Na listi od 163 zemlje Srbija se ove godine nalazi na 90. mestu s indeksom percepcije korupcije od 3,0, što znači da u borbi protiv ovog velikog društvenog zla polako napreduje, izjavio je predsednik nevladine organizacije "Transparentnost Srbija" profesor Vladimir Goati.
Na listi od 163 zemlje Srbija se ove godine nalazi na 90. mestu s indeksom percepcije korupcije od 3,0, što znači da u borbi protiv ovog velikog društvenog zla polako napreduje, izjavio je predsednik nevladine organizacije "Transparentnost Srbija" profesor Vladimir Goati.„Ovo je neosporno pozitivan trend, kada se zna da smo na skali od nula do 10 pre šest godina imali skor od svega 1,3 i bili na dnu lestvice zajedno s Nigerijom“, objasnio je on konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen izveštaj "Transparensi internešnel" (Transparency International) i njenog ogranka u Srbiji.
Goati je podsetio da je indeks percepcije korupcije SCG u 2003. bio 2,3, naredne godine 2,7, a u prošloj godini 2,8 i ocenio da poboljšanje od 0,2 odsto protivreči preovladjujućoj percepciji javnosti o trenutnoj eksploziji korupcije u našem društvu.
Ovaj rezultat, ipak, treba uzeti s rezervom, jer je reč o "sintetičkom pokazatelju" koji nije radjen na osnovu egzaktnih podataka kao, na primer, broj sudskih procesa, već opažanja ispitanika, rekao je on.
Prema njegovim rečima, svakako je ohrabrujuće što analitičari rizika i poslovni ljudi iz inostranstva
Srbiju više ne vide kao "crnu rupu" na Balkanu, ali "nema razloga za zadovoljstvo i opuštanje, budući da smo i dalje, kao i tri četvrtine sveta, u grupi zemalja u kojima korupcija predstavlja ozbiljan problem".
Srbija u borbi protiv korupcije napreduje "puževim korakom" i potrebno je učiniti mnogo više da bi došlo do velike promene i obuzdavanja korupcije, odnosno njenog svodjenja na nivo podnošljiv za društvo i gradjane, zaključio je Goati.
Istraživanje je pokazalo da nijedna zemlja u tranziciji u istočnoj Evropi i srednjoj Aziji nema skor iznad pet, a sve ispod tog broja se smatra endemskom korupcijom, objasnio je programski direktor "Transparentnost Srbija" Nemanja Nenadić.
Kada je reč o bivšim socijalističkim zemljama, na vrhu liste su države koje su ušle u EU - Estonija sa skorom od 6,7, Slovenija 6,4 i Madjarska 5,2, dok su na dnu lestvice Albanija sa 2,6, Rusija 2,5 i Belorusija sa 2,1.
Nenadić je istakao da će Srbiji biti potrebno desetak godina da dostigne magičnu ocenu pet, a da li će biti nazadovanja kakvo je upravo zabeležila Hrvatska od 0,3 (sadasnji skor 3,4), zavisi ponajpre od spremnosti političke elite da obezbedi funkcionisanje pravne države, primenu propisa i efektivnu sudsku zaštitu.
Prema izveštaju "Trensparensi internešnel", zemlje koje su percepirane kao najmanje korumpirane su Finska, Island i Novi Zeland sa skorom 9,6 i Danska sa 9,5, dok su na dnu liste Gvineja, Mijanmar i Novi Zeland sa 1,9, a poslednji je Haiti sa skorom 1,8.
Do značajnog pogoršanja došlo je u Brazilu, Kubi, Izraelu, Jordanu, Laosu, Sejšelima, Trinidadu i Tobagu, Tunisu i SAD (skor 7,3) , a najznačajniji napredak beleže Alžir, Češka, Indija, Japan, Letonija, Liban, Mauricijus, Paragvaj, Slovenija, Turska, Turkmenistan i Urugvaj.
Ni razvijene zemlje nemaju razloga za zadovoljstvo i pored visokog rangiranja, budući da ih potresaju veliki korupcionaški skandali koji, istina, nemaju toliki uticaj na siromaštvo i razvoj kao korupcija u manje razvijenim zemljama, navedeno je u izveštaju.
(Tanjug)
