Materijalno blagostanje nije uvek praćeno neiscrpnim izvorima vode, ističe se u izveštaju koji je Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) objavio u sredu, neposredno pred Svetsku nedelju vode koja se obeležava od 20. do 26. avgusta.
Vode je sve manje i sve je lošija, upozorava WWF u izveštaju "Bogate zemlje, loša voda", prenele su agencije.
Klimatske promene i neosmišljenost upravljanja vodenim resursima glavni su uzroci problema snabdevanja vodom, koji najviše pogadja siromašne ali kojima su i stanovnici bogatog dela sveta sve izloženiji.
Hjuston, London, Tokio i Sidnej spadaju medju najbogatije ali i "najžednije" gradove, a stanovnici SAD su najveći svetski potrošači vode, navedeno je u izveštaju.
Ali, u svetu se ne samo Amerikanci suočavaju sa problemom nedovoljnih količina vode - rezerve vode su sve manje, čak i u velikim podvodnim tokovima i sve prisutniji problem visokog nivoa zagadjenosti vode.
Kada je reč o zagadjenju vode u Evropi, najveći problemi beleže se u istočnoj Evropi, navedeno je u izveštaju.
Evropske zemlje na atlantskoj obali pate od čestih suša, a masovni turizam i sve rasprostranjenije navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta ugrožava vodene resurse mediteranskih zemalja.
Problemi sa infrastrukturom postoje svugde, a primer Londona je dosta upečatljiv - zbog zastarele infrastrukture svakog dana "pobegne" količina vode dovoljna da se napuni 300 olimpijskih bazena.
Istovremeno, brzi razvoj različitih područja u svetu samo doprinosi smanjivanju vodenih resursa.
Voda može postati i teret za ekonomiju - za sada izgleda niko ne vodi računa o tome kako bi veliki problem moglo da predstavlja povećanje tako osnovnih i neophodnih stvari poput vode.
Nedavno objavljena studija pokazala je da bi u nekim gradovima Australije, najsuvljeg svetskog kontinenta, troškovi za snabdevanje vodom mogli i da se udesetostruče u narednih 25 godina.
Zagadjenje može da onemogući prečišćavanje i upotrebu vode, pogorša njen kvalitet ili da nameće ogromne troškove kompanijama koje treba da obezbede kvalitetnu vodu iz česme.
Iako se u domenu zagadjenja uvidja napredak, to ostaje veliki problem i izazov u razvijenom svetu. Najčešći zagadjivači su so, pesticidi i djubriva. Lista je duga.
U mnogim delovima sveta, uključujući Španiju, delove Amerike i Sidnej, voda je postala i političko pitanje na lokalnom ali i nacionalnom nivou, predstavlja i izvor sukoba.
Slika u narednom periodu može postati samo mračnija, pošto je zbog klimatskih promena količina kiše manja, isparavanje povećano a došlo je do promena i u ciklusu topljenja snega i leda sa planina.
Topljenje lednika samo jedan je u nizu zabrinjavajućih faktora, a posledice sve češćih suša već se osećaju i u pojedinim evropskim zemljama.
Svest o tome da se nešto mora učiniti postoji, i razvijene zemlje, barem deklarativno, prihvataju tu činjenicu, navedeno je u izveštaju.
I dok su razvijene zemlje izvukle pouku iz prošlih grešaka, i sada ulažu novac i napore da poprave šta se popraviti može, neke zemlje u razvoju, umesto da iskoriste ovo iskustvo, kreću istim putem i upuštaju se u velike infrastrukturne projekte ne vodeći računa o šteti koju oni mogu naneti vodenim ekosistemima.
Svetski fond za zaštitu prirode poručuje da je neophodno ostati posvećen rešavanju problema vode, i da razvijene zemlje moraju ostati angažovane i služiti za primer ostalima, izmedju ostalog zbog toga što još uvek koriste vodu iz sveta u razvoju.
Fond preporučuje da se modernizuju infrastrukture, da se smanji zagadjivanje i da se primenjuju štedljiviji načini navodnjavanja i poveća efikasnost upotrebe vode.
(Tanjug)
Vode je sve manje i sve je lošija, upozorava WWF u izveštaju "Bogate zemlje, loša voda", prenele su agencije.
Klimatske promene i neosmišljenost upravljanja vodenim resursima glavni su uzroci problema snabdevanja vodom, koji najviše pogadja siromašne ali kojima su i stanovnici bogatog dela sveta sve izloženiji.
Hjuston, London, Tokio i Sidnej spadaju medju najbogatije ali i "najžednije" gradove, a stanovnici SAD su najveći svetski potrošači vode, navedeno je u izveštaju.
Ali, u svetu se ne samo Amerikanci suočavaju sa problemom nedovoljnih količina vode - rezerve vode su sve manje, čak i u velikim podvodnim tokovima i sve prisutniji problem visokog nivoa zagadjenosti vode.
Kada je reč o zagadjenju vode u Evropi, najveći problemi beleže se u istočnoj Evropi, navedeno je u izveštaju.
Evropske zemlje na atlantskoj obali pate od čestih suša, a masovni turizam i sve rasprostranjenije navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta ugrožava vodene resurse mediteranskih zemalja.
Problemi sa infrastrukturom postoje svugde, a primer Londona je dosta upečatljiv - zbog zastarele infrastrukture svakog dana "pobegne" količina vode dovoljna da se napuni 300 olimpijskih bazena.
Istovremeno, brzi razvoj različitih područja u svetu samo doprinosi smanjivanju vodenih resursa.
Voda može postati i teret za ekonomiju - za sada izgleda niko ne vodi računa o tome kako bi veliki problem moglo da predstavlja povećanje tako osnovnih i neophodnih stvari poput vode.
Nedavno objavljena studija pokazala je da bi u nekim gradovima Australije, najsuvljeg svetskog kontinenta, troškovi za snabdevanje vodom mogli i da se udesetostruče u narednih 25 godina.
Zagadjenje može da onemogući prečišćavanje i upotrebu vode, pogorša njen kvalitet ili da nameće ogromne troškove kompanijama koje treba da obezbede kvalitetnu vodu iz česme.
Iako se u domenu zagadjenja uvidja napredak, to ostaje veliki problem i izazov u razvijenom svetu. Najčešći zagadjivači su so, pesticidi i djubriva. Lista je duga.
U mnogim delovima sveta, uključujući Španiju, delove Amerike i Sidnej, voda je postala i političko pitanje na lokalnom ali i nacionalnom nivou, predstavlja i izvor sukoba.
Slika u narednom periodu može postati samo mračnija, pošto je zbog klimatskih promena količina kiše manja, isparavanje povećano a došlo je do promena i u ciklusu topljenja snega i leda sa planina.
Topljenje lednika samo jedan je u nizu zabrinjavajućih faktora, a posledice sve češćih suša već se osećaju i u pojedinim evropskim zemljama.
Svest o tome da se nešto mora učiniti postoji, i razvijene zemlje, barem deklarativno, prihvataju tu činjenicu, navedeno je u izveštaju.
I dok su razvijene zemlje izvukle pouku iz prošlih grešaka, i sada ulažu novac i napore da poprave šta se popraviti može, neke zemlje u razvoju, umesto da iskoriste ovo iskustvo, kreću istim putem i upuštaju se u velike infrastrukturne projekte ne vodeći računa o šteti koju oni mogu naneti vodenim ekosistemima.
Svetski fond za zaštitu prirode poručuje da je neophodno ostati posvećen rešavanju problema vode, i da razvijene zemlje moraju ostati angažovane i služiti za primer ostalima, izmedju ostalog zbog toga što još uvek koriste vodu iz sveta u razvoju.
Fond preporučuje da se modernizuju infrastrukture, da se smanji zagadjivanje i da se primenjuju štedljiviji načini navodnjavanja i poveća efikasnost upotrebe vode.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
