Stranka Bogata Srbije zatražila je danas objašnjenje zbog čega je obradivo zemljište u Srbiji smanjeno za 850.000 hekatara.
Kako se navodi u saopštenju te parlamentarne stranke, popis Republičkog zavod za statistiku iz 2012. godine pokazao je da Srbija ima 3,35 miliona hektara obradivog zemljišta, a ne 4,2 miliona kako se govorilo pre popisa.
"Zemlja ne može nestati ali može joj se preinačiti namena. I dok se u razvijenim zemljama krče šume i ledine, čak i deo mora pretvara u oranice, kod nas se, nažalost, oranice pretvaraju u zemljište koje ne može da rađa", dodaje se u saopštenju.
Bogata Srbija izrazila je protivljenje politici nebrige usled koje se, prema nekim istraživanjima, svake godine u Srbiji gubi oko 25.000 hektara zbog bespravne gradnje, izgradnje puteva i podizanja objekata razne namene na najboljem poljoprivrednom zemljištu.
Ta straka je zatražila od Vlade Srbije da hitno prekine trend smanjenja površine obradivog zemljišta uvođenjem visokih taksi za promenu namene iz obradivog u građevinsko zemljište.
Tako prikupljen novca, predlaže se, trebalo bi dugoročno ulagati u sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje, čime bi se podigao prosečan prinos po hektaru i proizvelo više hrane za domaće I strana tržišta.
(Beta Foto ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
"Zemlja ne može nestati ali može joj se preinačiti namena. I dok se u razvijenim zemljama krče šume i ledine, čak i deo mora pretvara u oranice, kod nas se, nažalost, oranice pretvaraju u zemljište koje ne može da rađa", dodaje se u saopštenju.
Bogata Srbija izrazila je protivljenje politici nebrige usled koje se, prema nekim istraživanjima, svake godine u Srbiji gubi oko 25.000 hektara zbog bespravne gradnje, izgradnje puteva i podizanja objekata razne namene na najboljem poljoprivrednom zemljištu.
Ta straka je zatražila od Vlade Srbije da hitno prekine trend smanjenja površine obradivog zemljišta uvođenjem visokih taksi za promenu namene iz obradivog u građevinsko zemljište.
Tako prikupljen novca, predlaže se, trebalo bi dugoročno ulagati u sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje, čime bi se podigao prosečan prinos po hektaru i proizvelo više hrane za domaće I strana tržišta.
(Beta Foto ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
