• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo
30.12.2012. / 10:25 10:29

Da je GMO hrana dobra ne bi je skrivali

30.12.2012. / 10:25 10:29
30.12.2012. / 10:25 10:29

Profesor Miladin Ševarlić insistira na odbijanju američkog ultimatuma i pretnje ne ulaskom u STO da se izmeni naš zakon i dozvoli uvoz kotroverzne genetski modifikovane hrane.

Tretman i pažnja sa kojom Srbija treba da pristupi problemu genetski modifikovanih organizama (GMO) ne treba da se razlikuju od promišljanja o pitanju Kosova i Metohije ili ulaska u evroatlantske integracije. U ovo je ubeđen agroekonomista dr Miladin Ševarlić koji se pita: čemu teritorija, ako posledice GMO po ljudsku populaciju budu kao i kod eksperimentalnih životinja, i ako nas za tri, četiri generacije neće biti, pišu "Novosti".

Zahtev Amerike da Srbija izmenom Zakona o GMO skine rampu sa njihovog uvoza, uzgoja, prerade i prometa, po mišljenju ovog profesora očigledna je pretnja jer se time ne uslovljava samo podrška SAD Beogradu za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), već se u istom paketu šalje i poruka da će se bilateralni odnosi Srbije i SAD pogoršati ukoliko se zahtevi Vašingtona zbog interesa njihovih biotehnoloških kompanija ne ispoštuju. Problem je tim veći, smatra on, jer je ovo udarac na poslednji element srpske održivosti. Na poljoprivredu.

"Ne smatram, ipak, da je ovo borba Davida i Golijata. Ovde je jednostavno potrebno argumentovano dokazati da li bi od GMO Srbija imala korist. Pošao bih od nacionalnog interesa koji svaka zemlja treba da gleda. Zašto bismo mi gledali ekonomske interese multinacionalnih kompanija SAD? Na kraju, te kompanije ne dozvoljavaju da se proizvodi dobijeni na bazi GMO obeleže, pa samim tim izazivaju opravdanu sumnju u bezbednost hrane koju proizvode. Osim toga, obaveze u slučaju da dođe do štetnih posledica korišćenjem ove hrane, niko ne prihvata. Zato ja tražim od moje države da me zaštiti", kaže ugledni profesor beogradskog poljoprivrednog fakulteta.
Srbi kao da su već bili izloženi nekom genetskom inžinjeringu sa trajnom posledicom da oko malo čega mogu da se slože, pa se i oko GMO čuje višeglasje...

"Zbog toga predlažem referendum: ko je za, a ko protiv, pa ako narod izglasa dozvolu za uvoz GMO, neka tako bude. Poslednja istraživanja, međutim, pokazuju da četiri petine naših stanovnika nije za GM hranu. Podele nisu loše ako se, da bi se došlo do rešenja, vodi argumentovana rasprava", kaže dr Ševarlić, koji ukazuje na to da svi rezultati eksperimentalnih istraživanja ukazuju na to da pokusne životinje pokazuju velika oštećenja, uključujući tumore i besplodnost u trećoj i četvrtoj generaciji. Projektovano na ljudski vek to je između 80 i 150 godina.

Profesor Ševarlić, koji je i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, kaže da možemo da se ugledamo na druge evrospke zemlje po "GMO pitanju".

Švajcarska je stavila moratorijum na raspravu o GMO do 2017, Bugarska je prvo dozvolila, a zatim pod pritiskom javnosti posle ulaska u EU zabranila uzgoj GMO.

"Mislim da Srbija ne treba da prihvati ovu obavezu do ulaska u EU. Pošto nama EU stalno postavlja nove i nove uslove, i mi treba da se ponašamo drugačije. Da sve što se od nas traži načelno prihvatimo, ali da to važi od datuma prijema u punopravno članstvo u EU, pa neka tako bude i sa GMO", kaže Ševarlić.

Agroekonomista ukazuje i na štetan uticaj GMO sirovina na ekonomske bilanse Srbije.

"Na ovom polju Srbija uopšte ne može da bude konkurentna i morala bi da uvozi genetski modifikovano seme. Samo po osnovu uvoza semena GM kukuruza za 1,2 miliona hektara godišnje potrebno je između 70 i 100 miliona evra, što znači milijardu evra za deset godina. To znači da ćemo mi naš spoljnotrgovinski bilans poljoprivrede dovesti do nule samo po osnovu uvoza semena GM kukuruza. Tvrdnje proizvođača GMO da su ovakve biljke otporne na sušu nisu tačne. Upravo su farmeri u Americi koji proizvode kukuruz i soju ove godine doživeli najveće štete. Nije valjda da se drugima daje bolje GM seme nego američkim farmerima", kaže Ševarlić.

Upitno je i da li je GMO hrana zasita jeftinija od klasično proizvedene jer osim, kako kaže Ševarčlić, marketinških trikova proizvođača GMO, nema uporedivih analiza koje bi potvrdile da je proizvodnja GM biljaka jeftinija. A o mogućim štetnim posledicama po zdravlje potrošača i biodiverzitet u prirodi da ne govorimo. Kad bi se toliki novac usmerio u integralno kontrolisanu konvencionalnu i organsku poljoprivredu, imali bismo takođe dovoljno zdravstveno bezbedne hrane i veću ekološku održivost.


Da bi se videlo da li je GMO bezbedna za ljudsku upotrebu potrebno je teorijski 25 godina, a ona se koristi tek 20. Ali, praktično je problem nerešiv jer i za pet ili deset godina nećemo ništa više znati nego danas zbog toga što u SAD, kao najvećem proizvošaču, ne dozvoljavaju obeležavanje hrane od GMO.

To znači da istraživači i oni koji bi trebalo da s bave kontrolol da li je sve u redu ne mogu definisati koje su to grupe ljudi, uzorci, koje treba pratiti.

Ali nekih naznaka već ima, i to crnih. U posledih 20 godina broj pčelinjih društava u Americi je rapidno opao, što se poklapa, i ne slučajno, sa masovnim uzgojem GMO. To znači da su i njihove pčele bile na polenu GM biljaka. Pre neku godinu jedan pčelar je pred Evropskim sudom u Strazburu dobio spor i odštetu od nemačke države jer su njegove pčele bile na GM biljkama i praktično zagadile med, koji je on morao da uništi.

Pitanje je samo da li smo sposobni da nešto naučimo na pčelinjem iskustvu.

(MONDO, foto: printscreen)

Komentari 40

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Upucen

Cilj je smanjenje populacije i uspostavljanje zavisnog (modernog robovlasnickog) odnosa

kolubarac-šumadinac

Ma ne jedem američka g... niti ću ih jesti. U mek ne bih ušao kad bi sve bilo džabe. Ovo je Srbija i nemože nam niko ništa!

Poljoprivredni inženjer

Onaj ko ima koristi od gmo hrane to gura kroz skupštinu,a ne preko Monda! I kad su ovde toliko prozivani pesticidi ulazili u masovnu upotrebu (oko 1970-e) dizala se halabuka. Kad ono u poslednjih 40g prosečan životni vek duži za 10-15g.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

MONDO IZDVOJENO

Mondo

Najnovije vesti iz Srbije i sveta

loader