Badnji dan je poslednji dan božićnog posta i tada se dovršavaju poslovi oko pripreme doma i hrane za najradosniji hrišhanski praznik - rođenje Isusa Hrista, Božić.

Vernici na Badnji dan uzimaju badnjak koji su uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Kako podseća Verska infomrativna agencija, kod Srba su običaji za ovaj dan mnogobrojni i različiti. U kuću se unosi badnjak, obično od hrastove, ređe cerove ili bukove grane. Njih domaćin odseče u zoru da bi ih uveče svečano uneo u dom i naložio na oganj.

Badnjak se preliva vinom i premazuje medom. Običaj je da se badnjak predveče pali i u crkvenim portama.

Uoči praznika pod kuće se posipao slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist, a postavlja se I bogata, posna večera.

U crkvama širom Srbije služiće se povečerja i paliće se badnjaci.

Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire I oproste uvrede.

Pravoslavci mese česnicu i lome na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođenome Hristu, a veruje se da će onaj u čijem komadu bude novčić, naredne godine biti srećan.

Božić se slavi tri dana.

(Beta, foto ilustracija: Guliver Getty images)