Ona je istakla da vladajuća koalicija na sednici parlamenta može da izglasa odluku "onako kako budu protumačaili Ustav i zakon".

Mesarović je rekla da nije istina da su sudije razrešavane po političkoj osnovi, već da su razrešavani samo oni koji nisu poštovali moralne kodekse sudijske funkcije i to po tačnom utvrđenim kriterijumima.

Prema njenim rečima, nisu tačne ni tvrdnje da je njena porodica tražila zaštitu Demokratske stranke, kao i da je uticala da njen sin Vladimir Mesarović bude izabran za sudiju.

Naglasila je i da nije bliska nijednoj stranci i da se na bavi politikom, iako je "svrstavaju da je bliska Demokratskoj stranci".

Mesarović je za B92 rekla da Ustavni sud svojom odlukom ništa ne traži, niti razrešava predsednika Visokog kasacionog suda, već je samo konstatovao da je neustavna odluka o izboru, odnosno odlučivao je o ustavnosti zakona na osnovu koga je izabrana.

"USS nije tražio razrešenje, već se to razrešenje pokreće na opštoj sednici Visokog kasacionog suda", precizirala je Mesarović.

Na pitanje šta očekuje od sednice parlamenta na kojoj će se razmatrati njeno razrešenje, Mesarović je odgovorila : "Sve zavisi, ako se vratimo na teme koje su se pominjale u javnosti da je doneta politička odluka, a o tome je govorio Vladimir Cvijan, onda vladajuća koalicija može da izglasa odluku onako kako oni budu protumačaili Ustav i zakon".

Ona je ocenila da je izjava Cvijana, predsednika Odbora za zakonodavstvo i ustavna pitanja, "čisto mešenje u nezavisnost sudijske vlasti i pravodsiđa i pritisak na nju da podnese ostavku".

"DS je bila vladajuća u koaliciji u kojoj sam izabrana, pogledala sam steno beleške te sednice kada sam birana i za mene je glasala kompletna tadašnja koalicija i više od 126 poslanika, znači i neke druge stranke", rekla je Mesarović i dodala da je ni DS nije pustila "da uživa u svom mandatu".

"Reforma pravosuđa nije sprovođena tako što je to Vrhovni savet sudstva želeo, to je najpre rešavano u skupštini, a VSS je stručno telo koje sprovodi zakone, da je bila neka druga stranka vlasti rekli bi da sam bliski toj stranci", rekla je Mesarović.

Govoreći o USS, Mesarović je rekla da niko od nje nije čuo da ne treba poštovati odluke USS, ali da je pitanje koliko ta odluka može da bude pravni osnov za prestanak funkcije koju obavlja.

"Nikada me niste čuli da kažem da je to politički sud, ali pojedinci su instrumentalizovani", rekla je Mesarović precizirajući da se preko pojedinaca stvara klima koja utiče na donošenje nekih odluka.

Mesarović je rekla da ne može ništa da kaže za USS, ali da tvrdi da je predsednik tog suda Dragiša Slijepčević bio blizak tadašnjoj vlasti.

Na pitanje da je pomogla izboru svog sina za sudiju, Mesarović je rekla da to nije tačno i da se i u Beogradu i u drugim delovima Srbije ima druge dece sudija koji su izabrani na tu funkciju, kao i bračnih parova, braće i sestara...

Govoreći o tome da se njen sin obratio DS za pomoć, Mesarović je za B92 rekla da je o celom slučaju napravljena samo zabeleška u Višem sudu, i da je o tome obavešten ministar pravde, predsednik Republike, ali ne i DS, pa je to pitanje za njih.

Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović najavio je ranije da bi parlament o predlogu Vrhovnog saveta sudstva o prestanku funkcije predsednice tog saveta i Vrhovnog kasacionog suda Nati Mesarović najverovatnije raspravljati 11. februara.

Predlog Skupštini o razrešenju Mesarović predložio je Visoki savet sudstva na predlog ministra pravde Nikole Selakovića.

To je učinjeno povodom odluke Ustavnog suda od 20. decembra prošle godine koji je proglasio neustavanim član Zakona o sudijama, na osnovu koga je Mesarović izabrana za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda.

Ona je na tu funkciju izabrana 30. novembra 2009. godine, kada sud još nije bio formiran.
Vrhovni kasacioni sud počeo je da radi 1. januara 2010. godine. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je po položaju i predsednik Visokog saveta sudstva.

(Tanjug/Foto: FoNet,arhiva)