Srbija nema propise o privatnom fizičko-tehničkom obezbeđenju ni posle desetak godina otkako su firme koje se bave ovim poslovima masovnije ušle na tržište.
Zvaničnici Udruženja kažu da da bi se tim zakonom legalizovala branša koja trenutno, prema njihovim rečima, deluje po "običajnom pravu" u uslovima nelojalne, nelicencirane konkurencije ali i komplikovanih, besmislenih procedura za dobijanje licenci.
Predsednik Odbora Udruženja Đođe Vučinić je rekao da su 2003. a zatim 2012. godine propali pokušaji da se zakon usvoji, i da je sada krajnje vreme da se on donese, s obzirom da je u saradnji Udruženja i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) završen rad na novom nacrtu.
"Prema podacima iz MUP-a, nacrt zakona o privatnom obezbeđenju je pripremljen i spreman za sednicu Vlade", rekao je Vučinić, izrazivši nadu da će se tekst u sledećih mesec-dva naći na dnevnom redu Vlade i otići u skupštinsku proceduru "pa da na proleće vidimo kraj priče".
Prema njegovim rečima, krajnje je vreme da se zakon donese jer se u sadašnjim okolnostima ne zna ni koliko se zaista firmi bavi privatnim obezbeđivanjem, ni ko su vlasnici tih firmi, ni koliko je zaposlenih u branši, a pri tom "nema ekonomske logike" za bavljenje poslom.
Vučinić je u tom pogledu istakao loš položaj zaposlenih, čija je cena rada, prema njegovim rečima, oko 170 dinara, i upitao se šta se može očekivati od ljudi koji rade za 200 evra mesečno, u uslovima "cenovnog haosa" koji diktiraju nelicencirana obezbeđenja.
Upitan za slučaj kada su pripadnici privatnog obezbeđenja asistirali u prinudnom iseljenju porodice vatrogasca Zorana Matića na Dorćolu pa je čak danima sprečavali da uzme svoje stvari iz stana, Vučinić je rekao da je zakon potrebno doneti upravo zbog takvih stvari.
"Kada zakona nema sve je moguće. Potrebno je da postoji pored ostalog i zato da bi građani znali za šta sve privatno obezbeđenje može da se koristi", rekao je Vučinić, ukazavši da u obezbeđivanju splavova-restorana na primer često ne učestvuju profesionalci.
Kako je ocenio, za probleme koje napravi nelicencirano "obezbeđenje", javnost okrivljuje profesionalce, i dok su profesionalci opterećeni ispunjavanjem obaveza prema državi, onima koji posluju bez licence "dozvoljeno je sve".
"Država mora da donese zakon, da sprovodi nadzor i šalje inspekcije, inače ekonomski podriva sebe", izjavio je Vučinić.
Zamenik predsednika Odbora Udruženja Ninoslav Janjić je rekao da je Zakon, na primer, potreban da bi se kao u svim uređenim društvima precizno regulisalo ko, kada i kako može da koristi kamere za nadzor.
Učesnici konferencije su ocenili da je javnost slabo upoznata sa stanjem u branši i upozorili su na besmisleno dugačke i neispunjive procedure koje, praktično, podrivaju ne samo efikasnost firmi za pružanje usluga privatnog obezbeđenja, već dovode u pitanje legalnost njihovog poslovanja.
Predsednik Grupacije detektivskih agencija Dragan Trivan je ocenio da ne treba donositi zakone koji nanose štetu realnom sektoru, već one koji se rukovode načelom ekonomičnosti. On je podsetio da uporedo sa borbom za donošenje zakona o privatnom obezbeđenju, 10 godina traje borba za donošenje zakona o detektivskoj delatnosti.
Predsednik Grupacije za tehničko obezbeđenje Slobodan Maksimović je ukazao da prema pravilniku za polaganje stručnog ispita u vezi sa protivpožarnom zaštitom, koji ovog meseca treba da stupi na snagu, svaka firma za tehničko obezbeđenje mora da ima dva licencirana inžinjera.
Zbog izuzetno komplikovane i duge procedure, ali i činjenice da firme za tehničko obezbeđenje imaju mali broj zaposlenih, trenutno samo dve takve firme mogu da ispune uslov o dva licencirana inžinjera.
Predsednik Komisije za javno-privatno partnerstvu Udruženja i MUP-a Dragiša Jovanović je ocenio da bez obzira na odsustvo Zakona o privatnom obezbeđenju "život teče dalje" i da se branša rukovodi "običajnim pravom" kada dela na tržištu.
Prema Jovanovićevim rečima, "nije svrha da se čeka zakon da bi se utvrdila pravila igre, već da privatno obezbeđenje bude priznato kao profesija".
(Beta, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Zvaničnici Udruženja kažu da da bi se tim zakonom legalizovala branša koja trenutno, prema njihovim rečima, deluje po "običajnom pravu" u uslovima nelojalne, nelicencirane konkurencije ali i komplikovanih, besmislenih procedura za dobijanje licenci.
Predsednik Odbora Udruženja Đođe Vučinić je rekao da su 2003. a zatim 2012. godine propali pokušaji da se zakon usvoji, i da je sada krajnje vreme da se on donese, s obzirom da je u saradnji Udruženja i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) završen rad na novom nacrtu.
"Prema podacima iz MUP-a, nacrt zakona o privatnom obezbeđenju je pripremljen i spreman za sednicu Vlade", rekao je Vučinić, izrazivši nadu da će se tekst u sledećih mesec-dva naći na dnevnom redu Vlade i otići u skupštinsku proceduru "pa da na proleće vidimo kraj priče".
Prema njegovim rečima, krajnje je vreme da se zakon donese jer se u sadašnjim okolnostima ne zna ni koliko se zaista firmi bavi privatnim obezbeđivanjem, ni ko su vlasnici tih firmi, ni koliko je zaposlenih u branši, a pri tom "nema ekonomske logike" za bavljenje poslom.
Vučinić je u tom pogledu istakao loš položaj zaposlenih, čija je cena rada, prema njegovim rečima, oko 170 dinara, i upitao se šta se može očekivati od ljudi koji rade za 200 evra mesečno, u uslovima "cenovnog haosa" koji diktiraju nelicencirana obezbeđenja.
Upitan za slučaj kada su pripadnici privatnog obezbeđenja asistirali u prinudnom iseljenju porodice vatrogasca Zorana Matića na Dorćolu pa je čak danima sprečavali da uzme svoje stvari iz stana, Vučinić je rekao da je zakon potrebno doneti upravo zbog takvih stvari.
"Kada zakona nema sve je moguće. Potrebno je da postoji pored ostalog i zato da bi građani znali za šta sve privatno obezbeđenje može da se koristi", rekao je Vučinić, ukazavši da u obezbeđivanju splavova-restorana na primer često ne učestvuju profesionalci.
Kako je ocenio, za probleme koje napravi nelicencirano "obezbeđenje", javnost okrivljuje profesionalce, i dok su profesionalci opterećeni ispunjavanjem obaveza prema državi, onima koji posluju bez licence "dozvoljeno je sve".
"Država mora da donese zakon, da sprovodi nadzor i šalje inspekcije, inače ekonomski podriva sebe", izjavio je Vučinić.
Zamenik predsednika Odbora Udruženja Ninoslav Janjić je rekao da je Zakon, na primer, potreban da bi se kao u svim uređenim društvima precizno regulisalo ko, kada i kako može da koristi kamere za nadzor.
Učesnici konferencije su ocenili da je javnost slabo upoznata sa stanjem u branši i upozorili su na besmisleno dugačke i neispunjive procedure koje, praktično, podrivaju ne samo efikasnost firmi za pružanje usluga privatnog obezbeđenja, već dovode u pitanje legalnost njihovog poslovanja.
Predsednik Grupacije detektivskih agencija Dragan Trivan je ocenio da ne treba donositi zakone koji nanose štetu realnom sektoru, već one koji se rukovode načelom ekonomičnosti. On je podsetio da uporedo sa borbom za donošenje zakona o privatnom obezbeđenju, 10 godina traje borba za donošenje zakona o detektivskoj delatnosti.
Predsednik Grupacije za tehničko obezbeđenje Slobodan Maksimović je ukazao da prema pravilniku za polaganje stručnog ispita u vezi sa protivpožarnom zaštitom, koji ovog meseca treba da stupi na snagu, svaka firma za tehničko obezbeđenje mora da ima dva licencirana inžinjera.
Zbog izuzetno komplikovane i duge procedure, ali i činjenice da firme za tehničko obezbeđenje imaju mali broj zaposlenih, trenutno samo dve takve firme mogu da ispune uslov o dva licencirana inžinjera.
Predsednik Komisije za javno-privatno partnerstvu Udruženja i MUP-a Dragiša Jovanović je ocenio da bez obzira na odsustvo Zakona o privatnom obezbeđenju "život teče dalje" i da se branša rukovodi "običajnim pravom" kada dela na tržištu.
Prema Jovanovićevim rečima, "nije svrha da se čeka zakon da bi se utvrdila pravila igre, već da privatno obezbeđenje bude priznato kao profesija".
(Beta, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Pridruži se MONDO zajednici.
