Slabljenje evra nastaviće se i dalje, možda čak i ispod 80 dinara jer je ponuda deviza velika, kaže saradnik Ekonomskog instituta Davor Savin.
Devize se u zemlju unose preko više kanala, i to preko poslovnih banaka koje u svojim matičnim firmama podižu devize po niskim kamatama i plasiraju ih kroz kredite u Srbiji po višim kamatama, objasnio je on za „Glas javnosti“.
Narodna banka je pokušala da, podizanjem obavezne rezerve, utiče na rast kreditne zaduženosti, ali sve dok je razlika u kamatama koje se obračunavaju na zaduženje banaka u inostranstvu i kamata pod kojima se u Srbiji odobravaju krediti velika, banke će imati interesa da unose devize, kaže Savin i dodaje da su druga dva devizna izvora prihodi od privatizacije i doznake radnika.
Dodatne probleme može da izazove i prihod od privatizacije "Mobija 63" u zavisnosti od toga koliki će se deo, od preko milijardu evra, zameniti za dinare. Ogroman devizni priliv neće uticati na slabljenje kursa evra samo ako se iskoristi za plaćanje inostranih dugova ili povećanje deviznih rezervi.
Prema rečima Savina, ministar finansija je napravio veliku grešku kad je rekao da ubacivanje deviza od prodaje "Mobija 63" ne ide u potrošnju nego u investicije.
To nije tačno jer će tolika količina novca uticati na rast potrošnje i inflaciju. Slovenci i Poljaci su novac od privatizacije koristili tako što su pokretali proizvodnju potencijalno dobrih firmi i tako povećavali izvoz ili su njime dokapitalizovali dobre firme i tako im podizali vrednost, objasnio je on.
Stojan Stamenković iz Ekonomskog instituta takodje upozorava da će veliki priliv deviza po više osnova uticati na vrednost evra.
Nije tačno da investicije preko Nacionalnog plana neće povećati potrošnju. Devize koje se ostvare kao prihod, a nisu iskorišćene za uvoz opreme i te kako utiču na potrošnju jer se deo podeli i na plate, kupovinu domaće opreme i slično, što jača inflatorne pritiske, napomenuo je on.
Prema njegovim rečima, država bi trebalo da investira u projekte koji će doprineti povećanju prihoda od usluga i izvoza.
Država treba da brine samo o kapitalnim investicijama, jer za njih nisu zainteresovani privatnici. Za sve ostale investicije država se pokazala kao loš investitor jer njeni činovnici nisu podjednako odgovorni i ne snose rizik i odgovornost za upropašćene pare, upozorava Stamenković.
(MONDO)
Devize se u zemlju unose preko više kanala, i to preko poslovnih banaka koje u svojim matičnim firmama podižu devize po niskim kamatama i plasiraju ih kroz kredite u Srbiji po višim kamatama, objasnio je on za „Glas javnosti“.
Narodna banka je pokušala da, podizanjem obavezne rezerve, utiče na rast kreditne zaduženosti, ali sve dok je razlika u kamatama koje se obračunavaju na zaduženje banaka u inostranstvu i kamata pod kojima se u Srbiji odobravaju krediti velika, banke će imati interesa da unose devize, kaže Savin i dodaje da su druga dva devizna izvora prihodi od privatizacije i doznake radnika.
Dodatne probleme može da izazove i prihod od privatizacije "Mobija 63" u zavisnosti od toga koliki će se deo, od preko milijardu evra, zameniti za dinare. Ogroman devizni priliv neće uticati na slabljenje kursa evra samo ako se iskoristi za plaćanje inostranih dugova ili povećanje deviznih rezervi.
Prema rečima Savina, ministar finansija je napravio veliku grešku kad je rekao da ubacivanje deviza od prodaje "Mobija 63" ne ide u potrošnju nego u investicije.
To nije tačno jer će tolika količina novca uticati na rast potrošnje i inflaciju. Slovenci i Poljaci su novac od privatizacije koristili tako što su pokretali proizvodnju potencijalno dobrih firmi i tako povećavali izvoz ili su njime dokapitalizovali dobre firme i tako im podizali vrednost, objasnio je on.
Stojan Stamenković iz Ekonomskog instituta takodje upozorava da će veliki priliv deviza po više osnova uticati na vrednost evra.
Nije tačno da investicije preko Nacionalnog plana neće povećati potrošnju. Devize koje se ostvare kao prihod, a nisu iskorišćene za uvoz opreme i te kako utiču na potrošnju jer se deo podeli i na plate, kupovinu domaće opreme i slično, što jača inflatorne pritiske, napomenuo je on.
Prema njegovim rečima, država bi trebalo da investira u projekte koji će doprineti povećanju prihoda od usluga i izvoza.
Država treba da brine samo o kapitalnim investicijama, jer za njih nisu zainteresovani privatnici. Za sve ostale investicije država se pokazala kao loš investitor jer njeni činovnici nisu podjednako odgovorni i ne snose rizik i odgovornost za upropašćene pare, upozorava Stamenković.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
