njegovih šest povezanih firmi u Crnoj Gori proveravala je pre tri godine i Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, ali nije bilo elemenata za procesuiranje tog slučaja ka tužilaštvu, pišu podgoričke "Vijesti".
Iz Uprave, na čijem je čelu Predrag Mitrović, listu je potvrđeno da su čoveka, koji važi za najbogatijeg Srbina, proveravali na zahtev jednog državnog organa, ali da zbog zakonskih ograničenja nisu u mogućnosti da saopšte detalje tog slučaja i finansijskih transakcija.
Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma je u drugoj polovini 2009. dobila zahtev "jednog državnog organa" za preduzimanje mera i radnji iz svoje nadležnosti...
"Traženi su podaci za fizičko lice Miroslav Mišković i još šest pravnih lica - privrednih subjekata koji posluju u Crnoj Gori: 'Delta City', 'Delta generali holding', 'Delta generali životna osiguranja', 'Delta generali osiguranja', 'Delta Maxi' i kompaniju za mobilnu telefoniju 'M TEL'. Odmah nakon dobijanja zahteva, Uprava je u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, otvorila predmet i počela da prikuplja i obrađuje podatke, shodno svojim internim procedurama", piše u odgovoru Uprave "Vijestima", koje je potpisala savetnica direktora Mirjana Bošković.
Danas se povodom slučaja Mišković oglasio i predsedavajući Borda direktora Delta holdinga Dejan Jeremić koji je izjavio da vlasnik Delte Miroslav Mišković nije sam donosio odluke o kompaniji i da neće biti revidiran ranije usvojeni petogodišnji strateški plan.
Jeremić je za sutrašnji NIN rekao da, prema tome, neće biti ni odustajanja od investicija.
"Uverenje da je odluke donosio samo gospodin Mišković, potpuno je pogrešno. Nijedan čovek na svetu ne bi mogao lično da donosi sve odluke u kompaniji koja je do prošle godine zapošljavala 25.000 ljudi, poslovala u desetak zemalja, bavila se potpuno raznorodnim delatnostima, od maloprodaje, preko agrarne proizvodnje, real estate-a, do uvoza i distribucije različite robe", rekao je Jeremić.
Prema njegovim rečima, privođenje Miškovića nije izazvalo pojačanu nervozu ni poslovnih partnera, ni kreditora, kojima je Delta holding na osnovu konsolidovanog finansijskog izveštaja, krajem prošle godine dugovao nešto više od 40 milijardi dinara, ili skoro 400 miliona evra.
Postupak protiv Miškovića, kako je dodao, neće imati negativne efekte ni na već započete pregovore sa novim poslovnim partnerima.
"Sarađujemo sa izuzetno velikim brojem kompanija, takođe i sa praktično svim bankama koje posluju na našem tržištu. Ne očekujemo nikakve promene u našim poslovnim odnosima, jer za njih nema razloga", rekao je Jeremić.
(Beta/MONDO, foto: Beta/Marko Rupena, arhiva)
