Zamenik republičkog tužioca Jovan Krstić izjavio je da korupcija u Srbiji "guta" 20 odsto bruto nacionalnog dohotka (BDP) i dodao da su tužilaštva neefikasna a političari često svesno ne dostavljaju podatke o korupciji.
Krstić je za novosadski "Dnevnik" rekao da je republičko tužilaštvo dobilo od Evropske unije preporuke u vezi sa efikasnom borbom protiv korupcije.
Prema njegovim rečima, te preporuke podrazumevaju da se uspostavi jedno "vrhovno koordinaciono telo" za borbu protiv korupcije. "Ono ne bi bilo neka komisija koja se prepire s vladom i obrnuto, nego bi stvaralo mehanizam za prenošenje podataka kompetentnim organima i tužilaštvu, a da to ne izlazi u javnost kroz razne prepirke u medijima", objasnio je Krstić.
Ocenio je da bi i tužioci trebalo da budu članovi takve komisije, kako bi rad komisije bio efikasniji.
Krstić je rekao da sumnja na korupciju treba da postoji stalno i da svako treba da bude svestan da se u njega sumnja a da se zbog toga "ne nadje uvredjen".
Prema njegovim rečima, političari u Srbiji podatke o korupciji veoma često skrivaju ili iz ličnih razloga ili iz razloga nekog političkog obračuna. "Ima pojava da, kad se sklopi politički sporazum ili neki drugi vid dogovora, tada odjednom ti podaci ne budu dostupni tužiocu ili ih uopšte nema", naveo je Krstić.
Dodao je da je korupcija do te mere težak problem da se u pojedinim tužilaštvima, poput onog u Rumuniji, suzbijanjem te vrste kriminala bavi 500 tužilaca.
Krstić je kritikovao i način na koji su ustrojena domaća tužilaštva i ocenio da su ona autokratski, nefkleksibilno i monolitno uredjena, zbog čega i dolazi do izbijanja povremenih skandala.
"U takvoj situaciji caruju razni lažni autoriteti u tužilaštvu, razna mišljenja i preporuke koje su obavezujuće, a za koje se često pokaže da nisu dovoljno utemeljene u zakonu, a da pogotovo nisu u skladu s preporukama tela EU", kazao je Krstić.
(Beta)
Krstić je za novosadski "Dnevnik" rekao da je republičko tužilaštvo dobilo od Evropske unije preporuke u vezi sa efikasnom borbom protiv korupcije.
Prema njegovim rečima, te preporuke podrazumevaju da se uspostavi jedno "vrhovno koordinaciono telo" za borbu protiv korupcije. "Ono ne bi bilo neka komisija koja se prepire s vladom i obrnuto, nego bi stvaralo mehanizam za prenošenje podataka kompetentnim organima i tužilaštvu, a da to ne izlazi u javnost kroz razne prepirke u medijima", objasnio je Krstić.
Ocenio je da bi i tužioci trebalo da budu članovi takve komisije, kako bi rad komisije bio efikasniji.
Krstić je rekao da sumnja na korupciju treba da postoji stalno i da svako treba da bude svestan da se u njega sumnja a da se zbog toga "ne nadje uvredjen".
Prema njegovim rečima, političari u Srbiji podatke o korupciji veoma često skrivaju ili iz ličnih razloga ili iz razloga nekog političkog obračuna. "Ima pojava da, kad se sklopi politički sporazum ili neki drugi vid dogovora, tada odjednom ti podaci ne budu dostupni tužiocu ili ih uopšte nema", naveo je Krstić.
Dodao je da je korupcija do te mere težak problem da se u pojedinim tužilaštvima, poput onog u Rumuniji, suzbijanjem te vrste kriminala bavi 500 tužilaca.
Krstić je kritikovao i način na koji su ustrojena domaća tužilaštva i ocenio da su ona autokratski, nefkleksibilno i monolitno uredjena, zbog čega i dolazi do izbijanja povremenih skandala.
"U takvoj situaciji caruju razni lažni autoriteti u tužilaštvu, razna mišljenja i preporuke koje su obavezujuće, a za koje se često pokaže da nisu dovoljno utemeljene u zakonu, a da pogotovo nisu u skladu s preporukama tela EU", kazao je Krstić.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
