Advokat unuke Josipa Broza najavljuje da će biti pokrenuto pitanje Titotvog groba kao dela nasledstva, jer se na njemu ostvaruje i prihod.
Sada se otvaraju mnoga pitanja, pa smatram, s razlogom, bez obzira na to koliko to morbidno deluje, pitanje Titovog groba. I grob je deo nasledstva, a na Titovom grobu se ostvaruje i prihod, kaže Duško Tomić, advokat unuke Josipa Broza
Priča o nasleđu Josipa Broza ne završava se samo na otvaranju njegovih trezora u NBS. I pitanje nasledstva Titovog groba može biti otvoreno.
Naime, nedavno je objavljeno da će predsednik Tomislav Nikolić dozvoliti otvaranje trezora u Narodnoj banci sa Brozovom zaostavštinom.
"Sada se otvaraju mnoga pitanja, pa smatram, s razlogom, bez obzira na to koliko to morbidno deluje, pitanje Titovog groba. I grob je deo nasledstva, a na Titovom grobu se ostvaruje i prihod. Imamo, rekao bih, malo šizofrenu situaciju da čovek čija je država nestala, kao i ideologija, treba da predstavlja muzejsko mesto, koje će da posećuju mnogi ljudi, iz šireg i bližeg okruženja, i da plaćaju cenu za svoju nostalgiju", rekao je sarajevski advokat Duško Tomić, koji u ostavinskom postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu zastupa dr Svetlanu Broz, Titovu unuku, koja živi u Sarajevu.
Inače, smatra advokat Svetlane Broz, nasledstvo Josipa Broza Tita nije samo u nadležnosti Srbije već i drugih bivših republika SFRJ, gde je dobijao na poklon kuće, vile, imanja i dragocenosti.
Tomić kaže da je 1974, kada je donet i novi ustav SFRJ, donet zakon po kom pokloni republičkih i saveznih funkcionera, ako prelaze izvestan iznos, prelaze u nadležnosti države, „dok to, jedino, ne važi za Broza i njegovu desnu ruku, Edvarda Kardelja“.
"Prema našim saznanjima, Kardelj je, na vreme, izvukao vredne poklone, koje je dobijao kao državnik, i oni su smešteni na sigurno u Švajcarskoj", tvrdi Tomić za "Kurir". "Slovenija, kao članica EU, treba da prednjači u stvaranju uslova da, konačno, Titovi naslednici dobiju nasledstvo."
Prema njegovim rečima, nerealno je kao Titovu zaostavštinu smatrati samo ono što se nalazi u 11 zapečaćenih džakova, koji se nalaze u Narodnoj banci Srbije, čiju sadržinu, ni danas, ne znaju naslednici nekadašnjeg jugoslovenskog lidera. Tomić smatra da će se, sravnjivanjem popisnih lista ustanova, poput Muzeja „25 maj“, gde su čuvani pokloni koje je Broz dobio, znati tačno kad je šta nestalo i ko je za šta odgovoran.
(MONDO, foto: screenshot/YouTube)
Priča o nasleđu Josipa Broza ne završava se samo na otvaranju njegovih trezora u NBS. I pitanje nasledstva Titovog groba može biti otvoreno.
Naime, nedavno je objavljeno da će predsednik Tomislav Nikolić dozvoliti otvaranje trezora u Narodnoj banci sa Brozovom zaostavštinom.
"Sada se otvaraju mnoga pitanja, pa smatram, s razlogom, bez obzira na to koliko to morbidno deluje, pitanje Titovog groba. I grob je deo nasledstva, a na Titovom grobu se ostvaruje i prihod. Imamo, rekao bih, malo šizofrenu situaciju da čovek čija je država nestala, kao i ideologija, treba da predstavlja muzejsko mesto, koje će da posećuju mnogi ljudi, iz šireg i bližeg okruženja, i da plaćaju cenu za svoju nostalgiju", rekao je sarajevski advokat Duško Tomić, koji u ostavinskom postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu zastupa dr Svetlanu Broz, Titovu unuku, koja živi u Sarajevu.
Inače, smatra advokat Svetlane Broz, nasledstvo Josipa Broza Tita nije samo u nadležnosti Srbije već i drugih bivših republika SFRJ, gde je dobijao na poklon kuće, vile, imanja i dragocenosti.
Tomić kaže da je 1974, kada je donet i novi ustav SFRJ, donet zakon po kom pokloni republičkih i saveznih funkcionera, ako prelaze izvestan iznos, prelaze u nadležnosti države, „dok to, jedino, ne važi za Broza i njegovu desnu ruku, Edvarda Kardelja“.
"Prema našim saznanjima, Kardelj je, na vreme, izvukao vredne poklone, koje je dobijao kao državnik, i oni su smešteni na sigurno u Švajcarskoj", tvrdi Tomić za "Kurir". "Slovenija, kao članica EU, treba da prednjači u stvaranju uslova da, konačno, Titovi naslednici dobiju nasledstvo."
Prema njegovim rečima, nerealno je kao Titovu zaostavštinu smatrati samo ono što se nalazi u 11 zapečaćenih džakova, koji se nalaze u Narodnoj banci Srbije, čiju sadržinu, ni danas, ne znaju naslednici nekadašnjeg jugoslovenskog lidera. Tomić smatra da će se, sravnjivanjem popisnih lista ustanova, poput Muzeja „25 maj“, gde su čuvani pokloni koje je Broz dobio, znati tačno kad je šta nestalo i ko je za šta odgovoran.
(MONDO, foto: screenshot/YouTube)
