Vlada Srbije je dala saglasnost da Momčilo Babić, bivši direktor KBC "Bežanijska kosa", bude direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Kako je saopšteno iz vladine Kancelarije za saradnju s medijima, Vlada je na današnjoj sednici donela rešenje o davanju prethodne saglasnosti za imenovanje Babića za direktora RFZO, koji je i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Kako je navedeno na sajtu Medicinskog fakulteta, Babić je bio direktor Kliničko bolničkog centra "Bežanijska kosa", kao i gradski sekretar za zdravstvo, a prethodno i direktor Sektora za razvoj u Kliničkom centru Srbije, piše Tanjug.
Babić je diplomirao 1976. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirao je 1980. godine u Moskvi, a doktorirao 1986. u Beogradu.
Kako je navedeno na sajtu Medicinskog fakulteta, Babić se usavršavao u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Rusiji i to, pre svega, u oblasti menadžmenta bolničkog sistema i rizikofaktora zdravlja stanovništva.
Prethodni direktor RFZO Aleksandar Vuksanović podneo je ostavku na to mesto u decembru prošle godine, predupredivši očekivanu smenu iz Vlade.
Na konkurs za direktora RFZO od ukupno 11 prijava, pristiglih za mesto direktora, koje po koalicionom sporazumu pripada SNS, dve su bile nevažeće, a jedan kandidat se nije odazvao pozivu komisije.
Prof. dr Babić je skorije u javni život vratio, kako je podsetio "Blic", kada se brinuo o zdravlju sadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, kada je štrajkovao glađu u privatnom Beogradskom kliničko-bolničkom centru 2011. godine..
Babić je i član tima koji je uradio "Belu knjigu" SNS o zdravstvu u Srbiji..
Pre toga srpska javnost zapamtila ga je i po bliskosti sa Slobodanom Miloševićem i njegovom porodicom devedesetih godina. Babić je i sam bio član Izvršnog odbora SPS-a, gradski sekretar za zdravlje Beograda, poslanik. Nakon pada Miloševića sa vlasti Babić je napustio stranku.
Babić je jedno vreme bio i bez titule profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu. Kako je svojevremeno pisalo "Vreme", to je bilo kada je blagom lustracijom posle oktobarskih promena 2000. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Babića je kasnije Okružni sud u Beogradu vratio na fakultet i u zvanje redovnog profesora.
"Persona non grata" Babić po drugi put postaje kada osniva prvi privatni medicinski fakultet "Medicinska akademija – US Medical School", za koji je tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević morao da neuvijeno upozori javnost da ta ustanova nema dozvolu za rad.
U javnosti se od tada dr Babić pojavljivao samo kao lekar Vojislava Šešelja, dok je on štrajkovao glađu u Hagu.
(MONDO/G.M.Š/agencije, foto: Medija centar Beograd)
Kako je navedeno na sajtu Medicinskog fakulteta, Babić je bio direktor Kliničko bolničkog centra "Bežanijska kosa", kao i gradski sekretar za zdravstvo, a prethodno i direktor Sektora za razvoj u Kliničkom centru Srbije, piše Tanjug.
Babić je diplomirao 1976. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirao je 1980. godine u Moskvi, a doktorirao 1986. u Beogradu.
Kako je navedeno na sajtu Medicinskog fakulteta, Babić se usavršavao u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Rusiji i to, pre svega, u oblasti menadžmenta bolničkog sistema i rizikofaktora zdravlja stanovništva.
Prethodni direktor RFZO Aleksandar Vuksanović podneo je ostavku na to mesto u decembru prošle godine, predupredivši očekivanu smenu iz Vlade.
Na konkurs za direktora RFZO od ukupno 11 prijava, pristiglih za mesto direktora, koje po koalicionom sporazumu pripada SNS, dve su bile nevažeće, a jedan kandidat se nije odazvao pozivu komisije.
Prof. dr Babić je skorije u javni život vratio, kako je podsetio "Blic", kada se brinuo o zdravlju sadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, kada je štrajkovao glađu u privatnom Beogradskom kliničko-bolničkom centru 2011. godine..
Babić je i član tima koji je uradio "Belu knjigu" SNS o zdravstvu u Srbiji..
Pre toga srpska javnost zapamtila ga je i po bliskosti sa Slobodanom Miloševićem i njegovom porodicom devedesetih godina. Babić je i sam bio član Izvršnog odbora SPS-a, gradski sekretar za zdravlje Beograda, poslanik. Nakon pada Miloševića sa vlasti Babić je napustio stranku.
Babić je jedno vreme bio i bez titule profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu. Kako je svojevremeno pisalo "Vreme", to je bilo kada je blagom lustracijom posle oktobarskih promena 2000. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Babića je kasnije Okružni sud u Beogradu vratio na fakultet i u zvanje redovnog profesora.
"Persona non grata" Babić po drugi put postaje kada osniva prvi privatni medicinski fakultet "Medicinska akademija – US Medical School", za koji je tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević morao da neuvijeno upozori javnost da ta ustanova nema dozvolu za rad.
U javnosti se od tada dr Babić pojavljivao samo kao lekar Vojislava Šešelja, dok je on štrajkovao glađu u Hagu.
(MONDO/G.M.Š/agencije, foto: Medija centar Beograd)
