Ukoliko Srbija sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO) sporazumno ne reši pitanje uvoza i distribucije genetski modifikovanih proizvoda, trebalo bi da raspiše referendum.
Ako ne bude referenduma, Srbija bi trebalo da traži da za našu zemlju važe uslovi koji važe u EU, rekao je Tanjugu predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.
"Ustupak bi mogle da učine SAD uz saglasnost njihovih kompanija koje se bave takvom proizvodnjom, tako da Srbija prihvati važeće uslove po pitanju genetski modifikovanih organizama (GMO) i proizvoda na bazi GMO na teritoriji EU, od momenta kada postane punopravna članica Unije", objasnio je Ševarlić.
Na taj način bi se, istakao je on, izbegle sve dileme tipa 'štapa sa šargarepom' koji se Srbiji nudi već više od jedne decenije, a istovremeno ne bismo bili u gorem položaju nego što su zemlje EU koje se različito ponašaju prema GMO .
Izmena postojećih propisa o GMO i liberalizacija prometa takvih proizvoda na domaćem tržištu uslov je za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), a kako je upozorio Ševarlić, postoji niz dokaza koji ukazuju da su genetski modifikovani proizvodi prehrambeno nebezbedni za potrošače.
"Ne vidim razloga da Srbija sa ovakvim potencijalom za poljoprivrednu proizvodnju, zemljišnim, vodnim i klimatskim uslovima preuzima na sebe takvu obavezu", naglasio je Ševarlić.
Kako je ocenio, Srbija bi u slučaju da dozvoli uvoz genetski modifikovanog semena i sadnog materijala, a potom i životinja, odnosno stočnog podmlatka, postala uvozno zavisna i godišnje po tom osnovu imala gubitke od oko pola milijarde evra.
Ševarlić, koji je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, objasnio je da je u Evropi pitanje odnosa prema proizvodima od GMO preneto u nacionalnu nadležnost, pa je različito regulisano u pojedinim zemljama.
"Ono što je bitno da proizvodi moraju biti označeni da su na bazi sirovina od GMO, a vrlo mala površina je pod genetski modifikovanim proizvodima, pre svega kukuruzom, krompirom i nešto malo sojom u Rumuniji i Španiji", naveo je Ševarlić.
Pojedine zemlje, kao Bugarska, liberalizovale su zakon o GMO, ali su pod pritiskom javnosti stopirale taj proces, Mađarska je na putu da totalno zabrani i uzgoj i korišćenje GMO, a Švajcarska koja nije u sastavu EU, ali je evropska zemlja, stavila je moratorijum na bilo kakvu raspravu o GMO do 2017, podvukao je Ševarlić.
Sada imamo i prvu zabranu plasmana proizvoda od GMO na teritoriji severnoameričkog kontinenta - radi se o genetski modifikovanom krastavcu koji je u roku od 24 sata po naredbi kanadskog ministra poljoprivrede povučen sa kanadskog tržišta zbog negativnih i štetnih posledica koje ostavlja po zdravlje stanovništva, ukazao je taj stručnjak.
"Ukoliko pod pritiskom SAD i naših unutrašnjih lobista, budemo primorani da raspravljamo o izmeni Zakona o GMO, predlažem svim lokalnim samoupravama, opštinama, upravnim okruzima i Skupštini autonomne pokrajine Vojvodine da usvoje deklaraciju i proglase svoja područja zonom bez GMO i pre donošenja eventualnih izmena i dopuna Zakona o GMO iz 2009", rekao je Ševarlić.
On je napomenuo da je Srbija pravni sledbenik SFRJ, koja je bila osnivač GATT, preteče STO, ali je zbog sankcija bila onemogućena da automatski produži status u STO 1995. godine.
Ševarlić je na kraju kazao da su poslednja istraživanja iz 2011. pokazala da oko 80 odsto stanovništva u Srbiji nije za genetski modifikovane proizvode uopšte, a unutar toga je različito učešće stanovništva za plasman uz označavanje i zabranu uzgoja GMO.
(Tanjug)
"Ustupak bi mogle da učine SAD uz saglasnost njihovih kompanija koje se bave takvom proizvodnjom, tako da Srbija prihvati važeće uslove po pitanju genetski modifikovanih organizama (GMO) i proizvoda na bazi GMO na teritoriji EU, od momenta kada postane punopravna članica Unije", objasnio je Ševarlić.
Na taj način bi se, istakao je on, izbegle sve dileme tipa 'štapa sa šargarepom' koji se Srbiji nudi već više od jedne decenije, a istovremeno ne bismo bili u gorem položaju nego što su zemlje EU koje se različito ponašaju prema GMO .
Izmena postojećih propisa o GMO i liberalizacija prometa takvih proizvoda na domaćem tržištu uslov je za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), a kako je upozorio Ševarlić, postoji niz dokaza koji ukazuju da su genetski modifikovani proizvodi prehrambeno nebezbedni za potrošače.
"Ne vidim razloga da Srbija sa ovakvim potencijalom za poljoprivrednu proizvodnju, zemljišnim, vodnim i klimatskim uslovima preuzima na sebe takvu obavezu", naglasio je Ševarlić.
Kako je ocenio, Srbija bi u slučaju da dozvoli uvoz genetski modifikovanog semena i sadnog materijala, a potom i životinja, odnosno stočnog podmlatka, postala uvozno zavisna i godišnje po tom osnovu imala gubitke od oko pola milijarde evra.
Ševarlić, koji je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, objasnio je da je u Evropi pitanje odnosa prema proizvodima od GMO preneto u nacionalnu nadležnost, pa je različito regulisano u pojedinim zemljama.
"Ono što je bitno da proizvodi moraju biti označeni da su na bazi sirovina od GMO, a vrlo mala površina je pod genetski modifikovanim proizvodima, pre svega kukuruzom, krompirom i nešto malo sojom u Rumuniji i Španiji", naveo je Ševarlić.
Pojedine zemlje, kao Bugarska, liberalizovale su zakon o GMO, ali su pod pritiskom javnosti stopirale taj proces, Mađarska je na putu da totalno zabrani i uzgoj i korišćenje GMO, a Švajcarska koja nije u sastavu EU, ali je evropska zemlja, stavila je moratorijum na bilo kakvu raspravu o GMO do 2017, podvukao je Ševarlić.
Sada imamo i prvu zabranu plasmana proizvoda od GMO na teritoriji severnoameričkog kontinenta - radi se o genetski modifikovanom krastavcu koji je u roku od 24 sata po naredbi kanadskog ministra poljoprivrede povučen sa kanadskog tržišta zbog negativnih i štetnih posledica koje ostavlja po zdravlje stanovništva, ukazao je taj stručnjak.
"Ukoliko pod pritiskom SAD i naših unutrašnjih lobista, budemo primorani da raspravljamo o izmeni Zakona o GMO, predlažem svim lokalnim samoupravama, opštinama, upravnim okruzima i Skupštini autonomne pokrajine Vojvodine da usvoje deklaraciju i proglase svoja područja zonom bez GMO i pre donošenja eventualnih izmena i dopuna Zakona o GMO iz 2009", rekao je Ševarlić.
On je napomenuo da je Srbija pravni sledbenik SFRJ, koja je bila osnivač GATT, preteče STO, ali je zbog sankcija bila onemogućena da automatski produži status u STO 1995. godine.
Ševarlić je na kraju kazao da su poslednja istraživanja iz 2011. pokazala da oko 80 odsto stanovništva u Srbiji nije za genetski modifikovane proizvode uopšte, a unutar toga je različito učešće stanovništva za plasman uz označavanje i zabranu uzgoja GMO.
(Tanjug)
