Evropski skijaški centri su zatečeni prolećem usred januara.Na švajcarskim, francuskim i austrijskim Alpima se skijaši, umesto aktivnog odmora na skijaškim terenima - izležavaju i sunčaju.
Evropski skijaški centri su zatečeni prolećem usred januara.Na švajcarskim, francuskim i austrijskim Alpima se skijaši, umesto aktivnog odmora na skijaškim terenima - izležavaju i sunčaju.U većini evropskih država temperature su za do sedam stepeni Celzujusa više od uobičajenih za ovo doba godine. I u hladnim delovima Rusije su zabeležene rekordno visoke temperature za januar. Za takvu situaciju stručnjaci krive - globalno otopljavanje.
Evropska komisija je ponovo istakla da zemlje Evropske unije, a i ostatak Evrope, treba da smanje emisiju gasova koji izazivaju efekat "staklene bašte" za bar 20 odsto u periodu do 2020. godine kako bi se ublažile klimatske promene i sprečile katastrofalne razmere.
Globalno zagrevanje bi moglo da u narednih 10 godina dovede do smanjenja broja skijaških centara u celoj Evropi, a naročito u nižim oblastima, saoštila je nedavno Organizacija za privrednu saradnju i razvoj (OECD).
"Od evropskih zemalja, koje smo proučavali, najrizičnija situacija je u Nemačkoj", piše u izveštaju OECD, s napomenom da za njom slede Austrija, Italija, Francuska i Švajcarska, prenele su agencije.
U Nemačkoj je temperatu za sedam stepeni Celzijusa višia od uobičajene za zimsko doba, a banke u Švajcarskoj su počele da odbijaju kreditiranje gradjana za kupovinu zimske opreme za oblasti koje se nalaze na nadmorskoj visini manjoj od 1.500 metara.
OECD je uradio prvu sistematičnu studiju ove vrste, sprovedenu širom oblasti oko Alpa, pri čemu je obuhvaćeno 666 centara.
U oko 90 odsto od 666 centara ima dovoljno snežnog pokrivača za jedan odredjen period svake godine, što je iznosi 100 dana i više "raja" za skijaše. Medjutim, situacija iz godine i godinu se menja.
Porast temperature za samo jedan stepen doveo bi da se u periodu izmedju 2020. i 2025. godine broj skijaških centara sa dovoljno snega smanji na 500.
Porast temerature za dva stepena bi do 2050. godine smanjio broj tih centara na 400, dok bi porast od četiri stepena, što se očekuje krajem veka, sveo broj skijaških centara na samo 200.
Alpski turizam je glavni "prikljupač" prihoda u privredi zemalja oko Alpa, podvlači se u izveštaju
OECD- a.
Zime bez snega postaju sve češće, a turističke organiozacije pred turistima ne može da da "opravda" veštački snežni pokrivač na skijaškim terenima.
Pravljenje veštačkog snega je opasno po životnu sredinu, a i pokazalo se beznadežnim pri odredjenim temperaturama.
(Tanjug)
