Ovogodišnji rod kukuruza, prema procenama stručnjaka, biće za oko 30 odsto manji od prošlogodišnjeg rekordnog proseka, koji je iznosio 6,5 tona po hektaru.
Direktor Zavoda za kukuruz pri novosadskom Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo Djordje Jocković, u izjavi agenciji Beta tvrdi da je o prosečnom prinosu sada teško govoriti, ali da će rod sigurno biti niži nego u 2005. godine.
"Neko procenjuje da će ovogodišnji rod biti 30, a neko i do 40 odsto lošiji nego prošle godine, ali će konačnu reč dati vremenski uslovi. Ali, kada se sve sabere, prinosi neće biti ni blizu 2005. godini", kazao je on.
Kao osnovne razloge za to on napominje loše vremenske prilike zbog kojih su znatne količine posejane u drugoj polovini maja, ali i velike vrućine do početka avgusta koje su štetno uticale na razvoj ploda.
"U ovom momentu rani hibridi i kukuruz posejan do kraja aprila nalaze se u stanju voštane zrelosti (preposlednja faza razvoja), dok se kukuruz posejan u drugoj polovini maja nalazi u fazi punog nalivanja zrna, kada temperatura presudno utiče na dalji razvoj kukuruza", rekao je Jocković.
Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine u Srbiji je bilo proizvedeno nešto preko sedam miliona tona kukuruza.
U Zavodu za kukuruz do sada je stvoreno 175 hibrida kukuruza, od čega je oko 50 priznato u Turskoj, Grčkoj, Makedoniji, Rumuniji, Ukrajini, Rusiji, Albaniji, Iranu, Bugarskoj i Španiji.
NS hibridi zastupljeni su sa preko 50 odsto u ukupnoj proizvodnji kukuruza u Srbiji i Crnoj Gori, a dobro su zastupljeni i u zemljama u kojima su priznati.
(Beta)
Direktor Zavoda za kukuruz pri novosadskom Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo Djordje Jocković, u izjavi agenciji Beta tvrdi da je o prosečnom prinosu sada teško govoriti, ali da će rod sigurno biti niži nego u 2005. godine.
"Neko procenjuje da će ovogodišnji rod biti 30, a neko i do 40 odsto lošiji nego prošle godine, ali će konačnu reč dati vremenski uslovi. Ali, kada se sve sabere, prinosi neće biti ni blizu 2005. godini", kazao je on.
Kao osnovne razloge za to on napominje loše vremenske prilike zbog kojih su znatne količine posejane u drugoj polovini maja, ali i velike vrućine do početka avgusta koje su štetno uticale na razvoj ploda.
"U ovom momentu rani hibridi i kukuruz posejan do kraja aprila nalaze se u stanju voštane zrelosti (preposlednja faza razvoja), dok se kukuruz posejan u drugoj polovini maja nalazi u fazi punog nalivanja zrna, kada temperatura presudno utiče na dalji razvoj kukuruza", rekao je Jocković.
Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine u Srbiji je bilo proizvedeno nešto preko sedam miliona tona kukuruza.
U Zavodu za kukuruz do sada je stvoreno 175 hibrida kukuruza, od čega je oko 50 priznato u Turskoj, Grčkoj, Makedoniji, Rumuniji, Ukrajini, Rusiji, Albaniji, Iranu, Bugarskoj i Španiji.
NS hibridi zastupljeni su sa preko 50 odsto u ukupnoj proizvodnji kukuruza u Srbiji i Crnoj Gori, a dobro su zastupljeni i u zemljama u kojima su priznati.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
