Nekada se smatralo da su nepismeni oni koji se potpisuju palcem, i ne umeju da čitaju i pišu. Danas, da bi neko bio pismen mora da zna barem dva svetska jezika, i da bude informatički potkovan.
Koliko su gradjani Srbije zapravo pismeni, ne zna se precizno. Prema rezultatima prošlogodišnjeg ispitivanja, blizu dva miliona ljudi izmedju 16 i 74 godina starosti, odnosno nešto manje od 34 odsto gradjana koristi računar. A oko 24 odsto koristi internet. Njih 77,4 odsto kaže da ume samo da pomera i kopira fajlove, dok 37,6 odsto ume da kompresuje.
Oko 35 odsto je navelo da ume da pravi tabele u Ekselu, 34 odsto ume da konektuje i instalira nove uređaje, a 8,5 odsto ovladalo je veštinom pisanja računarskog programa. Njih gotovo 16 odsto ništa od ovoga ne zna.
Većina Srba rad na računaru uči od poznanika ili rodbine. Trećina nas prvi put se susrela sa računarima u školi, dok je samo 13 odsto pohadjalo neki od kompjuterskih kurseva.
Nema preciznih podataka ni o "klasičnoj" pismenosti Srba, jer su poslednja istraživanja vršena tokom poslednjeg popisa stanovništva. Tada je od ukupnog broja stanovnika starijih od deset godina njih 3,45 odsto bilo nepismeno.
Uglavnom su medju onima koji ne umeju ni da čitaju, ni da pišu, bili stariji od 65 godina iz seoskih predela. Medju nepismenima su prednjačile starije žene.
U školu uopšte nije išlo oko 357.000 ljudi od nešto više od šest miliona stanovnika starijih od 15 godina. Osnovnu školu od prvog do trećeg razreda pohađalo je nešto više od 126.000 lica, a od četvrtog do sedmog razreda – blizu 900.000 osoba. Reč je uglavnom o starijoj generaciji, pa to ne znači da svi ti građani nemaju završenu osnovnu školu.
Prema podacima Zavoda za statistiku, oko milion i po stanovništva ostalo je samo na osnovnom osmogodišnjem obrazovanju. Srednjoškolsko obrazovanje ima dva i po miliona građana Srbije, višu školu nešto više od 285.000 ljudi, a fakultetsku diplomu osvojilo je gotovo 412.000 žitelja Srbije.
Stručnjaci pominju i doživotno obrazovanje, koje podrazumeva usavršavanje na poslu, čitanje, istraživanje, posećivanje kulturnih ustanova itd.
Zbog toga je krajem prošle godine potpisana saradnja između grada Beograda i finskog grada Tampere u okviru koje će se ove godine otvoriti centar za stručno usavršavanje odraslih. I Vlada Srbije shvata da je obrazovanje odraslih srž socijalno-ekonomske transformacije i tranzicije društva, pa je prošle godine potpisan dokument o razvoju obrazovanja odraslih.
Koliko su gradjani Srbije zapravo pismeni, ne zna se precizno. Prema rezultatima prošlogodišnjeg ispitivanja, blizu dva miliona ljudi izmedju 16 i 74 godina starosti, odnosno nešto manje od 34 odsto gradjana koristi računar. A oko 24 odsto koristi internet. Njih 77,4 odsto kaže da ume samo da pomera i kopira fajlove, dok 37,6 odsto ume da kompresuje.
Oko 35 odsto je navelo da ume da pravi tabele u Ekselu, 34 odsto ume da konektuje i instalira nove uređaje, a 8,5 odsto ovladalo je veštinom pisanja računarskog programa. Njih gotovo 16 odsto ništa od ovoga ne zna.
Većina Srba rad na računaru uči od poznanika ili rodbine. Trećina nas prvi put se susrela sa računarima u školi, dok je samo 13 odsto pohadjalo neki od kompjuterskih kurseva.
Nema preciznih podataka ni o "klasičnoj" pismenosti Srba, jer su poslednja istraživanja vršena tokom poslednjeg popisa stanovništva. Tada je od ukupnog broja stanovnika starijih od deset godina njih 3,45 odsto bilo nepismeno.
Uglavnom su medju onima koji ne umeju ni da čitaju, ni da pišu, bili stariji od 65 godina iz seoskih predela. Medju nepismenima su prednjačile starije žene.
U školu uopšte nije išlo oko 357.000 ljudi od nešto više od šest miliona stanovnika starijih od 15 godina. Osnovnu školu od prvog do trećeg razreda pohađalo je nešto više od 126.000 lica, a od četvrtog do sedmog razreda – blizu 900.000 osoba. Reč je uglavnom o starijoj generaciji, pa to ne znači da svi ti građani nemaju završenu osnovnu školu.
Prema podacima Zavoda za statistiku, oko milion i po stanovništva ostalo je samo na osnovnom osmogodišnjem obrazovanju. Srednjoškolsko obrazovanje ima dva i po miliona građana Srbije, višu školu nešto više od 285.000 ljudi, a fakultetsku diplomu osvojilo je gotovo 412.000 žitelja Srbije.
Stručnjaci pominju i doživotno obrazovanje, koje podrazumeva usavršavanje na poslu, čitanje, istraživanje, posećivanje kulturnih ustanova itd.
Zbog toga je krajem prošle godine potpisana saradnja između grada Beograda i finskog grada Tampere u okviru koje će se ove godine otvoriti centar za stručno usavršavanje odraslih. I Vlada Srbije shvata da je obrazovanje odraslih srž socijalno-ekonomske transformacije i tranzicije društva, pa je prošle godine potpisan dokument o razvoju obrazovanja odraslih.
Pridruži se MONDO zajednici.
