U Srbiji ispod granice siromaštva živi više od 800.000 gradjana, a onih koji su samo malo iznad te linije ima dvostruko više, pokazuje analiza Svetske banke.
U Srbiji ispod granice siromaštva živi više od 800.000 gradjana, a onih koji su samo malo iznad te linije ima dvostruko više, pokazuje analiza Svetske banke.
Prema podacima i metodologiji Svetske banke, broj najsiromašnijih gradjana u Srbiji sa 9,8 pocenata u 2003. godini, smanjio se do sada na 9,1 odsto.
Prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku na osnovu potrošačke korpe u 2005. godini, minimum prosečne potrošnje za tročlanu porodicu iznosio je 11.566 dinara. Ispod te linije bilo je 15,36 odsto gradjana Srbije, a čak 25 procenata živelo je u tročlanom domaćinstvu sa manje od 13.000 dinara.
"Ne možemo biti zadovoljni, jer se ukupno siromaštvo nije značajno smanjilo i u Srbiji i dalje ima nedopustivo mnogo siromašnih ljudi", izjavila je Tanjugu predsednica Odbora Skupštine Srbije za smanjenje siromaštva Snežana Stojanović-Plavšić, dodajući da čak 14 odsto dece živi ispod linije siromaštva.
Stojanović-Plavšić je objasnila da će naša metodologija uskoro biti uskladjena sa svetskom, kako bi i podaci bili uporedivi. To znači da će se sa ranijeg merenja koje je u obzir uzimalo prihod po stanovniku, preći na potrošnju domaćinstva.
U tom slučaju linija siromaštva odslikavaće minimalnu potrošnju domaćinstva koja se izračunava na osnovu broja kalorija (2.280 kalorija dnevno za odraslu osobu) i strukture potrošnje domaćinstava, kao sto su stanovanje, odevanje, lečenje, obrazovanje.
Stojanović-Plavšić je istakla da se siromaštvo može sagledavati i prema različitim kategorijama stanovništva. U najsiromašnije, pre svega, spadaju nezaposleni, stanovnici ruralnih područja, izbeglice, romska populacija, osobe sa invaliditetom.
U Srbiji je prisutno i regionalno siromaštvo, pa se tako u Beogradu beleži značajan pad siromaštva koji iznosi dva odsto, dok siromašnih u jugoistočnoj Srbiji ima čak 25 procenata. Broj od oko 910.000 nezaposlenih nije realan, jer se u toj statistici kriju i oni koji rade u "sivoj" zoni ili su povremeno zaposleni, smatra Stojanović-Plavšić.
Ona je dodala da se tržište rada mora menjati i postajati fleksibilnije, a zaposlenima ne mogu smatrati samo oni koji rade na neodredjeno vreme.
Problem nezaposlenosti u Srbiji podrazumeva i veliki raskorak izmedju tržišta rada i ponude radne snage, jer nezaposleni, medju kojima je blizu 35 odsto onih koji su bez ikakvog zanimanja, ne odgovaraju potrebama poslodavaca i savremenim tehnologijama.
Uprkos teškom životu koji je za mnoge i dalje realnost, Stojanović-Plavšić procenjuje da Strategija za smanjenje siromaštva posle tri godine primene daje ohrabrujuće rezultate kroz stalni porast društvenog bruto proizvoda i privrednog razvoja, odsustvo novog "tranzicionog siromaštva".
U okviru projekta o potrošnji u domaćinstvima u Srbiji, utvrdjeno je i da je iznos novca koji su porodice izdovojile za kupovinu bio za sedam odsto veći nego u periodu jul-decembar 2005. godine, što je prema zaključcima Medijum galupa pokazatelj značajnog porasta cena.
Kupljena količina sredstava za higijenu opala je za šest odsto, a prehrambenih proizvoda za 1,7 odsto, navodi se u istraživanju, ali se ističe da je kupovina proizvoda koji nisu neophodni, kao što su dezodoransi, porasla za 18 odsto.
Analiza prema mestu kupovine pokazala je da je pad kupovne moći, usled porasta cena prehrambenih proizvoda, najviše pogodio mini markete.
Pad potrošnje sredstava za higijenu jedan je od pokazatelja, kako navodi Medijum galup, pogoršanja materijalne situacije i pada kupovne moći stanovništa, koja se najviše odražava u južnoj Srbiji.
Projekat o indeksu porodične potrošnje koji se svakodnevno prati u Srbiji od 2002. godine, zasniva se na anketiranju 3.000 ispitanika, a obuhvata oko 40 kategorija proizvoda i hiljade robnih marki.
(agencije/MONDO)
Prema podacima i metodologiji Svetske banke, broj najsiromašnijih gradjana u Srbiji sa 9,8 pocenata u 2003. godini, smanjio se do sada na 9,1 odsto.
Prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku na osnovu potrošačke korpe u 2005. godini, minimum prosečne potrošnje za tročlanu porodicu iznosio je 11.566 dinara. Ispod te linije bilo je 15,36 odsto gradjana Srbije, a čak 25 procenata živelo je u tročlanom domaćinstvu sa manje od 13.000 dinara.
"Ne možemo biti zadovoljni, jer se ukupno siromaštvo nije značajno smanjilo i u Srbiji i dalje ima nedopustivo mnogo siromašnih ljudi", izjavila je Tanjugu predsednica Odbora Skupštine Srbije za smanjenje siromaštva Snežana Stojanović-Plavšić, dodajući da čak 14 odsto dece živi ispod linije siromaštva.
Stojanović-Plavšić je objasnila da će naša metodologija uskoro biti uskladjena sa svetskom, kako bi i podaci bili uporedivi. To znači da će se sa ranijeg merenja koje je u obzir uzimalo prihod po stanovniku, preći na potrošnju domaćinstva.
U tom slučaju linija siromaštva odslikavaće minimalnu potrošnju domaćinstva koja se izračunava na osnovu broja kalorija (2.280 kalorija dnevno za odraslu osobu) i strukture potrošnje domaćinstava, kao sto su stanovanje, odevanje, lečenje, obrazovanje.
Stojanović-Plavšić je istakla da se siromaštvo može sagledavati i prema različitim kategorijama stanovništva. U najsiromašnije, pre svega, spadaju nezaposleni, stanovnici ruralnih područja, izbeglice, romska populacija, osobe sa invaliditetom.
U Srbiji je prisutno i regionalno siromaštvo, pa se tako u Beogradu beleži značajan pad siromaštva koji iznosi dva odsto, dok siromašnih u jugoistočnoj Srbiji ima čak 25 procenata. Broj od oko 910.000 nezaposlenih nije realan, jer se u toj statistici kriju i oni koji rade u "sivoj" zoni ili su povremeno zaposleni, smatra Stojanović-Plavšić.
Ona je dodala da se tržište rada mora menjati i postajati fleksibilnije, a zaposlenima ne mogu smatrati samo oni koji rade na neodredjeno vreme.
Problem nezaposlenosti u Srbiji podrazumeva i veliki raskorak izmedju tržišta rada i ponude radne snage, jer nezaposleni, medju kojima je blizu 35 odsto onih koji su bez ikakvog zanimanja, ne odgovaraju potrebama poslodavaca i savremenim tehnologijama.
Uprkos teškom životu koji je za mnoge i dalje realnost, Stojanović-Plavšić procenjuje da Strategija za smanjenje siromaštva posle tri godine primene daje ohrabrujuće rezultate kroz stalni porast društvenog bruto proizvoda i privrednog razvoja, odsustvo novog "tranzicionog siromaštva".
Kupovna moć opala za tri odsto
Kupovna moć stanovništva Srbije u prvoj polovini ove godine bila je za tri odsto manja nego u drugoj polovini 2005. godine, pokazalo je istraživanje agencije Medijum galup.U okviru projekta o potrošnji u domaćinstvima u Srbiji, utvrdjeno je i da je iznos novca koji su porodice izdovojile za kupovinu bio za sedam odsto veći nego u periodu jul-decembar 2005. godine, što je prema zaključcima Medijum galupa pokazatelj značajnog porasta cena.
Kupljena količina sredstava za higijenu opala je za šest odsto, a prehrambenih proizvoda za 1,7 odsto, navodi se u istraživanju, ali se ističe da je kupovina proizvoda koji nisu neophodni, kao što su dezodoransi, porasla za 18 odsto.
Analiza prema mestu kupovine pokazala je da je pad kupovne moći, usled porasta cena prehrambenih proizvoda, najviše pogodio mini markete.
Pad potrošnje sredstava za higijenu jedan je od pokazatelja, kako navodi Medijum galup, pogoršanja materijalne situacije i pada kupovne moći stanovništa, koja se najviše odražava u južnoj Srbiji.
Projekat o indeksu porodične potrošnje koji se svakodnevno prati u Srbiji od 2002. godine, zasniva se na anketiranju 3.000 ispitanika, a obuhvata oko 40 kategorija proizvoda i hiljade robnih marki.
(agencije/MONDO)
