Akcije na evropskim berzama su osetno pale, a porasla je vrednost državnih obveznica, posle saopštenja britanske policije da je sprečila zaveru terorista da aktiviraju bombe u avionima iz Britanije za SAD, dok su na berzama valuta jeftiniji britanska funta i dolar, a skuplji švajcarski franak, tradicionalno sigurno pribežište za investitore.
Evro je u prepodnevnoj trgovini bio stabilan, oko nivoa od 1,286 dolara, 1,5744 švajcarska franka i 147,7 jena, a dolar je oslabio 0,2 odsto prema švajcarskom franku i vredi 1,2236 franaka i 114,8 jena, pod pritiskom saopštenja centralne banke Kine da će postepeno povećavati fleksibilnost deviznog kursa nacionalne valute, juana. Britanska funta pala je 0,7 američkih centi kada su britanske bezbednosne službe podigle nivo opasnosti po zemlju na "kritičan", ali se potom nešto oporavila, na 1,9033 dolara.
Berze akcija su već bile depresirane zbog zabrinutosti investitora i analitičara da bi ekonomski rast u SAD mogao vidnije da posustane, imajući u vidu visoke cene nafte i goriva i slabljenje prodaje porodičnih kuća. To se odrazilo na pad indeksa Dau Džons u Njujorku u sredu za skoro 0,9 odsto.
U četvrtak ujutro, panevropski indeks akcija vodećih evropskih kompanija, FTSEurofirst 300, bio je u padu 1,4 odsto, britanski FTSE 100 niži je za 1,3 procenta, nemački Daks za 1,8, a francuski CAC 40 za 1,5 odsto.
Akcije Britiš ervejza, koji je zbog terorističke pretnje obustavio sve letove na kraćim destinacijama do Hitroua i sa tog aerodroma u britanskoj prestonici, pale su za više od tri i po odsto, povukavši naniže i akcije ostalih evropskih avio prevoznika. Tako su akcije Rajanera i Lufthanze u padu više od tri procenta.
Evro je u prepodnevnoj trgovini bio stabilan, oko nivoa od 1,286 dolara, 1,5744 švajcarska franka i 147,7 jena, a dolar je oslabio 0,2 odsto prema švajcarskom franku i vredi 1,2236 franaka i 114,8 jena, pod pritiskom saopštenja centralne banke Kine da će postepeno povećavati fleksibilnost deviznog kursa nacionalne valute, juana. Britanska funta pala je 0,7 američkih centi kada su britanske bezbednosne službe podigle nivo opasnosti po zemlju na "kritičan", ali se potom nešto oporavila, na 1,9033 dolara.
Berze akcija su već bile depresirane zbog zabrinutosti investitora i analitičara da bi ekonomski rast u SAD mogao vidnije da posustane, imajući u vidu visoke cene nafte i goriva i slabljenje prodaje porodičnih kuća. To se odrazilo na pad indeksa Dau Džons u Njujorku u sredu za skoro 0,9 odsto.
U četvrtak ujutro, panevropski indeks akcija vodećih evropskih kompanija, FTSEurofirst 300, bio je u padu 1,4 odsto, britanski FTSE 100 niži je za 1,3 procenta, nemački Daks za 1,8, a francuski CAC 40 za 1,5 odsto.
Akcije Britiš ervejza, koji je zbog terorističke pretnje obustavio sve letove na kraćim destinacijama do Hitroua i sa tog aerodroma u britanskoj prestonici, pale su za više od tri i po odsto, povukavši naniže i akcije ostalih evropskih avio prevoznika. Tako su akcije Rajanera i Lufthanze u padu više od tri procenta.
Mogući pad tražnje mlaznog goriva oborio cene nafte
Cene sirove nafte na svetskim robnim berzama pale su za blizu jedan dolar pošto je osujećeni teroristički napad na avione koji lete iz Velike Britanije u SAD naveo mnoge avioprevoznike da odlože letove, što bi moglo da znači smanjenu tražnju avionskog goriva i pad potrošačkog poverenja.
Američka laka nafta na berzi u Njujorku pojeftinila je 85 centi, na 75,50 dolara po barelu, a evropski "brent" u Londonu 98 centi, na 76,30 dolara.
Analitičari su objasnili da je popuštanje glavne energetske sirovine posledica neuspelog pokušaja podmetanja bombi u avione na linijama iz Britanije u Ameriku, što je nepovoljno za tražnju mlaznog goriva i poverenje potrošača.
Trgovci, medjutim, smatraju da će činjenica da nije došlo do napada ograničiti dalji pad cena nafte, tim pre što su na tržištu i dalje prisutni podsticajni činioci kao što su niže zalihe benzina u SAD, geopolitička napetost i smanjena proizvodnja zbog zatvaranja nalazišta na Aljasci i nemira u Nigeriji.
U Nigeriji se intenziviraju napadi pobunjenika na naftna postrojenja i strane radnike u petrolejskoj industriji te zemlje, koja je najveći afrički proizvodjač i izvoznik nafte. Proizvodnja od oko 2,5 miliona barela dnevno ove godine je smanjena za blizu 20 odsto.
Cene će verovatno nastaviti da rastu i zbog spora Irana s Ujedinjenim nacijama oko nuklearnog programa te zemlje koja je drugi najveći proizvodjač u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEC), posle Saudijske Arabije i kao posledica borbi na Bliskom istoku koje prete da poremete isporuke iz tog naftnom bogatog regiona.
(Tanjug/MONDO)
Američka laka nafta na berzi u Njujorku pojeftinila je 85 centi, na 75,50 dolara po barelu, a evropski "brent" u Londonu 98 centi, na 76,30 dolara.
Analitičari su objasnili da je popuštanje glavne energetske sirovine posledica neuspelog pokušaja podmetanja bombi u avione na linijama iz Britanije u Ameriku, što je nepovoljno za tražnju mlaznog goriva i poverenje potrošača.
Trgovci, medjutim, smatraju da će činjenica da nije došlo do napada ograničiti dalji pad cena nafte, tim pre što su na tržištu i dalje prisutni podsticajni činioci kao što su niže zalihe benzina u SAD, geopolitička napetost i smanjena proizvodnja zbog zatvaranja nalazišta na Aljasci i nemira u Nigeriji.
U Nigeriji se intenziviraju napadi pobunjenika na naftna postrojenja i strane radnike u petrolejskoj industriji te zemlje, koja je najveći afrički proizvodjač i izvoznik nafte. Proizvodnja od oko 2,5 miliona barela dnevno ove godine je smanjena za blizu 20 odsto.
Cene će verovatno nastaviti da rastu i zbog spora Irana s Ujedinjenim nacijama oko nuklearnog programa te zemlje koja je drugi najveći proizvodjač u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEC), posle Saudijske Arabije i kao posledica borbi na Bliskom istoku koje prete da poremete isporuke iz tog naftnom bogatog regiona.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
