MONDO vas podseća ko su isusovci, članovi reda kom pripada novi papa, koje su njihove glavne karakteristike, ali i ko je sve kroz istoriju njima pripadao.
Katolički red isusovci ili jezuiti, kom pripada novi papa Franja, odlikuje takozvana teologija oslobođenja i zasniva se na bliskosti sa siromašnima, a ne moćnima. Članovi reda bili su Ruđer Bošković, ali i Marko Polo.
"Isusovci insistiraju da su njihovi pripadnici obrazovani, da se bave kako teološkim i društvenim naukama, tako i filozofijom i prirodnim naukama", kaže za MONDO verski analitičar Živica Tucić.
Oni su uvek polagali značaj na obrazovanje i uvek su bili gradski monasi - imali su svoje manastire i samostane u gradu.
Mnogi su bili ispovednici vladara, njihovi dvorski sveštenici pa su ih često optuživali za dvorske intrige tako da su dobili zabranu od Vatikana i bili su proterani iz mnogih zemalja, a spasla ih je Rusija koja im je dala utočište, navodi Tucić.
Danas su manje više prisutni u svim zemljama, a ima ih i u Beogradu - u Makedonskoj ulici nalazi se Crkva svetog Petra koja pripada tom redu, naglašava Tucić.
Ono što je njihova osnovna odlika je da su veoma verni crkvi, a posebno papi. Da bi neko postao član reda mora da se obrazuje pre toga punih 12 godina.
Njihova prosvetiteljska uloga od presudnog je značaja za Latinsku Ameriku u kojoj su izuzetno brojni i iz koje i potiče novi papa.
"Neki od čuvenih svetskih univerziteta u Americi su pod njihovom upravom. Težište delovanja isusovaca u svetu je obrazovanje s ciljem ne da studenti postanu isusovci, već pre svega da se obrazuju. Prema tome imaju veoma liberalan odnos - cilj im je prosvetitljstvo, ne versko, već opšte obrazovanje i to je za Latinsku Ameriku jako važno", ističe on.
Poznato je i das u tokom 17. i 18. veka poznati intelektualci pohađali neku od isusovačkih obrazovnih institucija, pa tako i Molijer, Dekart, Monteskje, Balzak, Volter...
Novoizabrani papa je prvi u istoriji iz reda isusovaca, ali njegova pripadnost tom redu neće bitnije uticati na tokove u Vatikanu, ocenjuje verski analitičar.
"On jeste počeo karijeru kao isusovac ali je više decenija nadbiskup, a kad postane nadbiskup - više nije pripadnik reda. Ne verujem da će ta komponenta bitnije uticati na dešavanja u katoličkom svetu osim što će odlike koje poneo kao isusovac - iscrpljivost i sistematičnost, uticati na papino ponašanje", ocenjuje Tucić.
Tako će verovatno moći da se ne uznemiri ma ko da mu šta kaže, ističe verski analitičar.
(MONDO, D.P., foto: Tanjug/AP)
"Isusovci insistiraju da su njihovi pripadnici obrazovani, da se bave kako teološkim i društvenim naukama, tako i filozofijom i prirodnim naukama", kaže za MONDO verski analitičar Živica Tucić.
Oni su uvek polagali značaj na obrazovanje i uvek su bili gradski monasi - imali su svoje manastire i samostane u gradu.
Mnogi su bili ispovednici vladara, njihovi dvorski sveštenici pa su ih često optuživali za dvorske intrige tako da su dobili zabranu od Vatikana i bili su proterani iz mnogih zemalja, a spasla ih je Rusija koja im je dala utočište, navodi Tucić.
Danas su manje više prisutni u svim zemljama, a ima ih i u Beogradu - u Makedonskoj ulici nalazi se Crkva svetog Petra koja pripada tom redu, naglašava Tucić.
Ono što je njihova osnovna odlika je da su veoma verni crkvi, a posebno papi. Da bi neko postao član reda mora da se obrazuje pre toga punih 12 godina.
Njihova prosvetiteljska uloga od presudnog je značaja za Latinsku Ameriku u kojoj su izuzetno brojni i iz koje i potiče novi papa.
"Neki od čuvenih svetskih univerziteta u Americi su pod njihovom upravom. Težište delovanja isusovaca u svetu je obrazovanje s ciljem ne da studenti postanu isusovci, već pre svega da se obrazuju. Prema tome imaju veoma liberalan odnos - cilj im je prosvetitljstvo, ne versko, već opšte obrazovanje i to je za Latinsku Ameriku jako važno", ističe on.
Poznato je i das u tokom 17. i 18. veka poznati intelektualci pohađali neku od isusovačkih obrazovnih institucija, pa tako i Molijer, Dekart, Monteskje, Balzak, Volter...
Novoizabrani papa je prvi u istoriji iz reda isusovaca, ali njegova pripadnost tom redu neće bitnije uticati na tokove u Vatikanu, ocenjuje verski analitičar.
"On jeste počeo karijeru kao isusovac ali je više decenija nadbiskup, a kad postane nadbiskup - više nije pripadnik reda. Ne verujem da će ta komponenta bitnije uticati na dešavanja u katoličkom svetu osim što će odlike koje poneo kao isusovac - iscrpljivost i sistematičnost, uticati na papino ponašanje", ocenjuje Tucić.
Tako će verovatno moći da se ne uznemiri ma ko da mu šta kaže, ističe verski analitičar.
(MONDO, D.P., foto: Tanjug/AP)
