Srpski trgovci zarađuju i do nekoliko puta više nego njihove kolege iz inostranstva. Dok se na Zapadu marže veće od osam odsto smatraju nepristojnim, kod nas se prodavci ne libe ni da na osnovne namirnice profitiraju i do 30 odsto od ukupne cene, piše list „Politika“.
Kad na kasi za litar ulja kupac ostavi oko 90 dinara i ne sluti da trgovac na samo toj flaši može da zaradi i više od 20 dinara. Na pasterizovanom mleku, koje košta oko 60 dinara, u pojedinim radnjama zarađuje se čak trećina ove sume.
U „Merkatoru”, prema podacima biltena „Mesečne analize i trendovi” Ekonomskog instituta, samo na razlici između nabavne i prodajne cene na litru jestivog „Vitalovog” ulja zarade sedam procenata, u „Veropulosu” 6,31, u „Rodiću” 0,90, u „Maksiju” 16,66 procenata, a u „Ce-marketu” čak 25,42 odsto. A na pasterizovanom mleku, sudeći prema ovim podacima, nijedan od pomenutih trgovačkih lanaca ne zarađuje manje od osam procenata.
Visok stepen koncentracije unutar pojedinog sektora, smatraju ekonomisti, može dovesti do viso¬kih cena robe i usluga. Zato je konkurencija najbolje osiguranje da potrošači kupuju najkvalitetnije proizvode po najnižim mogućim cenama. Prema rečima Miroslava Prokopijevića, direktora Centra za slobodno tržište, normalno je da se cene razlikuju u radnjama, jer po sili svih tržišnih zakona, one se slobodno formiraju.
„Potpuno je normalno da se u radnji na ćošku namirnice prodaju skuplje nego u nekom supermarketu izvan grada. I transport košta. Međutim, nije opravdano da marže budu veće od osam procenata. To se svuda u svetu uzima za neku razumnu granicu. Sve preko toga pokazuje poseban položaj na tržištu, ekstrarentu, ili neki oblik monopola“, kazao je Prokopijević i dodao da se marže od sedam do 12 odsto već ubrajaju u „sivu zonu”, dok je sve preko toga samo „dranje potrošača".
Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, objašnjava da je ovakva situacija na tržištu samo posledica činjenice da „u ekonomiji nema ljubavi”.
"Svako koristi ono što mu tržište dozvoljava. Postoji samo jedan način da se situacija promeni. A to je – dolazak konkurencije. Važno je da na naše tržište dođu veći 'igrači' koji će ponuditi veću količinu robe po nižim cenama. Domaći trgovci kupce ovako mogu da iskorišćavaju i za pokrivanje sopstvenih gubitaka i da preko visoke cene nadoknade svoju neefikasnost", kazao je Šuković i dodao da je zadatak države da obezbedi dolazak konkurencije i tako utiče na smanjenje marži i samim tim na smanjenje cena i poboljšanje položaja potrošača.
Raspodela kolača među trgovcima trenutno izgleda tako da nemački „Metro”, grčki „Veropulos” i francuski „Intermarše” zajedno imaju desetak objekata. „Tempo”, „Maksi”, „Pekabeta” i „Ce-market” zauzimaju oko 400 objekata širom zemlje. „Merkator” i „Rodić MB” zajedno imaju četiri puta manje.
(MONDO)
Kad na kasi za litar ulja kupac ostavi oko 90 dinara i ne sluti da trgovac na samo toj flaši može da zaradi i više od 20 dinara. Na pasterizovanom mleku, koje košta oko 60 dinara, u pojedinim radnjama zarađuje se čak trećina ove sume.
U „Merkatoru”, prema podacima biltena „Mesečne analize i trendovi” Ekonomskog instituta, samo na razlici između nabavne i prodajne cene na litru jestivog „Vitalovog” ulja zarade sedam procenata, u „Veropulosu” 6,31, u „Rodiću” 0,90, u „Maksiju” 16,66 procenata, a u „Ce-marketu” čak 25,42 odsto. A na pasterizovanom mleku, sudeći prema ovim podacima, nijedan od pomenutih trgovačkih lanaca ne zarađuje manje od osam procenata.
Visok stepen koncentracije unutar pojedinog sektora, smatraju ekonomisti, može dovesti do viso¬kih cena robe i usluga. Zato je konkurencija najbolje osiguranje da potrošači kupuju najkvalitetnije proizvode po najnižim mogućim cenama. Prema rečima Miroslava Prokopijevića, direktora Centra za slobodno tržište, normalno je da se cene razlikuju u radnjama, jer po sili svih tržišnih zakona, one se slobodno formiraju.
„Potpuno je normalno da se u radnji na ćošku namirnice prodaju skuplje nego u nekom supermarketu izvan grada. I transport košta. Međutim, nije opravdano da marže budu veće od osam procenata. To se svuda u svetu uzima za neku razumnu granicu. Sve preko toga pokazuje poseban položaj na tržištu, ekstrarentu, ili neki oblik monopola“, kazao je Prokopijević i dodao da se marže od sedam do 12 odsto već ubrajaju u „sivu zonu”, dok je sve preko toga samo „dranje potrošača".
Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, objašnjava da je ovakva situacija na tržištu samo posledica činjenice da „u ekonomiji nema ljubavi”.
"Svako koristi ono što mu tržište dozvoljava. Postoji samo jedan način da se situacija promeni. A to je – dolazak konkurencije. Važno je da na naše tržište dođu veći 'igrači' koji će ponuditi veću količinu robe po nižim cenama. Domaći trgovci kupce ovako mogu da iskorišćavaju i za pokrivanje sopstvenih gubitaka i da preko visoke cene nadoknade svoju neefikasnost", kazao je Šuković i dodao da je zadatak države da obezbedi dolazak konkurencije i tako utiče na smanjenje marži i samim tim na smanjenje cena i poboljšanje položaja potrošača.
Raspodela kolača među trgovcima trenutno izgleda tako da nemački „Metro”, grčki „Veropulos” i francuski „Intermarše” zajedno imaju desetak objekata. „Tempo”, „Maksi”, „Pekabeta” i „Ce-market” zauzimaju oko 400 objekata širom zemlje. „Merkator” i „Rodić MB” zajedno imaju četiri puta manje.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
