Studenti koji su prvi upisali fakultet po Bolonji 2006. godine čekaju već tri godine da dobiju diplomu. Fakulteti im izdaju potvrde o diplomiranju koje koštaju i do 3.000 dinara, a važe samo šest meseci. Problem i zvanja koja će dobiti u diplomi.
"Iako sam završila fakultet na vreme, 2010. godine, diplomu još nisam dobila. Iako stalno postavljam pitanje studentskoj službi na fakultetu, oni mi odgovaraju “ne znamo kada ćete dobiti diplomu, a nismo sigurni ni kako će tačno glasiti vaše zvanje u njoj, jer je oko toga bilo spora u prethodnom periodu”, ispričala je za "Blic" Mirjana Lukić koja je Fakultet političkih nauka upisala 2006. godine.
Ona je jedna od više hiljada svršenih studenata po Bolonji koji ne mogu da dobiju diplomu.
Dok ne dobiju diplomu, da bi konkurisali za posao, bolonjci moraju da uzimaju potvrde o diplomiranju. One su oročene na šest meseci i, zavisno od fakulteta, koštaju i po nekoliko hiljada dinara. To znači da oni akademci koji traže posao godinu dana, samo za potvrde o diplomiranju moraju da daju najmanje 50 evra.
Najsporije izdavanje bolonjskih diploma je na Univerzitetu u Beogradu, ali njegovi čelnici tvrde da se taj problem uveliko rešava, kao i da su svi sporovi oko zvanja u diplomama rešeni.
"Svedoči podatak da je do sada je izdato blizu 10.000 svedočanstava. Na manjem broju fakulteta bilo je problema oko utvrđivanja zvanja koje će pisati u diplomi, ali su ona rešena. Najveći zastoj zapravo je izazvala tehnička obrada podataka jer mnogi fakulteti nisu imali softver koji bi tu proceduru znatno ubrzao, a sada su ga nabavili", kaže za “Blic” prof. dr Nada Kovačević, prorektorka za nastavu Univerziteta u Beogradu.
Međutim, bolonjci ne muče muku samo sa sporim izdavanjem diploma, već i sa zvanjem koje će u toj diplomi dobiti. Naime, pojedina bolonjska zvanja čak ni ne postoje u šifrarniku zanimanja, pa ih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje upisuju “opisno”, bez šifre, kako bi nekako mogli da ih preporuče poslodavcima.
Tako su se, primera radi, u nezavidnoj situaciji našli oni sa diplomom dizajnera medija, mastera prostornog planiranja, sajberforenzičara, poslovnog psihologa i finansijskog administratora.
Pored toga, još nije precizno utvrđeno ni šta tačno može da se radi sa bečelor i master diplomom. Rešenje je donošenje Nacionalnog okvira kvalifikacija koje je u više navrata najavljivano tokom prethodne dve godine. On bi tačno odredio šta može da se radi sa određenom diplomom master ili bečelor studija.
"Još pre tri godine smo napisali tekst nacionalnog okvira kvalifikacija koji je prošao sve međunarodne provere. Uz male izmene koje radimo, konačnu verziju predaćemo Ministarstvu prosvete do proleća i na njima je da je što pre usvoje. Važno je i da okvir kvalifikacija ostane otvoren za sve relevantne dopune i izmene", kaže za "Blic" prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
(MONDO)
Ona je jedna od više hiljada svršenih studenata po Bolonji koji ne mogu da dobiju diplomu.
Dok ne dobiju diplomu, da bi konkurisali za posao, bolonjci moraju da uzimaju potvrde o diplomiranju. One su oročene na šest meseci i, zavisno od fakulteta, koštaju i po nekoliko hiljada dinara. To znači da oni akademci koji traže posao godinu dana, samo za potvrde o diplomiranju moraju da daju najmanje 50 evra.
Najsporije izdavanje bolonjskih diploma je na Univerzitetu u Beogradu, ali njegovi čelnici tvrde da se taj problem uveliko rešava, kao i da su svi sporovi oko zvanja u diplomama rešeni.
"Svedoči podatak da je do sada je izdato blizu 10.000 svedočanstava. Na manjem broju fakulteta bilo je problema oko utvrđivanja zvanja koje će pisati u diplomi, ali su ona rešena. Najveći zastoj zapravo je izazvala tehnička obrada podataka jer mnogi fakulteti nisu imali softver koji bi tu proceduru znatno ubrzao, a sada su ga nabavili", kaže za “Blic” prof. dr Nada Kovačević, prorektorka za nastavu Univerziteta u Beogradu.
Međutim, bolonjci ne muče muku samo sa sporim izdavanjem diploma, već i sa zvanjem koje će u toj diplomi dobiti. Naime, pojedina bolonjska zvanja čak ni ne postoje u šifrarniku zanimanja, pa ih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje upisuju “opisno”, bez šifre, kako bi nekako mogli da ih preporuče poslodavcima.
Tako su se, primera radi, u nezavidnoj situaciji našli oni sa diplomom dizajnera medija, mastera prostornog planiranja, sajberforenzičara, poslovnog psihologa i finansijskog administratora.
Pored toga, još nije precizno utvrđeno ni šta tačno može da se radi sa bečelor i master diplomom. Rešenje je donošenje Nacionalnog okvira kvalifikacija koje je u više navrata najavljivano tokom prethodne dve godine. On bi tačno odredio šta može da se radi sa određenom diplomom master ili bečelor studija.
"Još pre tri godine smo napisali tekst nacionalnog okvira kvalifikacija koji je prošao sve međunarodne provere. Uz male izmene koje radimo, konačnu verziju predaćemo Ministarstvu prosvete do proleća i na njima je da je što pre usvoje. Važno je i da okvir kvalifikacija ostane otvoren za sve relevantne dopune i izmene", kaže za "Blic" prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
(MONDO)
