U prvom polugodištu đaci srednjih stručnih škola u pojedinim odeljenjima u Beogradu imali su oko 4.500 neopravdanih i opravdanih izostanaka.
To je danas izjavio predsednik Foruma srednjih stručnih škola (FSSŠ) Beograda Milorad Antić.
Uprkos velikom broju izostanaka, nema učenika koji je zbog velikog broja neopravdanih izostanaka na kraju prvog polugodišta isključen iz škole, rekao je Antić.
Broj izostanaka svake godine je sve veći, rekao je Antić i naveo da ima učenika i sa 120, 150 izostanaka, što znači da prosečno nisu bili u školi duže od 20 radnih dana, do mesec dana, rekao je Antić na debati " Kako se na srpskom piše Obrazovanje" koju je organizovala Balkanska istraživačka mreža.
On je Tanjugu precizirao da se posebno veliki broj izostanaka beleži u školama trogodišnjeg tipa, kod zanimanja koja deca nisu želela da upišu, na primer u hemijskoj struci, mašinskoj, saobraćajnoj struci, u ličnim uslugama.
U gimnazijama je broj izostanaka manji za tri, četiri puta, naveo je Antić i podsetio da učenik može da napravi 25 neopravdanih izostanaka.
Nakon toga učeniku se izriče mera za težu povredu radne dužnosti i smanjuje se ocena iz vladanja.
Antić je zamerio autorima Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji što u tekstu nema delova koji uređuju disciplinsku odgovornost učenika.
Vređanje profesora, kašnjenje na čas, telefoniranje i šetanje po učionici u toku predavanja, dizanje nogu na sto, samo su neki od vidova ponašanja naših đaka a ne spadaju u teže povrede đačkih obaveza po važećem zakonu.
On je naveo da je u jednoj beogradskoj osnovnoj školi učenik optužio nastavnika da ga je zakačio čitankom koju je bacio, nakon čega je nastavnik suspendovan.
"Takođe, i roditelji bacaju vežbanke na nastavnike i psuju ih", rekao je Antić.
(Tanjug, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Uprkos velikom broju izostanaka, nema učenika koji je zbog velikog broja neopravdanih izostanaka na kraju prvog polugodišta isključen iz škole, rekao je Antić.
Broj izostanaka svake godine je sve veći, rekao je Antić i naveo da ima učenika i sa 120, 150 izostanaka, što znači da prosečno nisu bili u školi duže od 20 radnih dana, do mesec dana, rekao je Antić na debati " Kako se na srpskom piše Obrazovanje" koju je organizovala Balkanska istraživačka mreža.
On je Tanjugu precizirao da se posebno veliki broj izostanaka beleži u školama trogodišnjeg tipa, kod zanimanja koja deca nisu želela da upišu, na primer u hemijskoj struci, mašinskoj, saobraćajnoj struci, u ličnim uslugama.
U gimnazijama je broj izostanaka manji za tri, četiri puta, naveo je Antić i podsetio da učenik može da napravi 25 neopravdanih izostanaka.
Nakon toga učeniku se izriče mera za težu povredu radne dužnosti i smanjuje se ocena iz vladanja.
Antić je zamerio autorima Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji što u tekstu nema delova koji uređuju disciplinsku odgovornost učenika.
Vređanje profesora, kašnjenje na čas, telefoniranje i šetanje po učionici u toku predavanja, dizanje nogu na sto, samo su neki od vidova ponašanja naših đaka a ne spadaju u teže povrede đačkih obaveza po važećem zakonu.
On je naveo da je u jednoj beogradskoj osnovnoj školi učenik optužio nastavnika da ga je zakačio čitankom koju je bacio, nakon čega je nastavnik suspendovan.
"Takođe, i roditelji bacaju vežbanke na nastavnike i psuju ih", rekao je Antić.
(Tanjug, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
