Rezultati analize mleka iz Srbije rađenih u holandskoj laboratoriji pokazuju da nijedan uzorak ne sadrži aflatoksin M1 u vrednosti većoj od dozvoljene u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Prema istim podacima, 15 uzoraka mleka poslatog pre 18. februara, odnosno 31,25 odsto, ne sadrži aflatoksin M1 u vrednosti većoj od dozvoljene u EU.

Najniži zabeleženi nivo aflatosina u mleku iz Srbije iznosi 0,014 mikrograma, dok je u dva uzorka naveden sadržaj te materije iznad 0,5 mikrograma (0,527 i 0,647 mikrograma).

Iz laboratorije su u pismu objasnili da, ukoliko se uzme u obzir stopa odstupanja od 29 odsto prilikom izračunavanja nivoa aflatoksina, nijedan uzorak ne premašuje maksimalni dozvoljeni nivo u Srbiji.

U EU dozvoljeni nivo aflatoksina M1 iznosi 0,05 mikrograma po kilogramu. U Srbiji je dovozvoljen nivo aflatoksina po Pravilniku izmenjenom posle izbijanja afere od 0,5 mikrograma po kilogramu.

Ministarstvo poljoprivrede primilo je iz laboratorije RIKILT Wageningen u Holandiji, jedine referentne u EU, izveštaj o prisustvu aflatoksina M1 u 48 uzoraka mleka, koje je po nalogu inspekcije povučeno sa rafova prodavnica u Srbiji 19. februara 2013. godine.

Proizvodne serije mleka za koje je ovom analizom utvrđeno da odgovaraju standardima EU biće vraćene u prodaju dok će ostale biti uništene u skladu sa zakonom, ističu u Ministarstvu.

U trenutku kada su uzorci mleka bili poslati u Holandiju važio je Pravilnik sa 0,05 mikrograma po kilogramu, tako da to mleko tada nije bilo ispravno po srpskim propisima, ali pošto se u međuvremenu pravilnik izmenio, sada jeste.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar vučić najavio je da će se pravilnik vrlo brzo vratiti "na staro", jer se sa ovakvim standardom dozvoljenih toksina u mleko, ono ne može izvoziti ni u region ni u EU.

Pojedine zemlje iz regiona reagovale su zabranom uvoza srpskog mleka, a potom i kukuruza kojim se hrane krave, odmah po promeni srpskog pravilnika.

Pristizanje rezultata iz Holandije neće i zatvoriti "aferu Mleko", štaviše produbiće niz ranije otvorenih pitanja - od sistema kontrole hrane u Srbiji, do obaveštavanja javnosti o opasnoj hrani, bilo da se radi o Ministarstvu poljoprivrede, bilo o Pokrajinskom sekretarijatu za poljkoprivredu.

Ostvariće se "nedoumica" koju je, gostujući na RTV Vojvodina, izrekao domaći stručnjak i bivši ministaspoljoprivrede Goran Živkov, da ne zna šta je bolje da očekuje od holandske analize.

"Ako kaže da aflatoksina nije bilo preko dozvoljene mere, dovešće se u pitanje kvalitet rada vodećih domaćih laboratorija, ako kaže da jeste selog sistema kotrole hrane uopšte", rekao je tada Živkov.

"Aferu mleko" otvorio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić, kada je na Twitter nalogu saopštio da je "mleko u Vojvodini zatrovano". Svoj iskaz potkrepio je analizama koje su radile domaće akreditovane laboatorije, između ostalog i one koje dražva korisi u svojim redovnim proverama.

Ješićev javni nastup dogodio kada je afera sa aflatoksinom uveliko tresla susednu Hrvatsku, a u to vreme Ministasrstvo poljoprivrede je tvrdilo da je sa srpskim mlekom (i stočnom hranom) sve u redu.

Potom je, uz optužbe na račun poliitčkih protivnika i "GMO lobija", Ministarstvo priznalo da je nivo aflatoksina povišen ali uz priču da taj nivo nije opasan po zdravlje, da bi na kraju bio promenjen Pravilnik tako da se nivo aflatoksina "na terenu" ukalapa u onaj na papiru.

Priznato je i da je nivo zaraženog kukuruza, čak i u državim Robnim rezervama, mnogo veći od prvobitno "priznatih" sedam odsto.

U međuvremenu Goran Ješić je rekao da ima nove analize, od uzoraka koje je pokrajinska Vlada poslala u dve najveće laboratorije u Nemačkoj, i da su ti rezultati još gori.

Republička vlada naknadne uzorke nije slala u Holandiju.

Posle ovako završenog "poluvremena" u mlečnoj aferi u Srbiji građanima ostaje da poslušaju savet koji je, uz opasku da on srpsko mleko i sir svom detetu ne daje od novembra, tada dao Živkov:

"Neka svaki građanin napravi svoju procenu rizika"

(MONDO/G.M.Š, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)