Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić ocenio je da Srbija ne može ''blanko'' da prihvati zahtev Rumunije za odštetu zbog zagadjenja Dunava naftnom mrljom, koja je, navodno, došla iz Srbije. Bugarski ministar za zaštitu okolinu i vodoprivredu najavio je ranije da će njegova vlada zatražiti odštetu od Srbije, smatrajući je odgovornom za zagadjenje Dunava.
Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić ocenio je da Srbija ne može ''blanko'' da prihvati zahtev Rumunije za odštetu zbog zagadjenja Dunava naftnom mrljom, koja je, navodno, došla iz Srbije."Tačno je da je (naftna mrlja) došla u Rumuniju iz Srbije, ali odakle u Srbiji... Moramo to utvrditi i radi se na tome", rekao je Ilić na konferenciji za novinare u sedištu Vlade i dodao da Rumunija ima pravo da traži odštetu da se to sanira i da je Srbija i spremna da to sanira ako su to učinila preduzeća na našoj teritoriji.
Ilić je podsetio da Dunav protiče i kroz druge zemlje, a ne samo kroz Srbiju i prema njegovoj oceni, "diskutabilno je odakle se naftna mrlja pojavila..." Ministar je podsetio da je prilikom poslednjih poplava u Banatu voda sa Dunavom sa Karpata došla iz Rumunije u Srbiju i to je bila viša sila, čije je posledice Srbija morala sama da sanira.
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je ranije da je iz instalacije "Prahovo" u Dunav istekla "manja količina" smeše mazuta i atmosferske vode i da je u rezervoaru na kojem se "dogodio akcident bilo lagerovano samo ulje za loženje, srednje s-mazut". "Odgovorno tvrdimo da do isticanja drugih energenata nije došlo. Činjenica da je uzorkovanjem i ispitivanjem kvaliteta vode utvrdjeno prisustvo dve vrste zagadjujućih materija, i nafte i mazuta govori u prilog tome da postoje dva izvora zagadjenja", piše u saopštenju NIS-a.
Dodaje se da je 2. oktobra u 20.00 primećeno da da se "preko ispusnog kolektora izlila odredjena manja količina smeše mazuta i atmosferske vode". "Odmah je sprečeno dalje isticanje i angažovano preduzeće koje vrši čišćenje i saniranje obalnog prostora", piše u saopštenju, u kojem se dodaje da ta smeša istekla iz rezervoara "R-5" na instalaciji "Prahovo".
NIS je naveo da je u toj kompaniji "odmah pokrenuta interna istraga kako bi bili ustanovljeni razlozi i stepen odgovornosti" i da su "sve odgovorne službe na terenu". "Zbog visokog stepena odgovornosti prema prirodi i zaštiti životne sredine NIS ulaže najveća sredstva u Srbiji u zaštitu životne sredine. Nažalost, ima slučajeva kada je skoro nemoguće predvideti ovakve dogadjaje", piše u saopštenju NIS-a.
U donjem toku Dunavu je 2. oktobra primećena naftna mrlja, za koju je Ministarstvo poljoprivrede Srbije utvrdilo da je istekla iz pretovarne instalacije NIS-a u Prahovu.
Bugarski ministar za zaštitu okolinu i vodoprivredu Dževdet Šakarov najavio je da će njegova vlada zatražiti odštetu od Srbije, smatrajući je odgovornom za zagadjenje Dunava naftnom mrljom. "Zahtev se zasniva na osnovnom ekološkom principu da (odštetu) plaća onaj ko zagadjuje", rekao je Šakarov novinarima u Sofiji.
Rumunija je u sredu optužila Srbiju što nije obavestila rumunske zvaničnike o zagadjenju na Dunavu, kako to predvidjaju medjunarodne konvencije koje su potpisale obe zemlje, a u cilju blagovremenog preduzimanja potrebnih mera. Rumunija je posebno napomenula da je to "treći put da rumunska strana nije informisana o zagadjenju na Dunavu".
Zbog havarije na pretovarnim instalacijama Naftne industrije Srbije u Prahovu, nafta se izlila u Dunav i naftna mrlja, dugačka 140 kilometara i široka oko 150 metara, Dunavom je stigla i u Rumuniju i Bugarsku.
Premijer Rumunije Kalin Popesku Taričeanu založio se u sredu saradnju srpskih i rumunskih vlasti oko zagadjenja na Dunavu. Rumunski premijer je izrazio zabrinutost povodom mogućnosti da će zagadjenje stići do delte Dunava i zatražio da se preduzmu potrebne mere kako bi se što pre ograničili efekti naftne mrlje na toj reci.
Ministarstvo poljoprivrede Srbije ocenilo je u sredu da količina mazuta, za koju se tvrdi da je istekla iz instalacije NIS-a u Prahovu, ne može da objasni dimenzije mrlje koja je uočena u Bugarskoj kod Vidina. U saopštenju se navodi da je kod Prahova isteklo oko 100 kilograma mazuta zbog havarije, a da je mrlja kod Vidina dužine oko 100 kilometara i širine od 300 do 400 metara.
Ministarstvo ocenjuje da postoji mogućnost da postoji još jedan izvor zagadjenja ili da informacije dobijene u NIS-u o isteku mazuta nisu tačne. NIS-u je naloženo da odmah preduzme sve mere da spreči zagadjenje Dunava i izvrši sanaciju.
(Beta/MONDO)
