Ispit se u Srbiji u proseku "kupuje" za 300 evra, ali se mito za prelaznu ocenu uglavnom ne nudi direktno profesoru nego posredniku, rezultati su danas objavljenog istraživanja.
Istraživanje je uradila Beogradska otvorena škola (BOŠ).
U istraživanju sprovedenom na fakultetima četiri državna univerziteta u Srbiji, 16 odsto od oko 1.800 ispitanih studenata navelo je da se mito nudi najviše profesoru, 25 odsto posredniku, dok je 20 odsto njih navelo da se mito nudi nekom iz administracije fakulteta.
Takođe, sedam odsto studenata smatra da gotovo svi profesori primaju novac ili poklone, dok gotovo 40 odsto njih misli da mito prima do deset procenata njihovih profesora.
U odluci kome da prijave korupciju, studenti se retko obraćaju dekanu (osam odsto), rektoru (šest odsto), nešto više šefu katedre (33 odsto) i Studentskom parlamentu (25 procenata).
Malo studenata smatra da je za profesora umešanog u korupciju adekvatna zatvorska kazna (osam odsto), već uglavnom misle da nastavnik treba da dobije otkaz (28 procenata), privremenu suspenziju (19 odsto) ili opomenu (16 procenata).
Sa druge strane, čak 40 odsto studenata navodi da je za njihove kolege koji daju mito, kao kazna adekvatna samo opomena, 20 odsto njih misli da student u tom slučaju treba da obnovi godinu, a samo deset procenata kaže da kolegu treba ispisati sa fakutleta.
Takođe, istraživanje je potvrdilo ono što su studenti i javnost znali, da veliki broj fakulteta netransparentno naplaćuje studentske takse.
Dve trećine akademaca je navelo da ne zna šta ulazi u cenu takse, dok 70 odsto njih smatra da fakultet nedostatak sredstava nadoknađuje upravo od taksi.
Više od polovine ispitanih akademaca navelo je da novac od prijave ispita, promene ispitivača, odlaganja ispita, ide za profesorske plate.
"Kada smo u Nišu pitali zašto je povećana naknada, rekli su da je promenjen kurs evra, pa moraju taksu duplo da je povećaju", rekao je na predstavljanju istraživanja Mihailo Gajić iz BOŠ.
On je naveo da je od 12 fakulteta Univerziteta u Nišu samo jedan, Pravni fakultet, u roku od 15 dana odgovorio na zahtev o visini taksi, dok su ostali poslali podatke tek nakon intervencije poverenika za informacije od javnog značaja.
Predstavljanju rezultata prisustvovala je prof. dr Radmila Vasić, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koja je navela da su univerziteti u Srbiji u obavezi da do 31 marta naredne godine dostave Agenciji takozvani "plan integriteta".
Plan, kako je objasnila, podrazumeva da fakultet i univerzitet ispitaju eventualne polazne tačke za korupciju i da predlože mere za njenu prevenciju i uklanjanje, rekla je Vasić.
Istraživanje je urađeno uz podršku Ulof Palme centra, od januara ove godine, u okviru projekta "Za odgovornije univerzitete u Srbiji".
Na Univerzitetu u Nišu obrađivana je tema studentskih taksi i naknada, Na Medicinskom u Novom Sadu tema je mito, dok su studentske evaluacije odabrane na četiri fakulteta kragujevačkog i beogradskog univerziteta.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)
U istraživanju sprovedenom na fakultetima četiri državna univerziteta u Srbiji, 16 odsto od oko 1.800 ispitanih studenata navelo je da se mito nudi najviše profesoru, 25 odsto posredniku, dok je 20 odsto njih navelo da se mito nudi nekom iz administracije fakulteta.
Takođe, sedam odsto studenata smatra da gotovo svi profesori primaju novac ili poklone, dok gotovo 40 odsto njih misli da mito prima do deset procenata njihovih profesora.
U odluci kome da prijave korupciju, studenti se retko obraćaju dekanu (osam odsto), rektoru (šest odsto), nešto više šefu katedre (33 odsto) i Studentskom parlamentu (25 procenata).
Malo studenata smatra da je za profesora umešanog u korupciju adekvatna zatvorska kazna (osam odsto), već uglavnom misle da nastavnik treba da dobije otkaz (28 procenata), privremenu suspenziju (19 odsto) ili opomenu (16 procenata).
Sa druge strane, čak 40 odsto studenata navodi da je za njihove kolege koji daju mito, kao kazna adekvatna samo opomena, 20 odsto njih misli da student u tom slučaju treba da obnovi godinu, a samo deset procenata kaže da kolegu treba ispisati sa fakutleta.
Takođe, istraživanje je potvrdilo ono što su studenti i javnost znali, da veliki broj fakulteta netransparentno naplaćuje studentske takse.
Dve trećine akademaca je navelo da ne zna šta ulazi u cenu takse, dok 70 odsto njih smatra da fakultet nedostatak sredstava nadoknađuje upravo od taksi.
Više od polovine ispitanih akademaca navelo je da novac od prijave ispita, promene ispitivača, odlaganja ispita, ide za profesorske plate.
"Kada smo u Nišu pitali zašto je povećana naknada, rekli su da je promenjen kurs evra, pa moraju taksu duplo da je povećaju", rekao je na predstavljanju istraživanja Mihailo Gajić iz BOŠ.
On je naveo da je od 12 fakulteta Univerziteta u Nišu samo jedan, Pravni fakultet, u roku od 15 dana odgovorio na zahtev o visini taksi, dok su ostali poslali podatke tek nakon intervencije poverenika za informacije od javnog značaja.
Predstavljanju rezultata prisustvovala je prof. dr Radmila Vasić, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koja je navela da su univerziteti u Srbiji u obavezi da do 31 marta naredne godine dostave Agenciji takozvani "plan integriteta".
Plan, kako je objasnila, podrazumeva da fakultet i univerzitet ispitaju eventualne polazne tačke za korupciju i da predlože mere za njenu prevenciju i uklanjanje, rekla je Vasić.
Istraživanje je urađeno uz podršku Ulof Palme centra, od januara ove godine, u okviru projekta "Za odgovornije univerzitete u Srbiji".
Na Univerzitetu u Nišu obrađivana je tema studentskih taksi i naknada, Na Medicinskom u Novom Sadu tema je mito, dok su studentske evaluacije odabrane na četiri fakulteta kragujevačkog i beogradskog univerziteta.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)
