Gradjani Srbije su putem dozvoljenih minusa zaduženi kod banaka 10,1 milijardu dinara, a banke veliku zaradu imaju od kamata na novac plasiran na taj način.
Pojedine banke, ipak, postavljaju razna ograničenja koja vlasnicima tekućih računa na neki način pomažu da ostanu koliko-toliko platežno sposobni, pišu „Večernje novosti“.
Osnovni uslov da bi minus bio odobren je redovan priliv na račun, bilo da je reč o zaradi ili
penziji.
Dozvoljeno prekoračenje odobrava se najduže na šest meseci, kada vlasnik računa mora da dovede stanje "na nulu". Banka takodje dozvoljava i obnavljanje prava na pozajmicu pod uslovom da se ne prelazi odobreni limit.
Većina banaka dozvoljene minuse odobrava tek po uplati bar jedne plate (negde i tri). Visina pozajmice zavisi od primanja i obično se uzima tromesečni prosek zarade. Često se zahteva i potpisivanje menice, kao garancije za ovu pozajmicu.
Kamatne stope obračunavaju se dnevno. Tačnije, ako ste danas u minusu, a sutra ne, kamata se naplaćuje samo na današnje stanje na tekućem računu.
Mesečna cena korišćenja ovih pozajmica kreće se najčešće oko dva odsto, kod nekih banaka ona zavisi i od visine inflacije, dok za nedozvoljeno prekoračenje mesečne kamatne stope u nekim bankama idu i do 10 procenata.
List piše i da će Srbija do 2008. godine imati najveći porast kreditiranja privrede i stanovništva u centralnoj i istočnoj Evropi.
Prema istraživanju Unikredit grupe, koja u Srbiji posluje preko HVB banke, ovaj rast biće od oko 30 odsto godišnje.
Sedam najvećih banaka kontroliše četvrtinu celokupnog bankarskog tržišta u zemljama ovog dela Evrope.
Unikredit grupa je na prvom mestu sa oporezovanim prihodom od 1,3 milijarde evra. Stručnjaci ove grupacije smatraju da će banke do 2008. godine u poredjenju sa 2004. godinom, udvostručiti profit i da će dostići 32 milijarde evra.
Prema toj računici, godišnji rast će iznositi 15,2 odsto, a glavni pokretač tog rasta biće i dalje kreditiranje stanovništva.
(MONDO)
Pojedine banke, ipak, postavljaju razna ograničenja koja vlasnicima tekućih računa na neki način pomažu da ostanu koliko-toliko platežno sposobni, pišu „Večernje novosti“.
Osnovni uslov da bi minus bio odobren je redovan priliv na račun, bilo da je reč o zaradi ili
penziji.
Dozvoljeno prekoračenje odobrava se najduže na šest meseci, kada vlasnik računa mora da dovede stanje "na nulu". Banka takodje dozvoljava i obnavljanje prava na pozajmicu pod uslovom da se ne prelazi odobreni limit.
Većina banaka dozvoljene minuse odobrava tek po uplati bar jedne plate (negde i tri). Visina pozajmice zavisi od primanja i obično se uzima tromesečni prosek zarade. Često se zahteva i potpisivanje menice, kao garancije za ovu pozajmicu.
Kamatne stope obračunavaju se dnevno. Tačnije, ako ste danas u minusu, a sutra ne, kamata se naplaćuje samo na današnje stanje na tekućem računu.
Mesečna cena korišćenja ovih pozajmica kreće se najčešće oko dva odsto, kod nekih banaka ona zavisi i od visine inflacije, dok za nedozvoljeno prekoračenje mesečne kamatne stope u nekim bankama idu i do 10 procenata.
List piše i da će Srbija do 2008. godine imati najveći porast kreditiranja privrede i stanovništva u centralnoj i istočnoj Evropi.
Prema istraživanju Unikredit grupe, koja u Srbiji posluje preko HVB banke, ovaj rast biće od oko 30 odsto godišnje.
Sedam najvećih banaka kontroliše četvrtinu celokupnog bankarskog tržišta u zemljama ovog dela Evrope.
Unikredit grupa je na prvom mestu sa oporezovanim prihodom od 1,3 milijarde evra. Stručnjaci ove grupacije smatraju da će banke do 2008. godine u poredjenju sa 2004. godinom, udvostručiti profit i da će dostići 32 milijarde evra.
Prema toj računici, godišnji rast će iznositi 15,2 odsto, a glavni pokretač tog rasta biće i dalje kreditiranje stanovništva.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
