Prvo osnovno javno tužilaštvo podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv sudije Ustavnog suda Srbije Tomislava B. Stojkovića zbog sumnje da je izvršio krivično delo prevare.
Po zahtevu tuzilaštva, saslušanje Stojkovića kod istražnog sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu zakazano je za 27. mart, rekla je danas Tanjugu portparol suda Ivana Ramić.
Sudija najvišeg suda u državi sumnjiči da je pozajmio od prijatelja Dragomira A. 55.000 evra, a kao zalog mu dao falsifikovanu Modiljanijevu sliku. Dragomir A. je preminuo, a pare nikad nisu vraćene njegovoj udovici.
Posle saslušanja istražni sudija će odlučiti da li će pokrenuti istragu protiv Stojkovića, koji je u Ustavni sud izabran 2010. godine na predlog Visokog saveta sudstva.
Prema zahtevu za sprovođenje istrage, Stojković je pokojnom Dragomiru rekao da mu je novac neophodan za lečenje i da će mu vratiti najkasnije za dva meseca.
Kao garanciju da će vratiti novac, Stojković je Dragomiru A. s kojim je bio prijatelj, dao umetničku sliku, tvrdeći da je to Modiljanijeva slika čija je vrednost 400.000 evra.
Tužilaštvo sumnja da je sudija u tom trenutku znao da je slika bezvredni falsifikat. Kao oštećena, u ovom postupku najverovatnije će biti saslušana Dragomirova supruga.
Za krivično delo prevare u ovom obliku zaprećena je kazna do 10 godina zatvora. Inače, Fond za humanitarno pravo 11. februara 2011. pokrenuo je inicijativu za razrešenje sudije Ustavnog suda Tomislava B. Stojkovića zbog sumnje da je 1999. godine na Kosovu bio umešan u otmicu advokata albanskog porekla.
Njegovo zaduženje, prema tvrdnjama Fonda, bilo je da otkup od porodice otetog advokata odnese otmičarima. FHP podneo je svoju inicijativu tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću, ministarki pravde Snežani Malović, ministru policije Ivici Dačiću i opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda Srbije.
Na sajtu Ustavnog suda objavljena je biografija sudije Stojkovića. On je rođen u Prištini 1957,živi u Beogradu i ima 30 godina radnog iskustva u pravosuđu.
U rodnom gradu je završio gimnaziju, kao i Pravni fakultet. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini od 1984. do 1992. radio je najpre kao asistent, a zatim kao predavač na katedri za međunarodno pravo, na nastavnom predmetu međunarodno javno pravo.
Za vreme naučno-nastavnog rada na Univerzitetu, uz pomoć stipendije holandske vlade završtio je tečaj međunarodnog javnog prava pri Akademiji međunarodnog javnog prava u Hagu 1991.godine. Studijski je boravio i u Evropskom birou UN u Ženevi.
U vreme rada na Pravnom fakultetu od 1990. do 1993. godine imenovan je za zamenika generalnog direktora za pravne i opšte poslove EPS - Elektrodistribucija Kosova i Metohije. U Advokatsku komoru Kosova i Metohije u Prištini pristupio je 1993, gde je radio do juna 1999, da bi posle okončanja ratnog sukoba na KiM advokatsku kancelariju izmestio u Beograd.
Bio je branilac u više od 400 krivičnih predmeta od čega se više od 100 tiče materije terorizma i ugrožavanja teritorijalnog integriteta SRJ i Državne zajednice SCG.
Nakon izmeštanja i preseljenja kancelarije u Beograd, zastupao je optužene pred nadležnim sudovima UNMIK-a i privremene vlade Kosova u Prištini i Kosovskoj Mitrovici, fizička i pravna lica radi zaštite njihovih imovinskih, ljudskih i građanskih prava.
(Tanjug Foto Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
Sudija najvišeg suda u državi sumnjiči da je pozajmio od prijatelja Dragomira A. 55.000 evra, a kao zalog mu dao falsifikovanu Modiljanijevu sliku. Dragomir A. je preminuo, a pare nikad nisu vraćene njegovoj udovici.
Posle saslušanja istražni sudija će odlučiti da li će pokrenuti istragu protiv Stojkovića, koji je u Ustavni sud izabran 2010. godine na predlog Visokog saveta sudstva.
Prema zahtevu za sprovođenje istrage, Stojković je pokojnom Dragomiru rekao da mu je novac neophodan za lečenje i da će mu vratiti najkasnije za dva meseca.
Kao garanciju da će vratiti novac, Stojković je Dragomiru A. s kojim je bio prijatelj, dao umetničku sliku, tvrdeći da je to Modiljanijeva slika čija je vrednost 400.000 evra.
Tužilaštvo sumnja da je sudija u tom trenutku znao da je slika bezvredni falsifikat. Kao oštećena, u ovom postupku najverovatnije će biti saslušana Dragomirova supruga.
Za krivično delo prevare u ovom obliku zaprećena je kazna do 10 godina zatvora. Inače, Fond za humanitarno pravo 11. februara 2011. pokrenuo je inicijativu za razrešenje sudije Ustavnog suda Tomislava B. Stojkovića zbog sumnje da je 1999. godine na Kosovu bio umešan u otmicu advokata albanskog porekla.
Njegovo zaduženje, prema tvrdnjama Fonda, bilo je da otkup od porodice otetog advokata odnese otmičarima. FHP podneo je svoju inicijativu tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću, ministarki pravde Snežani Malović, ministru policije Ivici Dačiću i opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda Srbije.
Na sajtu Ustavnog suda objavljena je biografija sudije Stojkovića. On je rođen u Prištini 1957,živi u Beogradu i ima 30 godina radnog iskustva u pravosuđu.
U rodnom gradu je završio gimnaziju, kao i Pravni fakultet. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini od 1984. do 1992. radio je najpre kao asistent, a zatim kao predavač na katedri za međunarodno pravo, na nastavnom predmetu međunarodno javno pravo.
Za vreme naučno-nastavnog rada na Univerzitetu, uz pomoć stipendije holandske vlade završtio je tečaj međunarodnog javnog prava pri Akademiji međunarodnog javnog prava u Hagu 1991.godine. Studijski je boravio i u Evropskom birou UN u Ženevi.
U vreme rada na Pravnom fakultetu od 1990. do 1993. godine imenovan je za zamenika generalnog direktora za pravne i opšte poslove EPS - Elektrodistribucija Kosova i Metohije. U Advokatsku komoru Kosova i Metohije u Prištini pristupio je 1993, gde je radio do juna 1999, da bi posle okončanja ratnog sukoba na KiM advokatsku kancelariju izmestio u Beograd.
Bio je branilac u više od 400 krivičnih predmeta od čega se više od 100 tiče materije terorizma i ugrožavanja teritorijalnog integriteta SRJ i Državne zajednice SCG.
Nakon izmeštanja i preseljenja kancelarije u Beograd, zastupao je optužene pred nadležnim sudovima UNMIK-a i privremene vlade Kosova u Prištini i Kosovskoj Mitrovici, fizička i pravna lica radi zaštite njihovih imovinskih, ljudskih i građanskih prava.
(Tanjug Foto Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
