Marija Marić, arheolog iz Aleksandrovca, prošlost i arheološke lokalitete proučava fotoaparatom sa neba.
Prvo sistematsko aerosnimanje arheoloških lokaliteta počelo je da se radi u Srbiji zahvaljujući pionirskom poduhvatu Marije Marić (30), mladog arheologa Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu.
Talentovana naučnica se za ovu tehniku usavršavala na Univerzitetu u Ljubljani i Kembridžu. Popela se u avion, uzela aparat u ruke i krenula u snimanje lokaliteta na teritoriji Trstenika. Njen projekt podržalo je Ministarstvo kulture.
Za "Novosti" govori o svom jedinstvenom zadatku i bazi podataka koja precizno pozicionira sva nepokretna kulturna dobra na zemlji.
Zavod u Kraljevu posedovao je mnogo podataka o trsteničkoj prošlosti, koje su Marijine starije kolege sakupljale tokom više decenija. Ali, za samo nekoliko sati letenja i snimanja dobijen je mnogo veći broj lokaliteta, puteva između njih, podataka o antičkoj i srednjevekovnoj obradi zemlje, menjanja toka Morave i mnoge informacije koje mogu da pomognu zaštiti baštine.
"U Srbiji su već rađena snimanja iz aviona. Pre svih rimskog limesa na Dunavu, i to pre izgradnje Hidroelektrane "Đerdap". Rađeno je fotografisanje manastira srednjovekovne Srbije. Ali, sve to svodilo se na pravljenje atraktivnih fotografija", priča, za "Novosti", arheolog Marija Marić, rođena Aleksandrovčanka.
"Moje istraživanje se razlikuje po tome što uz savremene softverske pakete formiram i dopunjujem bazu podataka, koja pruža brojne rekonstrukcije lokaliteta ovom nedestruktivnom metodom ili precizno pozicioniranje arheoloških iskopavanja."
Rezultati ovog projekta, koji je još u toku, doveli su do formiranja baze podataka. Sagovornica "Novosti" se nada da je ovo početak nastajanja nacionalnog arhiva kakav je posetila u Svindonu u Engleskoj. Preliminarna saznanja iz projekta predstavila je na godišnjem skupu AARG (Aerial Archaeology Research Grop) u Budimpešti. Kolege iz cele Evrope bile su oduševljene, pa je usledio i poziv dr Zoltana Čalika za dalje usavršavanje.
Za aerofotografiju Marija Marić se zainteresovala tokom leta 2011. u vreme studijskog boravka na Univerzitetu u Ljubljani, gde je učila o softverskim paketima GIS (geografski informacioni sistem). Tada je upoznala dr Darju Grosman, stručnjaka za aeroprospekciju, koja je ponudila učešće u Međunarodnoj školi aerofoto prospekcije.
"Elementarno obučena za ovu vrstu istraživanja, napravila sam pilot projekat. Po pozivu mr Rodža Palmera iz Kembridža, vodećeg stručnjaka u ovoj oblasti, nastavila sam edukaciju u "AirPhoto Service" u maju. Boravak je bio koncipiran kao aktivno učenje na materijalu. Podrazumevao je letenje i snimanje lokaliteta, upoznavanje sa krajolikom zapadne Engleske i obradu podataka, kako bi se pripremila za rad iznad Trstenika. Po povratku u Srbiju, vinula sam se u vazduh i počela da snimam i otkrivam mnogo toga što nismo znali", priča Marija.
Marija Marić je i pre studija arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je trenutno doktorand, počela da se bavi ovom naukom. Od 1999. do 2001. pohađala je seminare arheologije u Istraživačkoj stanici Petnica, gde je danas stručni saradnik. Učestvovala je u mnogih arheološkim istraživanjima.
Osim projekta "Aerofoto prospekcija teritorije opštine Trstenik", rukovodilac je zaštitnih istraživanja na lokalitetu crkve Svete Nedelje u Jošaničkoj Banji, lokaliteta Jerinin grad u Grabovcu kod Trstenika, elaborata Zaštita kulturnog nasleđa opštine Raška i dr.
Trenutno se priprema za zimsko snimanje, jer, kako kaže, potrebni su posebni vremenski uslovi kako bi "zemlja progovorila". Optimalna nadmorska visina sa koje se snima je oko 500 metara , dok za pozicioniranje snimljenog lokaliteta avion se penje i do 1.500 metara. Za nekoliko sati uradi oko 1.000 fotografija. Marija Marić kaže za "Novosti" da je rad u vazduhu - fenomenalan.
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
Talentovana naučnica se za ovu tehniku usavršavala na Univerzitetu u Ljubljani i Kembridžu. Popela se u avion, uzela aparat u ruke i krenula u snimanje lokaliteta na teritoriji Trstenika. Njen projekt podržalo je Ministarstvo kulture.
Za "Novosti" govori o svom jedinstvenom zadatku i bazi podataka koja precizno pozicionira sva nepokretna kulturna dobra na zemlji.
Zavod u Kraljevu posedovao je mnogo podataka o trsteničkoj prošlosti, koje su Marijine starije kolege sakupljale tokom više decenija. Ali, za samo nekoliko sati letenja i snimanja dobijen je mnogo veći broj lokaliteta, puteva između njih, podataka o antičkoj i srednjevekovnoj obradi zemlje, menjanja toka Morave i mnoge informacije koje mogu da pomognu zaštiti baštine.
"U Srbiji su već rađena snimanja iz aviona. Pre svih rimskog limesa na Dunavu, i to pre izgradnje Hidroelektrane "Đerdap". Rađeno je fotografisanje manastira srednjovekovne Srbije. Ali, sve to svodilo se na pravljenje atraktivnih fotografija", priča, za "Novosti", arheolog Marija Marić, rođena Aleksandrovčanka.
"Moje istraživanje se razlikuje po tome što uz savremene softverske pakete formiram i dopunjujem bazu podataka, koja pruža brojne rekonstrukcije lokaliteta ovom nedestruktivnom metodom ili precizno pozicioniranje arheoloških iskopavanja."
Rezultati ovog projekta, koji je još u toku, doveli su do formiranja baze podataka. Sagovornica "Novosti" se nada da je ovo početak nastajanja nacionalnog arhiva kakav je posetila u Svindonu u Engleskoj. Preliminarna saznanja iz projekta predstavila je na godišnjem skupu AARG (Aerial Archaeology Research Grop) u Budimpešti. Kolege iz cele Evrope bile su oduševljene, pa je usledio i poziv dr Zoltana Čalika za dalje usavršavanje.
Za aerofotografiju Marija Marić se zainteresovala tokom leta 2011. u vreme studijskog boravka na Univerzitetu u Ljubljani, gde je učila o softverskim paketima GIS (geografski informacioni sistem). Tada je upoznala dr Darju Grosman, stručnjaka za aeroprospekciju, koja je ponudila učešće u Međunarodnoj školi aerofoto prospekcije.
"Elementarno obučena za ovu vrstu istraživanja, napravila sam pilot projekat. Po pozivu mr Rodža Palmera iz Kembridža, vodećeg stručnjaka u ovoj oblasti, nastavila sam edukaciju u "AirPhoto Service" u maju. Boravak je bio koncipiran kao aktivno učenje na materijalu. Podrazumevao je letenje i snimanje lokaliteta, upoznavanje sa krajolikom zapadne Engleske i obradu podataka, kako bi se pripremila za rad iznad Trstenika. Po povratku u Srbiju, vinula sam se u vazduh i počela da snimam i otkrivam mnogo toga što nismo znali", priča Marija.
Marija Marić je i pre studija arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je trenutno doktorand, počela da se bavi ovom naukom. Od 1999. do 2001. pohađala je seminare arheologije u Istraživačkoj stanici Petnica, gde je danas stručni saradnik. Učestvovala je u mnogih arheološkim istraživanjima.
Osim projekta "Aerofoto prospekcija teritorije opštine Trstenik", rukovodilac je zaštitnih istraživanja na lokalitetu crkve Svete Nedelje u Jošaničkoj Banji, lokaliteta Jerinin grad u Grabovcu kod Trstenika, elaborata Zaštita kulturnog nasleđa opštine Raška i dr.
Trenutno se priprema za zimsko snimanje, jer, kako kaže, potrebni su posebni vremenski uslovi kako bi "zemlja progovorila". Optimalna nadmorska visina sa koje se snima je oko 500 metara , dok za pozicioniranje snimljenog lokaliteta avion se penje i do 1.500 metara. Za nekoliko sati uradi oko 1.000 fotografija. Marija Marić kaže za "Novosti" da je rad u vazduhu - fenomenalan.
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
