Ukoliko se ne preduzmu potrebne mere za očuvanje vode i obradivog zemljišta u Africi, u budućnosti će taj kontinent zapasti u ekonomski haos i beznadje, upozoravaju eksperti UN.
U opširnom projektu UN, pod nazivom "Afrika - zaštita životne sredine - prognoza 2" ukazuje se na niz aktuelnih ekonomskih problema kontinenta i podseća da većina od oko 800 miliona stanovnika u afričkim zemljama (oko 13 odsto svetske populacije), sada živi u istinskoj bedi, sa dnevnim prihodima manjim od jednog dolara.
Izvršni direktor projekta Ahim Štajner je izjavio da je pravilno upravljanje raspoloživim prirodnim zalihama jedini pravi put za izlazak Afrike iz sadašnjeg siromaštva.
Štajner takodje podseća da je Afrika region sa izrazito suvom klimom, u kom ipak postoje ogromne zalihe vode i da je sada glavni problem kako to vodeno blago učiniti dostupnim i onima koji ga nemaju dovoljno.
Svega oko pet odsto afričkih razvojnih mogućnosti, kad je reč o korišćenju sveže vode, sada je upotrebljeno u industriji, turizmu i za izgradnju hidroenergetskih postrojenja.
Ukoliko Afrika razvije vlastitu ekonomiju u poželjnom pravcu, tada je moguće očekivati i značajan rast standarda njenih žitelja, ističu eksperti UN.
Produžavanje sadašnjeg stanja značilo bi dalje osiromašenje i nazadovanje najsiromašnijeg kontinenta na našoj planeti, upozorava se u analizi UN.
Ukoliko se tokom narednog perioda ostvari najlošiji scenario, Afrika će do 2025. gubiti godišnje, u proseku, 25 do 35 hiljada hektara obradive zemlje, a imaće i dodatne teškoće u očuvanju životne sredine zbog masovnog uništavanja šumskog blaga.
Prema analizi stručnjaka UN, strane komanije su u Africi, tokom protekle tri decenije, povećavale proizvodnju opasnih otrova u proseku za 2,5 odsto godišnje i istovremenim nagomilavanjem štetnih hemikalija, u vidu otpada, dodatno ugrozile životnu okolinu.
Više od 50.000 tona pesticida, kojima je istekao rok primene, razbacano je širom kontinenta, što je uzrokovalo zagadjenje zemlje i druge loše posledice, navodi se dalje u izveštaju.
Velika debata se vodi i oko organizovanja proizvodnje genetski izmenjene hrane u Africi, koja je, prema nekim izveštajima, postala važno mesto za takav način uvećanja produkcije nekih značajnih poljoprivrednih proizvoda.
Mnoge afričke zemlje se mogu vrlo brzo, zbog nedostatka odgovarajućeg naučnog kadra, loših zakona, slabog administrativnog upravljanja i drugih razloga, suočiti sa mogućim problemima koji nastaju zbog primene genetski modifikovane hrane, ističu u svom izveštaju stručnjaci UN.
U opširnom projektu UN, pod nazivom "Afrika - zaštita životne sredine - prognoza 2" ukazuje se na niz aktuelnih ekonomskih problema kontinenta i podseća da većina od oko 800 miliona stanovnika u afričkim zemljama (oko 13 odsto svetske populacije), sada živi u istinskoj bedi, sa dnevnim prihodima manjim od jednog dolara.
Izvršni direktor projekta Ahim Štajner je izjavio da je pravilno upravljanje raspoloživim prirodnim zalihama jedini pravi put za izlazak Afrike iz sadašnjeg siromaštva.
Štajner takodje podseća da je Afrika region sa izrazito suvom klimom, u kom ipak postoje ogromne zalihe vode i da je sada glavni problem kako to vodeno blago učiniti dostupnim i onima koji ga nemaju dovoljno.
Svega oko pet odsto afričkih razvojnih mogućnosti, kad je reč o korišćenju sveže vode, sada je upotrebljeno u industriji, turizmu i za izgradnju hidroenergetskih postrojenja.
Ukoliko Afrika razvije vlastitu ekonomiju u poželjnom pravcu, tada je moguće očekivati i značajan rast standarda njenih žitelja, ističu eksperti UN.
Produžavanje sadašnjeg stanja značilo bi dalje osiromašenje i nazadovanje najsiromašnijeg kontinenta na našoj planeti, upozorava se u analizi UN.
Ukoliko se tokom narednog perioda ostvari najlošiji scenario, Afrika će do 2025. gubiti godišnje, u proseku, 25 do 35 hiljada hektara obradive zemlje, a imaće i dodatne teškoće u očuvanju životne sredine zbog masovnog uništavanja šumskog blaga.
Prema analizi stručnjaka UN, strane komanije su u Africi, tokom protekle tri decenije, povećavale proizvodnju opasnih otrova u proseku za 2,5 odsto godišnje i istovremenim nagomilavanjem štetnih hemikalija, u vidu otpada, dodatno ugrozile životnu okolinu.
Više od 50.000 tona pesticida, kojima je istekao rok primene, razbacano je širom kontinenta, što je uzrokovalo zagadjenje zemlje i druge loše posledice, navodi se dalje u izveštaju.
Velika debata se vodi i oko organizovanja proizvodnje genetski izmenjene hrane u Africi, koja je, prema nekim izveštajima, postala važno mesto za takav način uvećanja produkcije nekih značajnih poljoprivrednih proizvoda.
Mnoge afričke zemlje se mogu vrlo brzo, zbog nedostatka odgovarajućeg naučnog kadra, loših zakona, slabog administrativnog upravljanja i drugih razloga, suočiti sa mogućim problemima koji nastaju zbog primene genetski modifikovane hrane, ističu u svom izveštaju stručnjaci UN.
Pridruži se MONDO zajednici.
