Nastava kod kuće i na daljinu, vraćanje obavezne užine, angažovanje defektologa iz "specijalnih" škola, neke su od novina predviđenih u nacrtu zakona o osnovnoj školi.
Tekst priprema Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja čiji predlog, u paketu sa izmenama zakona o srednjoj školi i o obrazovanju odraslih, treba da bude u skupštinskoj proceduri tokom aprila, a da počne da se primenjuje početkom nove školske godine.
U nacrtu je predviđeno da odeljenje ima do 30 učenika, umesto 34, kakvo je trenuto rešenje. Škola će, između ostalog, biti obavezna da za đake četvrtog razreda organizuje časove predmetne nastave i da ih upozna sa nastavnicima koji će im predavati od petog razreda, a uvodi se i nov termin - škole posebne pedagoške orjentacije.
Prema rečima pomoćnika ministra prosvete Ljubiše Antonijevića, time se daje "zeleno svetlo" nastavnim planovima koji su se poslednjih decenija pojavili u našim privatnim obrazovno-vaspitnim ustanovama (Dekroli progam, Montesori, Štajner i slični programi).
Ove škole moraju posedovati međunarodne sertifikate udruženja škola iste pedagoške orijenatacije i ispunjavati standarde koje će predvideti ministarstvo.
Takođe, nacrt predviđa da škole za obrazovanje učenika sa posebnim potrebama moraju da pružaju podršku školi u redovnom sistemu, rekao je Antonijević, pomoćnik ministra zadužen za predškolsko, osnovno i obrazovanje odraslih.
To znači da redovna škola može da angažuje vaspitača, nastavnika ili drugog stručnog saradnika iz škole za obrazovanje učenika sa posebnim potrebama, na osnovu "mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku.
"Sada u redovnim školama imamo decu sa posebnim potrebama i procena je da učitelj, nastavnik ne može da pruži takvom učeniku adekvatnu pažnju, da mu se posveti", rekao je Antonijević.
Ukoliko bude usvojeno rešenje iz nacrta, u odeljenju će ubuduće biti do 30 učenika, umesto 34, kako je sada u školama. Strategija razvoja obrazovanja predviđa da do 2020. godine u odeljenju bude do 25 đaka.
Zakon će omogućiti nastavu kod kuće (za decu koja ne mogu u školu iz zdravstvenih razloga duže od tri nedelje) kao i nastavu na daljinu (na primer za uspešne sportiste, učenike koji postižu izuzetne rezultate na republičkim takmičenjima iz svih oblasti i sve druge koji žele da se na ovaj način obrazuju).
Roditelj je u tom slučaju dužan da do kraja tekuće školske godine obavesti školu da u narednoj godini želi da organizuje nastavu na daljinu za svoje dete, putem e-learning sistema, odnosno uz pomoć računara.
Škola odlučuje o tom zahtevu na osnovu raspoloživih sredstava, u zavisnosti od toga da li poseduje softverski paket koji "podržava" nastavu na daljinu, rekao je pomoćnik ministra i naveo da će bliži uslovi biti propisani pravilnikom.
Takođe, izmenama zakona o osnovnoj školi koji je donet je 1992. godine, a u manjem delu izmenjen 2002. škole će biti u obavezi da organizuju ishranu za svoje đake u školskoj trpezariji.
Novac za užinu obezbeđivaće roditelji, donatori, rekao je Antonijević i naveo da će škola sva sredstva koja dobije, biti dužna prvenstveno da usmeri za ishranu.
Takođe, škola će biti dužna da vodi letopis - podatke o svim aktivnostima i o realizaciji obrazovno-vaspitnog rada, kao i da ima internet stranu, rekao je pomoćnik ministra prosvete i naveo da se uvodi nov termin nacionalna škola (koja ostvaruje plan i programa na osnovu zakona) i termin strana škola (ostvaruje strani program, u skladu sa zakonom).
Prema tome, kao osnovne škole, imaćemo javne škole (čiji je osnivač republika, pokrajina ili jedinica lokalne samouprave) i privatne škole (koje osniva drugo domaće strano, pravno ili fizičko lice).
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
U nacrtu je predviđeno da odeljenje ima do 30 učenika, umesto 34, kakvo je trenuto rešenje. Škola će, između ostalog, biti obavezna da za đake četvrtog razreda organizuje časove predmetne nastave i da ih upozna sa nastavnicima koji će im predavati od petog razreda, a uvodi se i nov termin - škole posebne pedagoške orjentacije.
Prema rečima pomoćnika ministra prosvete Ljubiše Antonijevića, time se daje "zeleno svetlo" nastavnim planovima koji su se poslednjih decenija pojavili u našim privatnim obrazovno-vaspitnim ustanovama (Dekroli progam, Montesori, Štajner i slični programi).
Ove škole moraju posedovati međunarodne sertifikate udruženja škola iste pedagoške orijenatacije i ispunjavati standarde koje će predvideti ministarstvo.
Takođe, nacrt predviđa da škole za obrazovanje učenika sa posebnim potrebama moraju da pružaju podršku školi u redovnom sistemu, rekao je Antonijević, pomoćnik ministra zadužen za predškolsko, osnovno i obrazovanje odraslih.
To znači da redovna škola može da angažuje vaspitača, nastavnika ili drugog stručnog saradnika iz škole za obrazovanje učenika sa posebnim potrebama, na osnovu "mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku.
"Sada u redovnim školama imamo decu sa posebnim potrebama i procena je da učitelj, nastavnik ne može da pruži takvom učeniku adekvatnu pažnju, da mu se posveti", rekao je Antonijević.
Ukoliko bude usvojeno rešenje iz nacrta, u odeljenju će ubuduće biti do 30 učenika, umesto 34, kako je sada u školama. Strategija razvoja obrazovanja predviđa da do 2020. godine u odeljenju bude do 25 đaka.
Zakon će omogućiti nastavu kod kuće (za decu koja ne mogu u školu iz zdravstvenih razloga duže od tri nedelje) kao i nastavu na daljinu (na primer za uspešne sportiste, učenike koji postižu izuzetne rezultate na republičkim takmičenjima iz svih oblasti i sve druge koji žele da se na ovaj način obrazuju).
Roditelj je u tom slučaju dužan da do kraja tekuće školske godine obavesti školu da u narednoj godini želi da organizuje nastavu na daljinu za svoje dete, putem e-learning sistema, odnosno uz pomoć računara.
Škola odlučuje o tom zahtevu na osnovu raspoloživih sredstava, u zavisnosti od toga da li poseduje softverski paket koji "podržava" nastavu na daljinu, rekao je pomoćnik ministra i naveo da će bliži uslovi biti propisani pravilnikom.
Takođe, izmenama zakona o osnovnoj školi koji je donet je 1992. godine, a u manjem delu izmenjen 2002. škole će biti u obavezi da organizuju ishranu za svoje đake u školskoj trpezariji.
Novac za užinu obezbeđivaće roditelji, donatori, rekao je Antonijević i naveo da će škola sva sredstva koja dobije, biti dužna prvenstveno da usmeri za ishranu.
Takođe, škola će biti dužna da vodi letopis - podatke o svim aktivnostima i o realizaciji obrazovno-vaspitnog rada, kao i da ima internet stranu, rekao je pomoćnik ministra prosvete i naveo da se uvodi nov termin nacionalna škola (koja ostvaruje plan i programa na osnovu zakona) i termin strana škola (ostvaruje strani program, u skladu sa zakonom).
Prema tome, kao osnovne škole, imaćemo javne škole (čiji je osnivač republika, pokrajina ili jedinica lokalne samouprave) i privatne škole (koje osniva drugo domaće strano, pravno ili fizičko lice).
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
