Ministar poljoprivrede Srbije Goran Živkov izjavio je da premija za pšenicu ove godine neće biti isplaćivana, ističući da "to nije ničiji hir već ekonomska realnost".
Živkov je novosadskom "Dnevniku" rekao da će Ministartvo poljoprivrede povlačiti samo one poteze koji za cilj imaju "dugoročni razvoj domaćeg agrara, a ne prikupljanje jeftinih poena".
"Ministarstvo ostaje pri tome da će subvencionisati skladištenje pšenice sa 750 dinara po toni, zbog čega će se mnogi paori odlučiti da čuvaju pšenicu kako bi dobili veću cenu", rekao je Živkov.
On je naveo da je u planu da se rebalansom budžeta obezbede dodatna sredstva koja bi se usmerila ka regresiranju nafte, djubriva i obezbedjivanju kratkoročnih kredita za jesenju setvu.
Živkov je ocenio da zahtev predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića, da država obezbedi premiju od 5.000 dinara po hektaru "nije ekonomski već politički", i pozvao ga na razgovor "o otkupu i drugim temama važnim i za Vojvodinu i za poljoprivrednike".
Prema njegovim rečima, nameće se pitanje da li će se sav raspoloživi novac iz budžeta namenjen poljoprivredi raspodeliti svim vlasnicima poljoprivrednog zemljišta, i poljoprivrednicima i nepoljoprivrednicima, ili će biti nastavljene strukturalne reforme.
"Ovde nemam dilemu, i mislim da u ovom trenutku isplata premije po hektaru nije dobra mera i da ne bi imala pozitivne efekte, naprotiv", rekao je Živkov.
Živkov je novosadskom "Dnevniku" rekao da će Ministartvo poljoprivrede povlačiti samo one poteze koji za cilj imaju "dugoročni razvoj domaćeg agrara, a ne prikupljanje jeftinih poena".
"Ministarstvo ostaje pri tome da će subvencionisati skladištenje pšenice sa 750 dinara po toni, zbog čega će se mnogi paori odlučiti da čuvaju pšenicu kako bi dobili veću cenu", rekao je Živkov.
On je naveo da je u planu da se rebalansom budžeta obezbede dodatna sredstva koja bi se usmerila ka regresiranju nafte, djubriva i obezbedjivanju kratkoročnih kredita za jesenju setvu.
Živkov je ocenio da zahtev predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića, da država obezbedi premiju od 5.000 dinara po hektaru "nije ekonomski već politički", i pozvao ga na razgovor "o otkupu i drugim temama važnim i za Vojvodinu i za poljoprivrednike".
Prema njegovim rečima, nameće se pitanje da li će se sav raspoloživi novac iz budžeta namenjen poljoprivredi raspodeliti svim vlasnicima poljoprivrednog zemljišta, i poljoprivrednicima i nepoljoprivrednicima, ili će biti nastavljene strukturalne reforme.
"Ovde nemam dilemu, i mislim da u ovom trenutku isplata premije po hektaru nije dobra mera i da ne bi imala pozitivne efekte, naprotiv", rekao je Živkov.
Pšenice manje, ali je odličnog kvaliteta
Upravnik Zavoda za strna žita Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Srbislav Denčić ocenio je da će u Srbiji, sa 530.000 hektara, biti proizvedeno 1.600.000 tona pšenice evropskog kvaliteta.
"Prvi preliminarni rezultati tehnološkog kvaliteta hlebnog žita ukazuju da će ovogodišnji rod pšenice biti najkvalitetniji od kada se u republici pšenica gaji", rekao je Denčić Tanjugu, precizirajući da su proteini iznad 12 procenata, prosečan glusten se kreće od 27 do 28 odsto, a energija je viša od 80 centimetara kvadratnih.
Istakavši da je do sada u Vojvodini žetva pšenice završena na 95 odsto površina od 295.000 hektara i da će u istočnoj i južnoj Srbiji biti obavljena za sedam do osam dana, on je objasnio da se već sada sa sigurnošću može reći da će prosečan prinos hlebnog žita u republici biti od 3,3 do 3,4 tone po hektaru, nešto manje od proseka ranijih godina.
Prema njegovim rečima, u ovogodišnjoj proizvodnji hlebnog žita nije bilo rekordnih prinosa od preko osam tona po hektaru, jer je period nalivanja zrna bio kratak, ali je podsetio da ima njiva u Sremu i Bačkoj gde je prinos viši od sedam tona po hektaru.
Ovogodišnji rod hlebnog žita biće izvanredna sirovina za hleb, ali neće biti dovoljan za domaće potrebe, koje se procenjuju na 1.800.000 tona, i država će u aprilu i maju morati pšenicu da uvozi, zaključio je Denčić.
"Prvi preliminarni rezultati tehnološkog kvaliteta hlebnog žita ukazuju da će ovogodišnji rod pšenice biti najkvalitetniji od kada se u republici pšenica gaji", rekao je Denčić Tanjugu, precizirajući da su proteini iznad 12 procenata, prosečan glusten se kreće od 27 do 28 odsto, a energija je viša od 80 centimetara kvadratnih.
Istakavši da je do sada u Vojvodini žetva pšenice završena na 95 odsto površina od 295.000 hektara i da će u istočnoj i južnoj Srbiji biti obavljena za sedam do osam dana, on je objasnio da se već sada sa sigurnošću može reći da će prosečan prinos hlebnog žita u republici biti od 3,3 do 3,4 tone po hektaru, nešto manje od proseka ranijih godina.
Prema njegovim rečima, u ovogodišnjoj proizvodnji hlebnog žita nije bilo rekordnih prinosa od preko osam tona po hektaru, jer je period nalivanja zrna bio kratak, ali je podsetio da ima njiva u Sremu i Bačkoj gde je prinos viši od sedam tona po hektaru.
Ovogodišnji rod hlebnog žita biće izvanredna sirovina za hleb, ali neće biti dovoljan za domaće potrebe, koje se procenjuju na 1.800.000 tona, i država će u aprilu i maju morati pšenicu da uvozi, zaključio je Denčić.
Pridruži se MONDO zajednici.
