Gotovo trećina stanovnika Srbije, osam godina posle NATO bombardovanja, i dalje ima posttraumatski sindrom, izjavila je direktorka Instituta za mentalno zdravlje Dušica Lečić Toševski.
Gotovo trećina stanovnika Srbije, osam godina posle NATO bombardovanja, i dalje ima posttraumatski sindrom, izjavila je direktorka Instituta za mentalno zdravlje Dušica Lečić Toševski.
Ona je navela da podaci medjunarodne studije posttraumatskog stresa pokazuju da oko 27,3 odsto naše populacije još uvek ima posttraumatski sindrom, rekla je ona i upozorila da je takozvani “vijetnamski sindrom” ustanovljen i kod 11 odsto najzdravije populacije.
Lečić Toševski je rekla i da je broj dijagnostikovanih slučajeva mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja od 1999. godine porastao za 13 odsto, kao i da su u porastu su depresija, morbiditet u mladjim godinama, anksioznost, psihosomatske bolesti, zloupotreba hemijskih suspstanci, agresija i nasilje medju mladima...
Dve godine posle rata posttraumatski poremećaj imalo je 29 odsto izbeglica. Taj poremećaj je zabeležen kod 56 odsto zlostavljanih žena i 75 odsto žrtava torture, rekla je Lečić Toševski na konferenciji za novinare.
Specifično stanje zdravlja posledica je više godina rata, stresa, bombardovanja, rekla je ona i ukazala da je Srbija usvajanjem Strategije razvoja mentalnog zdravlja ispunila obavezu u okviru prve komponenete projekta za mentalno zdravlje Pakta stabilnosti Jugoistočne Evrope, kao i jednu od važnih delova Helsinške deklaracije.
Usvojena Strategija je dobila visoke ocene regionalnih savetnika Svetske zdravstvene organizacije i preporučena je mnogim zemljama u regionu kao model, dodala je Lečić Toševski.
Ovim dokumentom predvidjena je individualizovanje i humanizovanje lečenja, prvencija u unapredjenje mentalnog zdravlja u okviru nacionalne politike i reforma psihijatrijskih službi u saradnji sa drugim državnim institucijama, rekla je pomoćnica ministra zdravlja Snežana Simić.
U okviru reforme predvidjeno je da se postojeći resursi, velike bolnice i psihijatrijske službe, reorganizuju i formiraju službe mentalnog zdravlja za rad na terenu, kućama, kao i u zaštićenim stanovima, rekao je direktor Centra za mentalno zdravlje u Nišu Milan Stojanović, prve takve ustanove predvidjene Strategijom.
On je dodao da je cilj smanjenje broj kreveta u velikim bolnicama tog tipa, po čijem smo broju odmah iza Hrvatske i uvažavanje sposobnosti ljudi sa mentalnim poremećajem i njihova integracija u društvo.
Kada municija sa osiromašenim uranijumom pogodi metu, generiše toplotu od preko 3.000 stepeni Celzijusa i probija oklop tenkova lako kao da prolazi kroz puter.
Javnosti je odavno poznato da je posle stranih intervencija na Balkanu devedesetih godina povećan broj obolelih od raka medju učesnicima stranih vojnih akcija i posleratnih misija na Kosovu i Metohiji i u Bosni i Hercegovini, kao i broj obolelih i pobačaja medju domaćim stanovništvom.
"Ekstremno visoka temperatura koju generiše osiromašeni uranijum može da pretvori bilo šta, od metala do cementa u oblak prašine, odnosno mikročestica koje, ako se udahnu, u roku od nekoliko minutaulaze u krvotok, preteći da izazovu rak", izjavio je Stefano Montanari, iz privatnog israživačkog instituta "Nanodijagnostika" u Modeni.
Montanari koji je proučavao posledice tzv. "Balkanskog sindroma" na oko 70 italijanskih vojnika objašnjava da to tehnički znači da osiromašeni uranijum nije uzrok raka kod obolelih već da svojim efektima podstiče razvoj ove bolesti, prenela je agencija DPA.
SAD su priznale da su tokom sukoba na Balkanu ispalile oko 40.000 šarzera municije sa osiromašenim uranijumom, a veruje se da ovakvo oružje imaju i Velika Britanija, Francuska, Rusija, Turska, Izrael, Pakistan i Egipat, navela je agencija.
Kako su vojnici zaduženi za čisćenje municije sa osiromašenim uranijumom oboleli, iako nisu bili na terenu u vreme kada je ona bacana, postaje jasnije ako se ima u vidu da se i prilikom čisćenja municija aktivira.
Posledice korišćenja osiromašenog uranijuma po stanovništvo na prostoru bivše Jugoslavije tek treba da budu istražene. U više navrata mediji su preneli da je broj malignih oboljenja i pobačaja posle stranih vojnih intervencija na ovim prostorima povećan.
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je 2001. da biupotreba osiromašenog uranijuma od strane NATO u sukobima na Balkanu mogla da bude biti predmet istrage i tretirana kao ratni zločin.
Evropski parlament je u medjuvremenu usvojio nekoliko rezolucija kojima se zahteva zabrana upotrebe oružja sa osiromašenim urainijumom.
(Tanjug)
Ona je navela da podaci medjunarodne studije posttraumatskog stresa pokazuju da oko 27,3 odsto naše populacije još uvek ima posttraumatski sindrom, rekla je ona i upozorila da je takozvani “vijetnamski sindrom” ustanovljen i kod 11 odsto najzdravije populacije.
Lečić Toševski je rekla i da je broj dijagnostikovanih slučajeva mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja od 1999. godine porastao za 13 odsto, kao i da su u porastu su depresija, morbiditet u mladjim godinama, anksioznost, psihosomatske bolesti, zloupotreba hemijskih suspstanci, agresija i nasilje medju mladima...
Dve godine posle rata posttraumatski poremećaj imalo je 29 odsto izbeglica. Taj poremećaj je zabeležen kod 56 odsto zlostavljanih žena i 75 odsto žrtava torture, rekla je Lečić Toševski na konferenciji za novinare.
Specifično stanje zdravlja posledica je više godina rata, stresa, bombardovanja, rekla je ona i ukazala da je Srbija usvajanjem Strategije razvoja mentalnog zdravlja ispunila obavezu u okviru prve komponenete projekta za mentalno zdravlje Pakta stabilnosti Jugoistočne Evrope, kao i jednu od važnih delova Helsinške deklaracije.
Usvojena Strategija je dobila visoke ocene regionalnih savetnika Svetske zdravstvene organizacije i preporučena je mnogim zemljama u regionu kao model, dodala je Lečić Toševski.
Ovim dokumentom predvidjena je individualizovanje i humanizovanje lečenja, prvencija u unapredjenje mentalnog zdravlja u okviru nacionalne politike i reforma psihijatrijskih službi u saradnji sa drugim državnim institucijama, rekla je pomoćnica ministra zdravlja Snežana Simić.
U okviru reforme predvidjeno je da se postojeći resursi, velike bolnice i psihijatrijske službe, reorganizuju i formiraju službe mentalnog zdravlja za rad na terenu, kućama, kao i u zaštićenim stanovima, rekao je direktor Centra za mentalno zdravlje u Nišu Milan Stojanović, prve takve ustanove predvidjene Strategijom.
On je dodao da je cilj smanjenje broj kreveta u velikim bolnicama tog tipa, po čijem smo broju odmah iza Hrvatske i uvažavanje sposobnosti ljudi sa mentalnim poremećajem i njihova integracija u društvo.
Dokazana veza izmedju osiromašenog uranijuma i kancera
Najnovija istraživanja pokazala su da postoji veza izmedju osiromašenog uranijuma i povećanog broja obolelih od raka, ali da direktan uzročnik bolesti nije zračenje, već način na koji deluje municija sa osiromašenim uranijumom.Kada municija sa osiromašenim uranijumom pogodi metu, generiše toplotu od preko 3.000 stepeni Celzijusa i probija oklop tenkova lako kao da prolazi kroz puter.
Javnosti je odavno poznato da je posle stranih intervencija na Balkanu devedesetih godina povećan broj obolelih od raka medju učesnicima stranih vojnih akcija i posleratnih misija na Kosovu i Metohiji i u Bosni i Hercegovini, kao i broj obolelih i pobačaja medju domaćim stanovništvom.
"Ekstremno visoka temperatura koju generiše osiromašeni uranijum može da pretvori bilo šta, od metala do cementa u oblak prašine, odnosno mikročestica koje, ako se udahnu, u roku od nekoliko minutaulaze u krvotok, preteći da izazovu rak", izjavio je Stefano Montanari, iz privatnog israživačkog instituta "Nanodijagnostika" u Modeni.
Montanari koji je proučavao posledice tzv. "Balkanskog sindroma" na oko 70 italijanskih vojnika objašnjava da to tehnički znači da osiromašeni uranijum nije uzrok raka kod obolelih već da svojim efektima podstiče razvoj ove bolesti, prenela je agencija DPA.
SAD su priznale da su tokom sukoba na Balkanu ispalile oko 40.000 šarzera municije sa osiromašenim uranijumom, a veruje se da ovakvo oružje imaju i Velika Britanija, Francuska, Rusija, Turska, Izrael, Pakistan i Egipat, navela je agencija.
Kako su vojnici zaduženi za čisćenje municije sa osiromašenim uranijumom oboleli, iako nisu bili na terenu u vreme kada je ona bacana, postaje jasnije ako se ima u vidu da se i prilikom čisćenja municija aktivira.
Posledice korišćenja osiromašenog uranijuma po stanovništvo na prostoru bivše Jugoslavije tek treba da budu istražene. U više navrata mediji su preneli da je broj malignih oboljenja i pobačaja posle stranih vojnih intervencija na ovim prostorima povećan.
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je 2001. da biupotreba osiromašenog uranijuma od strane NATO u sukobima na Balkanu mogla da bude biti predmet istrage i tretirana kao ratni zločin.
Evropski parlament je u medjuvremenu usvojio nekoliko rezolucija kojima se zahteva zabrana upotrebe oružja sa osiromašenim urainijumom.
(Tanjug)
