Autoput Horgoš-Požega, o čijoj će izgradnji uskoro biti potpisan koncesioni ugovor sa špansko-austrijskim konzorcijumom "FCC Construccion - Alpine Mayreder", deo je Koridora 10, jedne od najvažnijih evropskih saobraćajnica.
Autoput Horgoš-Požega, o čijoj će izgradnji uskoro biti potpisan koncesioni ugovor sa špansko-austrijskim konzorcijumom "FCC Construccion - Alpine Mayreder", deo je Koridora 10, jedne od najvažnijih evropskih saobraćajnica.Ministar za kapitalne investicije Srbije Velimir Ilić rekao je da je ugovor vredan oko 1,5 milijardu evra i dodao da su za davanje kocesija i izgradnju autoputa obezbedjane sve neophodne bankarske garancije i ispoštovane sve zakonske procedure.
Ugovor će biti potpisan narednog četvrtaka, u sedištu Vlade Srbije, rekao je Ilić na konferenciji za novinare posle sednice Vlade.
Odluka o formiranju devet evropskih koridora doneta je u martu 1994. godine na panevropskoj konferenciji održanoj na Kritu, ali je Srbija zbog sankcija zaobidjena.
Posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine počinju pregovori o priključenju država formiranih na prostoru bivše SFRJ u mrežu saobraćajnih koridora, a godinu dana kasnije predloženo je da se na Balkanu formira još jedan koridor - Koridor 10.
Ovaj koridor dugačak je oko 2.360 kilometara, a kroz našu zemlju prolazi 874 kilometara.
Koridor je "kičma" železničkog i drumskog saobracjaja Srbije i jugoistočne Evrope, kao i najracionalniju kopnenu vezu Evrope sa Bliskim i Srednjim istokom.
U poslednjoj deceniji 20. veka u našoj zemlji bilo je nekoliko neuspešnih koncesija, pa je tako jedna od neslavnih bila i koncesija data 1991. godine za izgradnju dela autoputa od Beograda do madjarske granice, koju je kasnije preuzela država.
Takodje je, ne po dobrom ishodu, bila poznata i problematična odluka o davanju koncesija jednoj izraelskoj firmi za sistem parkiranja u Beogradu, kao i neuspeo pokušaj davanja koncesije za put Niš-Dimitrovgrad do bugarske granice.
Koncesija predstavlja odobrenje koje država daje nekom domaćem ili stranom licu za korišćenje prirodnih bogatstava, dobara u opštoj upotrebi ili da vrši neku javnu delatnost.
Ovlašćenje je vremenski ograničeno, podrazumeva plaćanje naknade državi, koja ostaje vlasnik prirodnog bogatstva koje je predmet koncesije.
Predmet koncesije mogu biti sve vrste mineralnih sirovina, vodoprivredni objekti, putevi, železnička infrastruktura, objekti vazdušnog saobraćaja i luke, telekomunikacioni objekti, naftovodi, gasovodi, komunalni i energetski objekti, uredjivanje i korišćenje obala reka i jezera, zdravstvene ustanove, sportsko-rekreativni objekti, termalni izvori, objekti u banjama kao i objekti turističke infrastrukture.
Najčešće korišćeni oblik koncesije kod nas, ali i u mnogim evropskim zemljama, jeste "BOT model" (build-operate-transfer), koji se zasniva na ugovoru o izgradnji i finansiranju kompeltnog objekta ili postrojenja, njegovom korišćenju i predaji u svojinu državi posle isteka roka.
Jedan od svetski poznatih BOT aranžmana bila je izgradnja tunela ispod Lamanša, koji povezuje Veliku Britaniju sa kontinentalnim delom Evrope.
Realizacija ovog projekta bila je praćena nizom problema, prvobitni predračun od pet milijardi funti znatno je premasen i troškovi su na kraju iznosili oko 10 milijardi funti.
Istorijski i statistički podaci govore da je većina koncesija koje su u našoj zemlji odobrene od Drugog svetskog rata do danas sprovedene upravo po ovom modelu.
Davanje koncesija u Srbiji otpočeto je u 19. veku kada je država stranim kompanijama davala koncesije za eksploataciju rudnika, izgradnju železnice, a nešto kasnije i za uvodjenje telegrafskog i telefonskog saobraćaja.
Prva koncesija u Srbiji data je 5. septembra 1859. godine izvesnim francuskim kapetanima za ekspoataciju rudnika Majdanpek na rok od 30 godina. Njihovo upravljanje rudnikom, medjutim, bilo je neodgovorno, pa su posle sedam godina proterani iz Srbije.
Prva koncesija u oblasti infrastrukture data je 1881. godine Lender banci iz Beča za gradnju i eksploataciju železnice, dok je telefonski saobraćaj u Srbiji uveden davanjem koncesije Pantalejmonu -Panti Mihajloviću 1882. godine.
Strani investitori se danas u Srbiji najviše interesuju za projekte u oblasti energetike, ali je ne mali broj zainteresovan za ulaganja u puteve, preuzimanje banjskih kapaciteta kroz koncesiju, proizvodnju i preradu vode i sistema za navodnjavanje.
(Tanjug)
