Vlada Srbije i ruski "Gazprom eksport" potpisali su u Moskvi Memorandum o razumevanju i izgradnji gasovoda kroz Srbiju, investicije vredne oko milijardu dolara.
Gasovod kroz Srbiju, dužine oko 400 kilometara i vrednosti oko milijardu dolara, prostiraće se od granice sa Bugarskom do granice sa Hrvatskom.
Gas bi trebalo da bude sproveden od Turske, preko Bugarske, Srbije, Hrvatske i Slovenije do severne Italije, a ranije je najavljeno da će kapacitet gasovoda biti 20 milijardi kubnih metara godišnje.
Prema ranijim proračunima vlade, gasovod bi Srbiji godišnje donosio 200 miliona dolara prihoda, koji bi bio deljen sa ruskim partnerom.
U Srbiji ima oko 190.000 potrošača gasa, od čega samo 1.000 industrijskih objekata i koristi se dominantno za grejanje, a procenjuje se da je oko 250.000 potencijalnih novih korisnika tog energenta. Srbija trenutno 14 odsto energetskih potreba zadovoljava gasom, a do 2020. godine taj udeo trebalo da bude povećan na 20 odsto.
Memorandumom, koji su potpisali srpski ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov, generalni direktor "Srbijagasa" Miloš Milanković i generalni direktor "Gasprom eksporta" Aleksandar Medvedev, predvidjeno je formiranje mešovite radne grupe koja će pripremiti sva neophodna dokumenta do 1. jula 2007 godine, nakon čega će biti formiran konzorcijum koji će dalje upravljati projektom.
Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije ističe da potpisivanjem praktično počinje sprovodjenje jednog od najvažnijih programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine - gasifikacija zemlje. Izgradnjom gasovoda, kako se ocenjuje, Srbija će steći poziciju ključne države u regionu kada je u pitanju tranzit prirodnog gasa.
Ministarstvo rudarstva i energetike prošle godine je usvojilo i Nacionalni plan gasifikacije koji predvidja korišćenje prirodnog gasa u više od 400.000 domaćinstava širom Srbije.
Gasovod kroz Srbiju, dužine oko 400 kilometara i vrednosti oko milijardu dolara, prostiraće se od granice sa Bugarskom do granice sa Hrvatskom.
Gas bi trebalo da bude sproveden od Turske, preko Bugarske, Srbije, Hrvatske i Slovenije do severne Italije, a ranije je najavljeno da će kapacitet gasovoda biti 20 milijardi kubnih metara godišnje.
Prema ranijim proračunima vlade, gasovod bi Srbiji godišnje donosio 200 miliona dolara prihoda, koji bi bio deljen sa ruskim partnerom.
U Srbiji ima oko 190.000 potrošača gasa, od čega samo 1.000 industrijskih objekata i koristi se dominantno za grejanje, a procenjuje se da je oko 250.000 potencijalnih novih korisnika tog energenta. Srbija trenutno 14 odsto energetskih potreba zadovoljava gasom, a do 2020. godine taj udeo trebalo da bude povećan na 20 odsto.
Memorandumom, koji su potpisali srpski ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov, generalni direktor "Srbijagasa" Miloš Milanković i generalni direktor "Gasprom eksporta" Aleksandar Medvedev, predvidjeno je formiranje mešovite radne grupe koja će pripremiti sva neophodna dokumenta do 1. jula 2007 godine, nakon čega će biti formiran konzorcijum koji će dalje upravljati projektom.
Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije ističe da potpisivanjem praktično počinje sprovodjenje jednog od najvažnijih programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine - gasifikacija zemlje. Izgradnjom gasovoda, kako se ocenjuje, Srbija će steći poziciju ključne države u regionu kada je u pitanju tranzit prirodnog gasa.
Ministarstvo rudarstva i energetike prošle godine je usvojilo i Nacionalni plan gasifikacije koji predvidja korišćenje prirodnog gasa u više od 400.000 domaćinstava širom Srbije.
Vredna investicija, sigurno snabdevanje gasom
Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je izgradnja gasovoda kroz Srbiju u saradnji sa ruskim "Gazpromom" značajna ne samo zbog investicije vredne milijardu dolara, već i zbog sigurnog snabdevanja gasom.
Izgradnjom gasovoda dugog 400 kilometara Srbija će dobiti sigurno snabdevanje gasom i više neće biti krajnji korisnik, već će postati tranzitna zemlja, rekao je Koštunica na konferenciji za novinare u Beogradu.
Ističući da potipisivanje memoranduma o izgradnji gasovoda nije jedina dobra vest o poboljšanju ekonomske saradnje Srbije i Rusije, Koštunica je naveo da je prošle sedmice potpisan sporazum o starom klirinškom dugu Sovjetskog saveza i dodao da se u prva tri meseca 2007. očekuje da Duma ratifikuje sporazum o slobodnoj trgovini. "Ratifikacija će dodatno uticati na značaj sporazuma i biće podsticaj svima koji su zainteresovani za proširenje saradnje Srbije i Rusije, pošto je Srbija jedina od potpisnica CEFTA sporazuma koja ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom", kazao je on.
Srpski ministar privrede Predrag Bubalo kazao je da će izgradnja gasovoda, pored toga što je najveća grinfild investicija u Srbiji doprineti energetskoj i ukupnoj bezbednosti zemlje. Bubalo je kazao da će trasa gasovoda pratiti budući autoput do granice sa Bugarskom i dodao da bi sama izgradnja trebalo da traje nešto više od dve godine, nakon završetka izrade projekta.
Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev je ocenio da se potpisivanjem memoranduma o gasovodu Srbija i Rusija približavaju rešavanju ekonomskih pitanja koja su, do sada, kočila poboljšanje saradnje dve zemlje. "Rusija je glavni trgovinski partner Srbije, a ovogodišnja trgovinska razmena će premašiti dve milijarde dolara", istakao je Aleksejev, najavljući da je u pripemi i više velikih projekata koji će uskoro biti predstavljeni javnosti.
Predsednik Srbije Boris Tadić pozdravio je ugovor o izgradnji gasovoda, koji su u Moskvi potpisali predstavnici srpskih vlasti i ruske firme "Gazprom". "Odlična je vest da potpisujemo takav ugovor jer to znači da ćemo imati stabilnije snabdevanje gasom. To znači da ćemo imati gasovodni pravac kroz našu zemlju koji će nam omogućiti da budemo i tranzit za gas, a ne samo korisnik", rekao je Tadić u Svilajncu.
Prema njegovim rečima, veoma je važno da usmerimo industriju prema gasu koji je jeftiniji energent, kako bi proizvodnja bila što jeftinija, a svaki domaći proizvod što konkurentniji na svetskom tržištu. Tadić je dodao da je posebno važna najavljena izgradnja skladišta gasa u Banatskom Dvoru "što je velika investicija, ali će nam omogućiti da kupujemo gas kada je jeftiniji, skladištimo ga i koristimo onda kada je skuplji". Prema njegovim rečima, završetkom tog skladišta posebno će se smanjiti rizik od nedostatka gasa tokom zime.
Tadić je u utorak uputio poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u kojoj mu je zahvalio na realizaciji inicijative o izgradnji gasne mreže kroz Srbiju. Tadić je tu inicijativu izneo tokom poslednjeg sastanka sa predsednikom Ruske Federacije u Moskvi.
Izgradnjom gasovoda dugog 400 kilometara Srbija će dobiti sigurno snabdevanje gasom i više neće biti krajnji korisnik, već će postati tranzitna zemlja, rekao je Koštunica na konferenciji za novinare u Beogradu.
Ističući da potipisivanje memoranduma o izgradnji gasovoda nije jedina dobra vest o poboljšanju ekonomske saradnje Srbije i Rusije, Koštunica je naveo da je prošle sedmice potpisan sporazum o starom klirinškom dugu Sovjetskog saveza i dodao da se u prva tri meseca 2007. očekuje da Duma ratifikuje sporazum o slobodnoj trgovini. "Ratifikacija će dodatno uticati na značaj sporazuma i biće podsticaj svima koji su zainteresovani za proširenje saradnje Srbije i Rusije, pošto je Srbija jedina od potpisnica CEFTA sporazuma koja ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom", kazao je on.
Srpski ministar privrede Predrag Bubalo kazao je da će izgradnja gasovoda, pored toga što je najveća grinfild investicija u Srbiji doprineti energetskoj i ukupnoj bezbednosti zemlje. Bubalo je kazao da će trasa gasovoda pratiti budući autoput do granice sa Bugarskom i dodao da bi sama izgradnja trebalo da traje nešto više od dve godine, nakon završetka izrade projekta.
Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev je ocenio da se potpisivanjem memoranduma o gasovodu Srbija i Rusija približavaju rešavanju ekonomskih pitanja koja su, do sada, kočila poboljšanje saradnje dve zemlje. "Rusija je glavni trgovinski partner Srbije, a ovogodišnja trgovinska razmena će premašiti dve milijarde dolara", istakao je Aleksejev, najavljući da je u pripemi i više velikih projekata koji će uskoro biti predstavljeni javnosti.
Predsednik Srbije Boris Tadić pozdravio je ugovor o izgradnji gasovoda, koji su u Moskvi potpisali predstavnici srpskih vlasti i ruske firme "Gazprom". "Odlična je vest da potpisujemo takav ugovor jer to znači da ćemo imati stabilnije snabdevanje gasom. To znači da ćemo imati gasovodni pravac kroz našu zemlju koji će nam omogućiti da budemo i tranzit za gas, a ne samo korisnik", rekao je Tadić u Svilajncu.
Prema njegovim rečima, veoma je važno da usmerimo industriju prema gasu koji je jeftiniji energent, kako bi proizvodnja bila što jeftinija, a svaki domaći proizvod što konkurentniji na svetskom tržištu. Tadić je dodao da je posebno važna najavljena izgradnja skladišta gasa u Banatskom Dvoru "što je velika investicija, ali će nam omogućiti da kupujemo gas kada je jeftiniji, skladištimo ga i koristimo onda kada je skuplji". Prema njegovim rečima, završetkom tog skladišta posebno će se smanjiti rizik od nedostatka gasa tokom zime.
Tadić je u utorak uputio poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u kojoj mu je zahvalio na realizaciji inicijative o izgradnji gasne mreže kroz Srbiju. Tadić je tu inicijativu izneo tokom poslednjeg sastanka sa predsednikom Ruske Federacije u Moskvi.
Gazprom obezbedjuje trećinu gasa Zapadne Evrope
Ruska kompanija "Gazprom" najveći je svetski proizvodjač gasa koji zadovoljava približno trećinu gasnih potreba Zapadne Evrope.
"Gazprom" je 2005. izvezao 156,1 milijardi kubnih metara gasa u Evropu, pri čemu su najznačajnije tržište Nemačka sa 23 odsto i Italija sa 14 odsto.
Prema ranijim najavama funkcionera ruskog gasnog giganta "Gazprom", ove godine očekuje prihod od izvoza gasa od najmanje 33 milijarde dolara, dok je lane ostvario 26,1 milijardu dolara, 42 odsto više nego 2004.
Planirano je da proizvodnja ove godine dostigne 548 milijardi kubnih metara gasa, a da se do 2020. godine poveća na 580 do 590 milijardi kubnih metara.
"Gazprom" je krajem 2005. godine raspolagao sa 61 odsto ruskih rezervi gasa, u ruskoj proizvodnji ovog energenta učestvovao je sa 85,5 odsto a u ruskom BDP sa više od 8,5 procenata.
Kapitalizacija najveće ruske kompanije u aprilu ove godine dostigla je 197 milijardi dolara, dok je početkom 2006. iznosila oko 161 milijardu dolara.
"Gazprom" je osnovan 1989. godine kao državni gasni koncern, a 1993. godine je reorganizovan u jedan tip akcionarske kompanije.
Deonicama "Gazproma" se od 1996. godine trguje na Ruskoj i Londonskoj berzi.
(agencije/MONDO)
"Gazprom" je 2005. izvezao 156,1 milijardi kubnih metara gasa u Evropu, pri čemu su najznačajnije tržište Nemačka sa 23 odsto i Italija sa 14 odsto.
Prema ranijim najavama funkcionera ruskog gasnog giganta "Gazprom", ove godine očekuje prihod od izvoza gasa od najmanje 33 milijarde dolara, dok je lane ostvario 26,1 milijardu dolara, 42 odsto više nego 2004.
Planirano je da proizvodnja ove godine dostigne 548 milijardi kubnih metara gasa, a da se do 2020. godine poveća na 580 do 590 milijardi kubnih metara.
"Gazprom" je krajem 2005. godine raspolagao sa 61 odsto ruskih rezervi gasa, u ruskoj proizvodnji ovog energenta učestvovao je sa 85,5 odsto a u ruskom BDP sa više od 8,5 procenata.
Kapitalizacija najveće ruske kompanije u aprilu ove godine dostigla je 197 milijardi dolara, dok je početkom 2006. iznosila oko 161 milijardu dolara.
"Gazprom" je osnovan 1989. godine kao državni gasni koncern, a 1993. godine je reorganizovan u jedan tip akcionarske kompanije.
Deonicama "Gazproma" se od 1996. godine trguje na Ruskoj i Londonskoj berzi.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
