Učenici srednjih škola u Srbiji danas su se tokom debate o Evropi sa ministrom Žarkom Obradovićem i šefom Delegacije EU u Srbiji Vensanom Dežerom, najviše interesovali koliko je naša zemlja daleko od Unije.
Njih je zanimalo i zašto "srljamo" u članstvo ako neke članice nagoveštavaju izlazak i te "velike porodice".
"Naša je želja i interes da budemo članica EU", rekao je ministar Obradović srednjoškolcima iz nekoliko gradova u Srbiji, smatrajući da članstvo može samo da nam donese korist.
Odgovarajući na pitanje učenika zbog čega toliko žurimo kada neke članice poput Grčke, Velike Britanije, najavljuju da "nisu srećne" u Uniji i da hoće da izađu, Obradović je podsetio da je EU naš najznačajniji spoljotrgovinski partner.
"Za početak, dajte da postanemo član, da vidimo benefite, pa ćemo odlučiti", rekao je Obradović i naveo da nam članstvo treba i zbog sistema vrednosti koji, kako kaže, znači bolji život.
Kako kaže, i sada imamo pravo da konkurišemo za različite projekte, ali je sa članstvom formalno procedura mnogo brža.
Dežer je primetio da je članstvo u EU stvar izbora, a ne sudbine.
"Niko vas ne primorava da postanete član. Možete to da budete, a možete i da odete", rekao je Dežer. "Ali, ako ste član, ista pravila igre važe za sve. Cclanstvo nosi svoje prednosti, obaveze i prava."
Objašnjavajući mladima u kojoj je meri Srbija napredovala ka EU i šta još treba da uradi da bi dobila datum za početak pregovora o članstvu, Dežer je ocenio da su od ključnog značaja normalizacija odnosa Beograda i Prištine i sprovođenje reformi.
Normalizacija odnosa jeste teška tema, ali u poslednje dve godine je ostvaren ogroman napredak u dijalogu Beograda i Prištine, rekao je evropski diplomata, ističući da Brisel ne traži od Srbije da prizna nezavisnost Kosova.
Beograd i Priština imaju sučeljene stavove po pitanju nezavisnosti Kosova i ne znam da li možemo da pomirimo te stavove, ali možemo da sednemo za sto i razgovaramo. To je ono što rade premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači jer Beograd i Priština moraju da nađu načina da žive jedni pored drugih, rekao je on.
Na pitanje zašto se uopšte razgovara o Kosovu kada postoji Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, prema kojoj je Kosovo deo Srbije, Dežer je odgovorio: "Ja ne mislim da Rezolucija tako jasno kaže da je Kosovo u Srbiji."
On je dodao da Rezolucija nije trajno rešenje i da mora da se prilagođava promenama.
Kada je reč o reformama u Srbiji, tu slika nije baš sjajna, ocenio je Dežer.
Pravosuđe ne funkcioniše dobro, što ilustruje podatak da u zemlji sa sedam miliona stanovnika postoji šest miliona sudskih predmeta, rekao je on, ukazujući na značaj nezavisnog sudstva.
Prema Dežerovim rečima, od ključnog značaja su i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, koju treba da nose institucije sistema, a ne pojedinci; sloboda štampe, radikalne promene u državnoj upravi...
Brojni izazovi postoje i u privredi, gde je nužno bolje i jednostavnije poslovno okruženje, kazao je on, navodeći kao primer da je za dobijanje građevinske dozvole u Srbiji potrebno 180 dana, isto kao u Čadu.
Kada je reč o obrazovanju, Srbija je, prema rečima Obradovića, već u Evropi, posebno u segmentu visokog školstva.
On je podsetio da je od 2005. Srbija postala deo evropskog obrazovnog sistema, implementacijom bolonjske deklaracije i njenih principa.
Članstvo Srbije u EU biće, prema Obradovićevim rečima, dobra vest i za strane studente koji studiraju kod nas, jer će školarina za njih biti ista kao i za domaće akademce.
"Sada je školarina za strance tri puta veća" rekao je Obradović i poručio mladima da moraju biti spremni da uče tokom čitavog života i da nigde u svetu, ni u Srbiji, ni u EU, niko ne garantuje posao nakon završetka školovanja.
Naša zemlja, kako kaže Obradović, treba da stvori dobar ambijent za dolazak stranih investitora, koji ovde mogu da računaju na obrazovanu radnu snagu.
Obradović je naveo da će Srbija uskoro napraviti rang listu domaćih fakulteta i univerziteta kako bi mladi i njihovi roditelji znali koja ustanova je najbolja, a ko je na začelju liste i podsetio da su u Evropi studenti i njihovi profesori mobilniji nego kod nas.
Dežer je pozvao mlade da uzmu budućnost u svoje ruke.
"Vi ste građani ove zemlje i odgovorni ste za nju", rekao je Dežer na primedbe srednjoskolaca da nemamo dobar obrazovni sistem, nerazvijenu privredu.
Srednjoškolce iz Beograda, Niša, Leskovca, Čačka na debati u beogradskom Domu omladine zanimalo je i koje će profesije biti tražene u budućnosti, zašto mladi ljudi odlaze iz Srbije...
Prema Dežerovom mišljenju, u Srbiji bi poslovi budućnosti mogli da budu u oblasti poljoprivrede, mašinske industrije, obnovljive energije, saobraćaja i novih tehnologija.
Na debati mladima je podeljeno najnovije, četvrto izadnje Evropskog dnevnika, edukativnog rokovnika, koji sadrži teme kao što su proces evropskih integracije Srbije, ekologija, zaštita potrošača, sport, putovanje, ljudska prava i drugo.
Publikaciju koristi skoro 4,5 miliona vršnjaka u 27 zemalja EU na 23 jezika, a Srbija je i dalje jedina zemlja izvan Unije u kojoj je izdat Evropski dnevnik.
Projekat "Evropski dnevnik" finansira Delegacija EU u Srbiji i u školama se sprovodi uz saradnju i podršku Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije.
(Tanjug/Foto: Filip Krainčanić, Tanjug)
"Naša je želja i interes da budemo članica EU", rekao je ministar Obradović srednjoškolcima iz nekoliko gradova u Srbiji, smatrajući da članstvo može samo da nam donese korist.
Odgovarajući na pitanje učenika zbog čega toliko žurimo kada neke članice poput Grčke, Velike Britanije, najavljuju da "nisu srećne" u Uniji i da hoće da izađu, Obradović je podsetio da je EU naš najznačajniji spoljotrgovinski partner.
"Za početak, dajte da postanemo član, da vidimo benefite, pa ćemo odlučiti", rekao je Obradović i naveo da nam članstvo treba i zbog sistema vrednosti koji, kako kaže, znači bolji život.
Kako kaže, i sada imamo pravo da konkurišemo za različite projekte, ali je sa članstvom formalno procedura mnogo brža.
Dežer je primetio da je članstvo u EU stvar izbora, a ne sudbine.
"Niko vas ne primorava da postanete član. Možete to da budete, a možete i da odete", rekao je Dežer. "Ali, ako ste član, ista pravila igre važe za sve. Cclanstvo nosi svoje prednosti, obaveze i prava."
Objašnjavajući mladima u kojoj je meri Srbija napredovala ka EU i šta još treba da uradi da bi dobila datum za početak pregovora o članstvu, Dežer je ocenio da su od ključnog značaja normalizacija odnosa Beograda i Prištine i sprovođenje reformi.
Normalizacija odnosa jeste teška tema, ali u poslednje dve godine je ostvaren ogroman napredak u dijalogu Beograda i Prištine, rekao je evropski diplomata, ističući da Brisel ne traži od Srbije da prizna nezavisnost Kosova.
Beograd i Priština imaju sučeljene stavove po pitanju nezavisnosti Kosova i ne znam da li možemo da pomirimo te stavove, ali možemo da sednemo za sto i razgovaramo. To je ono što rade premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači jer Beograd i Priština moraju da nađu načina da žive jedni pored drugih, rekao je on.
Na pitanje zašto se uopšte razgovara o Kosovu kada postoji Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, prema kojoj je Kosovo deo Srbije, Dežer je odgovorio: "Ja ne mislim da Rezolucija tako jasno kaže da je Kosovo u Srbiji."
On je dodao da Rezolucija nije trajno rešenje i da mora da se prilagođava promenama.
Kada je reč o reformama u Srbiji, tu slika nije baš sjajna, ocenio je Dežer.
Pravosuđe ne funkcioniše dobro, što ilustruje podatak da u zemlji sa sedam miliona stanovnika postoji šest miliona sudskih predmeta, rekao je on, ukazujući na značaj nezavisnog sudstva.
Prema Dežerovim rečima, od ključnog značaja su i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, koju treba da nose institucije sistema, a ne pojedinci; sloboda štampe, radikalne promene u državnoj upravi...
Brojni izazovi postoje i u privredi, gde je nužno bolje i jednostavnije poslovno okruženje, kazao je on, navodeći kao primer da je za dobijanje građevinske dozvole u Srbiji potrebno 180 dana, isto kao u Čadu.
Kada je reč o obrazovanju, Srbija je, prema rečima Obradovića, već u Evropi, posebno u segmentu visokog školstva.
On je podsetio da je od 2005. Srbija postala deo evropskog obrazovnog sistema, implementacijom bolonjske deklaracije i njenih principa.
Članstvo Srbije u EU biće, prema Obradovićevim rečima, dobra vest i za strane studente koji studiraju kod nas, jer će školarina za njih biti ista kao i za domaće akademce.
"Sada je školarina za strance tri puta veća" rekao je Obradović i poručio mladima da moraju biti spremni da uče tokom čitavog života i da nigde u svetu, ni u Srbiji, ni u EU, niko ne garantuje posao nakon završetka školovanja.
Naša zemlja, kako kaže Obradović, treba da stvori dobar ambijent za dolazak stranih investitora, koji ovde mogu da računaju na obrazovanu radnu snagu.
Obradović je naveo da će Srbija uskoro napraviti rang listu domaćih fakulteta i univerziteta kako bi mladi i njihovi roditelji znali koja ustanova je najbolja, a ko je na začelju liste i podsetio da su u Evropi studenti i njihovi profesori mobilniji nego kod nas.
Dežer je pozvao mlade da uzmu budućnost u svoje ruke.
"Vi ste građani ove zemlje i odgovorni ste za nju", rekao je Dežer na primedbe srednjoskolaca da nemamo dobar obrazovni sistem, nerazvijenu privredu.
Srednjoškolce iz Beograda, Niša, Leskovca, Čačka na debati u beogradskom Domu omladine zanimalo je i koje će profesije biti tražene u budućnosti, zašto mladi ljudi odlaze iz Srbije...
Prema Dežerovom mišljenju, u Srbiji bi poslovi budućnosti mogli da budu u oblasti poljoprivrede, mašinske industrije, obnovljive energije, saobraćaja i novih tehnologija.
Na debati mladima je podeljeno najnovije, četvrto izadnje Evropskog dnevnika, edukativnog rokovnika, koji sadrži teme kao što su proces evropskih integracije Srbije, ekologija, zaštita potrošača, sport, putovanje, ljudska prava i drugo.
Publikaciju koristi skoro 4,5 miliona vršnjaka u 27 zemalja EU na 23 jezika, a Srbija je i dalje jedina zemlja izvan Unije u kojoj je izdat Evropski dnevnik.
Projekat "Evropski dnevnik" finansira Delegacija EU u Srbiji i u školama se sprovodi uz saradnju i podršku Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije.
(Tanjug/Foto: Filip Krainčanić, Tanjug)
