Cene nafte na svetskim robnim berzama u ponedeljak su pale za jedan dolar zbog stupanja na snagu odluke o obustavi vatre u Libanu i saopštenja kompanije BP da će, ipak, nastaviti polovinu proizvodnje iz nalazišta Pradou bej na Aljasci.
Američka laka nafta na Njujorškoj robnoj berzi pojeftinila je 1,10 dolara, na 73,25 dolara po barelu, za koliko je otprilike pala i cena evropskog "brenta" na Medjunarodnoj berzi petroleja u Londonu, na 74,62 dolara.
Cena benzina u SAD za buduće isporuke takodje je pala, na 2,004 dolara za galon (3,8 litara), lož-ulja na 2,0171 dolar za istu količinu i prirodnog gasa na 6,999 dolara za 1.000 kubnih stopa.
Prekid vatre izmedju Izraela i libanske militantne grupacije Hezbolah, dogovoren posredstvom Ujedinjenih nacija, obustavio je sukobe koji traju mesec dana i u kojima je stradalo više od 900 ljudi.
Tržište je strahovalo da bi taj sukob mogao da se proširi na druge zemlje u regionu Bliskog istoka, posebno na Iran, koji je drugi po proizvodnji u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEC). Ta bojazan je doprinela skoku cena nafte na rekordnih 78,40 dolara po barelu 14. jula, dva dana pošto je sukob počeo.
Silaznoj korekciji cena glavne energetske sirovine doprinelo je i saopštenje kompanije BP da će nastaviti eksploataciju zapadnog dela nalazišta Pradou bej, što će omogućiti oko polovinu proizvodnje na tom izvorištu od ukupno 400.000 barela dnevno.
Tržište nafte, medjutim, i dalje nalazi podršku u sporu izmedju Irana i UN oko nuklearnog programa Teherana i poremećaju isporuka iz Nigerije zbog napada pobunjenika na naftna postrojenja u toj zemlji - najvećem afričkom proizvođaču nafte.
Trgovci takodje prate razvoj olujnih vetrova u Meksičkom zalivu, koji bi mogli da prerastu u uragane u oštete naftna postrojenja i rafinerije u tom regionu, što je bio slučaj krajem avgusta prošle godine.
Sezona uragana u Atlantiku, koja traje od juna do novembra, sada je najaktivnija.
(Tanjug)
Američka laka nafta na Njujorškoj robnoj berzi pojeftinila je 1,10 dolara, na 73,25 dolara po barelu, za koliko je otprilike pala i cena evropskog "brenta" na Medjunarodnoj berzi petroleja u Londonu, na 74,62 dolara.
Cena benzina u SAD za buduće isporuke takodje je pala, na 2,004 dolara za galon (3,8 litara), lož-ulja na 2,0171 dolar za istu količinu i prirodnog gasa na 6,999 dolara za 1.000 kubnih stopa.
Prekid vatre izmedju Izraela i libanske militantne grupacije Hezbolah, dogovoren posredstvom Ujedinjenih nacija, obustavio je sukobe koji traju mesec dana i u kojima je stradalo više od 900 ljudi.
Tržište je strahovalo da bi taj sukob mogao da se proširi na druge zemlje u regionu Bliskog istoka, posebno na Iran, koji je drugi po proizvodnji u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEC). Ta bojazan je doprinela skoku cena nafte na rekordnih 78,40 dolara po barelu 14. jula, dva dana pošto je sukob počeo.
Silaznoj korekciji cena glavne energetske sirovine doprinelo je i saopštenje kompanije BP da će nastaviti eksploataciju zapadnog dela nalazišta Pradou bej, što će omogućiti oko polovinu proizvodnje na tom izvorištu od ukupno 400.000 barela dnevno.
Tržište nafte, medjutim, i dalje nalazi podršku u sporu izmedju Irana i UN oko nuklearnog programa Teherana i poremećaju isporuka iz Nigerije zbog napada pobunjenika na naftna postrojenja u toj zemlji - najvećem afričkom proizvođaču nafte.
Trgovci takodje prate razvoj olujnih vetrova u Meksičkom zalivu, koji bi mogli da prerastu u uragane u oštete naftna postrojenja i rafinerije u tom regionu, što je bio slučaj krajem avgusta prošle godine.
Sezona uragana u Atlantiku, koja traje od juna do novembra, sada je najaktivnija.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
