Više od 250.000 osoba dobilo je državljanstvo Srbije od 1996. godine kada je bio najveći izbeglički talas, što predstavlja proces najmasovnije integracije u Evropi, izjavio je Komesar za izbeglice Vladimir Cucić.
Cucić je agenciji Beta rekao da je 1996. godine u Srbiju došlo 618.000 izbeglica od čega 266.000 iz Bosne i Hercegovine i 330.000 iz Hrvatske, a da je prema podacima UNHCR-a svega 130.000 njih ostvarilo održivi povratak u zemlje porekla.
U Hrvatsku se vratilo 60.000 izbeglica, a u Bosnu i Hercegovinu njih 70.000, rekao je Cucić i dodao da je devedesetih godina kroz programe preseljenja u treće zemlje, koje su sprovodile UNHCR i Međunarodna zajednica za migracije, oko 56.000 izbeglica napustilo Srbiju.
Prema njegovim rečima, danas se u Srbiji nalazi 66.408 izbeglica, 49.917 iz Hrvatske i 16.414 iz Bosne i Hercegovine dok je interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije 210.146.
Danas Srbija ima 33 kolektivna centra u kojima je smešteno 2.697 korisnika odnosno 2.190 interno raseljenih i 507 izbeglica, rekao je Cucić napominjući da je na vrhuncu izbegličke situacije 1996. godine postojalo 700 kolektivnih centara u kojima je bilo smešteno više od 50.000 izbeglica.
On je kazao da je zatvaranje tih centara i obezbeđivanje trajnih i održivih stambenih rešenja prioritet od 2002. godine kada je i usvojena nacionalna strategija za rešavanje tog pitanja, te da je od tada broj kolektivnih centara smanjen za 95 odsto.
"Nijedno lice koje je napustilo kolektivni centar nije otišlo na ulicu već je dobilo adekvatno stambeno rešenje", istakao je on i dodao da je planu da u naredne tri godine budu zatvoreni svi kolektivni centri.
Cucić je rekao da se, prema podacima dobijenih istraživanjem UNHCR-a i Komesarijata za izbeglice i migracije 97.000 interno raseljenih lica, nalazi u stanju socijalne potrebe.
"UNHCR je identifikovao oko 17.000 ekstremno ugroženih izbegličkih porodica koje žive u izuzetno teškim uslovima", dodao je komesar.
On je ukazao da istraživanja pokazuju izuzetno nepovoljan položaj izbeglica i interno raseljenih lica na tržištu rada i visok stepen nezaposlenosti ove kategorije lica te da je potrebno obezbediti adekvatne programe za stručnu dokvalifikaciju i prekvalifikaciju kao i programe samozapošljavanja.
Najveća prepreka samim izbeglim i raseljenim licima, kako je istakao, predstavlja nemogućnost ostvarivanja imovinskih i drugih prava u zemlji porekla.
"Nesmetan pristup imovini i jednakost u uživanju prava u zemljama i mestu porekla omogućila bi izbeglicama i interno raseljenih licima da samostalno obezbede sebi dostojanstvene uslove života", naveo je Cucić.
Cucić je podsetio i da je paralelno sa rešavanjem potreba izbeglica i interno raseljenih lica Komesarijat za izbeglice i migracije nadležan i za rukovođenjem centrima za azil u kojima se tražiocima azila obezbeđuju smeštaj i osnovni životni uslovi.
On napominje da se u ovom trenutku, zbog konstantnog tredna rasta broja tražilaca azila u Srbiji, ne raspolaže dovoljnim kapacitetima za smeštaj tih lica, te da se aktivno radi na prevazilaženju postojeće situacije i osnivanju trećeg centra za azil.
(Beta)
U Hrvatsku se vratilo 60.000 izbeglica, a u Bosnu i Hercegovinu njih 70.000, rekao je Cucić i dodao da je devedesetih godina kroz programe preseljenja u treće zemlje, koje su sprovodile UNHCR i Međunarodna zajednica za migracije, oko 56.000 izbeglica napustilo Srbiju.
Prema njegovim rečima, danas se u Srbiji nalazi 66.408 izbeglica, 49.917 iz Hrvatske i 16.414 iz Bosne i Hercegovine dok je interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije 210.146.
Danas Srbija ima 33 kolektivna centra u kojima je smešteno 2.697 korisnika odnosno 2.190 interno raseljenih i 507 izbeglica, rekao je Cucić napominjući da je na vrhuncu izbegličke situacije 1996. godine postojalo 700 kolektivnih centara u kojima je bilo smešteno više od 50.000 izbeglica.
On je kazao da je zatvaranje tih centara i obezbeđivanje trajnih i održivih stambenih rešenja prioritet od 2002. godine kada je i usvojena nacionalna strategija za rešavanje tog pitanja, te da je od tada broj kolektivnih centara smanjen za 95 odsto.
"Nijedno lice koje je napustilo kolektivni centar nije otišlo na ulicu već je dobilo adekvatno stambeno rešenje", istakao je on i dodao da je planu da u naredne tri godine budu zatvoreni svi kolektivni centri.
Cucić je rekao da se, prema podacima dobijenih istraživanjem UNHCR-a i Komesarijata za izbeglice i migracije 97.000 interno raseljenih lica, nalazi u stanju socijalne potrebe.
"UNHCR je identifikovao oko 17.000 ekstremno ugroženih izbegličkih porodica koje žive u izuzetno teškim uslovima", dodao je komesar.
On je ukazao da istraživanja pokazuju izuzetno nepovoljan položaj izbeglica i interno raseljenih lica na tržištu rada i visok stepen nezaposlenosti ove kategorije lica te da je potrebno obezbediti adekvatne programe za stručnu dokvalifikaciju i prekvalifikaciju kao i programe samozapošljavanja.
Najveća prepreka samim izbeglim i raseljenim licima, kako je istakao, predstavlja nemogućnost ostvarivanja imovinskih i drugih prava u zemlji porekla.
"Nesmetan pristup imovini i jednakost u uživanju prava u zemljama i mestu porekla omogućila bi izbeglicama i interno raseljenih licima da samostalno obezbede sebi dostojanstvene uslove života", naveo je Cucić.
Cucić je podsetio i da je paralelno sa rešavanjem potreba izbeglica i interno raseljenih lica Komesarijat za izbeglice i migracije nadležan i za rukovođenjem centrima za azil u kojima se tražiocima azila obezbeđuju smeštaj i osnovni životni uslovi.
On napominje da se u ovom trenutku, zbog konstantnog tredna rasta broja tražilaca azila u Srbiji, ne raspolaže dovoljnim kapacitetima za smeštaj tih lica, te da se aktivno radi na prevazilaženju postojeće situacije i osnivanju trećeg centra za azil.
(Beta)
