Svetski ekonomski rast, klimatske promene, vrtoglavi razvoj u Aziji, nova revolucija na internetu i tenzije na Bliskom istoku biće glavne teme Svetskog ekonomskog foruma, koji se održava u švajcarskom turističkom centru Davos.
Sastanak, koji će trajati do nedelje, 28. januara, otvorila je nemačka kancelarka Angela Merkel, čija zemlja predsedava EU i Grupom osam najrazvijenijih svetskih zemalja.
Merkelova se založila za stvaranje novog globalnog ekonomskog sistema zasnovanog na fer trgovini i otvorenom dijalogu izmedju industrijalizovanih i manje razvijenih zemalja, javljaju agencije.
Organizatori su se ove godine potrudili da odagnaju tvrdnje skeptika da okupljanje u Davosu predstavlja
„igralište za bogate“ pa su osobama iz celog sveta su ponudili učešće u brojnim radionicama i na seminarima. Zainteresovani tako putem interneta mogu da pošalju pitanja svetskim liderima.
Sastanak u Davosu, koji je počeo u sredu uveče, zapravo predstavlja priliku da političari, predstavnici nevladinih organizacija i biznismeni razmene mišljenja o najvažnijim svetskim pitanjima. „Veliku pažnju učesnika privući će i geopolitičke promene koje su dovele do povećanja šizofrenije u svetu, što je sve teže razumeti“, rekao je profesor Klaus Švab, koji je 1971. bio osnivač prvog sastanka pod nazivom - Simpozijum u Davosu.
Jedna od najvažnijih ovogodišnjih tema biće klimatske promene u svetu, čije se posledice sve više osećaju širom Zemljine kugle, pa tako i u samom Davosu. Za razliku od prošlih godine kad je u tom zimskom odmaralištu tokom Foruma bilo i do dva metra snega, ove godine gotovo i da nema snežnog pokrivača.
Britanski premijer Toni Bler najavio je da bi razgovori medju svetskim liderima u Davosu mogli da daju osnove za novi sporazum o borbi protiv globalnog zagrevanja. „Neophodno je da se što pre postigne dogovor o klimatskim promenama, poput sporazuma iz Kjota, koji ističe 2012. godine. Ako se u Davosu dogovorimo o osnovama, sporazum bi mogao da bude postignut u junu na sastanku G8“, rekao je Bler.
Angela Merkel je izjavila da će najveću pažnju svog izlaganja na SEF-u posvetiti baš klimatskim promenama i neželjenim posledicama koje zbog toga mogu da se dogode u globalnoj ekonomiji. Tokom narednih pet dana u Davosu će biti organizovano ukupno 17 sastanaka čija će glavna tema biti promena klime.
Organizatori foruma neće štedeti posetioce, ma koliko bogati i moćni bili i iako su učešće platili čak 50.000 dolara po osobi. Posle ranog doručka - u sedam ujutru, počinju panel diskusije i sastanci koji traju sve do ponoći, začinjeni neformalnim razgovorima moćnika koji imaju jedinstvenu priliku da se sretnu u tolikom broju na jednom mestu.
Ove godine posebnu pažnju privlači optimizam medju čelnicima najvećih svetskih kompanija. Već petu godinu zaredom ekonomski rast u svetu je iznad očekivanog. Istovremeno više od 1.100 direktora kompanija iz 50 zemalja navodi da će Kina i Indija, uz Brazil i Rusiju imati najbolje uslove za rast.
Na samitu učestvuje više od 2.400 učesnika iz preko 90 zemalja, tu su i 900 direktora velikih svetskih kompanija, zatim 24 šefa država, medju kojima je i britanski premijer Toni Bler, i oko 30 ministara trgovine. Uz to, u Davosu će biti i sedam komesara EU, pet članova kabineta predsednika SAD Džordža Buša i četiri ministra iz Blerove vlade.
Forum neće oskudevati ni u vlasnicima i direktorima moćnih firmi - tu je Sergej Brin, osnivač „Gugla“, Bil Gejts, vlasnik „Majkrosofta“, Rupert Mardok, vlasnik „Njuz korporejšn“, Barbara Stoking, direktorka „Oksfama“, kao i Nevil Izdel, generalni direktor „Koka-kole“.
Za razliku od prošle godine kada su svetski džet-set predvodili Bred Pit, Majkl Daglas, Andjelina Džoli i Šeron Stoun, najveću pažnju ove godine privukao je dolazak nemačke manekenke Klaudije Šifer, pisca Paula Koelja, muzičara Pitera Gebrijela i irskog rokera Bona Voksa.
Sastanak, koji će trajati do nedelje, 28. januara, otvorila je nemačka kancelarka Angela Merkel, čija zemlja predsedava EU i Grupom osam najrazvijenijih svetskih zemalja.
Merkelova se založila za stvaranje novog globalnog ekonomskog sistema zasnovanog na fer trgovini i otvorenom dijalogu izmedju industrijalizovanih i manje razvijenih zemalja, javljaju agencije.
Organizatori su se ove godine potrudili da odagnaju tvrdnje skeptika da okupljanje u Davosu predstavlja
„igralište za bogate“ pa su osobama iz celog sveta su ponudili učešće u brojnim radionicama i na seminarima. Zainteresovani tako putem interneta mogu da pošalju pitanja svetskim liderima.
Sastanak u Davosu, koji je počeo u sredu uveče, zapravo predstavlja priliku da političari, predstavnici nevladinih organizacija i biznismeni razmene mišljenja o najvažnijim svetskim pitanjima. „Veliku pažnju učesnika privući će i geopolitičke promene koje su dovele do povećanja šizofrenije u svetu, što je sve teže razumeti“, rekao je profesor Klaus Švab, koji je 1971. bio osnivač prvog sastanka pod nazivom - Simpozijum u Davosu.
Jedna od najvažnijih ovogodišnjih tema biće klimatske promene u svetu, čije se posledice sve više osećaju širom Zemljine kugle, pa tako i u samom Davosu. Za razliku od prošlih godine kad je u tom zimskom odmaralištu tokom Foruma bilo i do dva metra snega, ove godine gotovo i da nema snežnog pokrivača.
Britanski premijer Toni Bler najavio je da bi razgovori medju svetskim liderima u Davosu mogli da daju osnove za novi sporazum o borbi protiv globalnog zagrevanja. „Neophodno je da se što pre postigne dogovor o klimatskim promenama, poput sporazuma iz Kjota, koji ističe 2012. godine. Ako se u Davosu dogovorimo o osnovama, sporazum bi mogao da bude postignut u junu na sastanku G8“, rekao je Bler.
Angela Merkel je izjavila da će najveću pažnju svog izlaganja na SEF-u posvetiti baš klimatskim promenama i neželjenim posledicama koje zbog toga mogu da se dogode u globalnoj ekonomiji. Tokom narednih pet dana u Davosu će biti organizovano ukupno 17 sastanaka čija će glavna tema biti promena klime.
Organizatori foruma neće štedeti posetioce, ma koliko bogati i moćni bili i iako su učešće platili čak 50.000 dolara po osobi. Posle ranog doručka - u sedam ujutru, počinju panel diskusije i sastanci koji traju sve do ponoći, začinjeni neformalnim razgovorima moćnika koji imaju jedinstvenu priliku da se sretnu u tolikom broju na jednom mestu.
Ove godine posebnu pažnju privlači optimizam medju čelnicima najvećih svetskih kompanija. Već petu godinu zaredom ekonomski rast u svetu je iznad očekivanog. Istovremeno više od 1.100 direktora kompanija iz 50 zemalja navodi da će Kina i Indija, uz Brazil i Rusiju imati najbolje uslove za rast.
Na samitu učestvuje više od 2.400 učesnika iz preko 90 zemalja, tu su i 900 direktora velikih svetskih kompanija, zatim 24 šefa država, medju kojima je i britanski premijer Toni Bler, i oko 30 ministara trgovine. Uz to, u Davosu će biti i sedam komesara EU, pet članova kabineta predsednika SAD Džordža Buša i četiri ministra iz Blerove vlade.
Forum neće oskudevati ni u vlasnicima i direktorima moćnih firmi - tu je Sergej Brin, osnivač „Gugla“, Bil Gejts, vlasnik „Majkrosofta“, Rupert Mardok, vlasnik „Njuz korporejšn“, Barbara Stoking, direktorka „Oksfama“, kao i Nevil Izdel, generalni direktor „Koka-kole“.
Za razliku od prošle godine kada su svetski džet-set predvodili Bred Pit, Majkl Daglas, Andjelina Džoli i Šeron Stoun, najveću pažnju ove godine privukao je dolazak nemačke manekenke Klaudije Šifer, pisca Paula Koelja, muzičara Pitera Gebrijela i irskog rokera Bona Voksa.
Merkelova za dijalog neravnopravnih
Nemački kancelar Angela Merkel založila se za stvaranje novog globalnog ekonomskog sistema zasnovanog na fer trgovini i otvorenom dijalogu izmedju industrijalizovanih i manje razvijenih zemalja.
Merkelova je, u uvodnoj reči na otvaranju Svetskog ekonomskog foruma, ocenila da je globalni ekonomski potencijal u mnogim zemljama sada veći nego pre deset godina, a kao dokaz je navela visoke stope rasta potrošnje trajnih dobara širom sveta.
Ona je upozorila da medjunarodna zajednica mora da radi usaglašeno da bi na pravi način odgovorila izazovima kao što su klimatske promene ili nestašica najvažnijih energenata. "Tržište nafte i gasa mora biti predvidivo", kazala je Merkel i dodala da je o toj važnoj temi krajem protekle sedmice razgovarala sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Kao predsedavjući Grupe osam zemalja (G-8), koja obuhvata SAD, Japan, Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, Italiju, Kanadu i Rusiju, Merkelova je rekla da će se zalagati izmedju ostalog za "nove oblike dijaloga" ove grupe sa državama čije su privrede u brzom usponu, kao što su Brazil, Kina, Indija i Meksiko.
Kao jedan od važnih zadataka u radu G-8 Merkelova je navela i ubrzaniju integraciju aftičkih zemalja u svetski ekonomski sistem, prvenstveno kroz privlačenje novih investicija na "crni kontinent". Nove investicije u Africi omogućiće, prema rečima Merkelove, brži ekonomski razvoj, otvaranje novih radnih mesta i rešenje socijalnih problema, što u "konačnom bilansu treba da doprinese i smanjenju regionalnih sukoba".
"Takav pristup je neophodan za globalni rast", uverena je Merkelova, ocenivši istovremeno da je potreban "fleksibilan" pristup svih ukoliko se želi brzo oživljavanje pregovora o realizaciji Doha runde trgovinskih pregovora u okviru Svetske trgovinske organizacije koji su prekinuti polovinom prošle godine.
Merkelova je takodje ukazala da će se u vreme dok njena zemlja bude predsedavajući Evropske unije, u prvoj polovini ove godine, protiviti nametanju zaštitnih barijera koje sprečavaju konkurenciju iz zemalja kao što je Kina. "Čvrsto sam ubedjena da se proces globalizacije ogleda i kroz liberalizaciju", zaključila je Merkelova.
Merkelova je, u uvodnoj reči na otvaranju Svetskog ekonomskog foruma, ocenila da je globalni ekonomski potencijal u mnogim zemljama sada veći nego pre deset godina, a kao dokaz je navela visoke stope rasta potrošnje trajnih dobara širom sveta.
Ona je upozorila da medjunarodna zajednica mora da radi usaglašeno da bi na pravi način odgovorila izazovima kao što su klimatske promene ili nestašica najvažnijih energenata. "Tržište nafte i gasa mora biti predvidivo", kazala je Merkel i dodala da je o toj važnoj temi krajem protekle sedmice razgovarala sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Kao predsedavjući Grupe osam zemalja (G-8), koja obuhvata SAD, Japan, Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, Italiju, Kanadu i Rusiju, Merkelova je rekla da će se zalagati izmedju ostalog za "nove oblike dijaloga" ove grupe sa državama čije su privrede u brzom usponu, kao što su Brazil, Kina, Indija i Meksiko.
Kao jedan od važnih zadataka u radu G-8 Merkelova je navela i ubrzaniju integraciju aftičkih zemalja u svetski ekonomski sistem, prvenstveno kroz privlačenje novih investicija na "crni kontinent". Nove investicije u Africi omogućiće, prema rečima Merkelove, brži ekonomski razvoj, otvaranje novih radnih mesta i rešenje socijalnih problema, što u "konačnom bilansu treba da doprinese i smanjenju regionalnih sukoba".
"Takav pristup je neophodan za globalni rast", uverena je Merkelova, ocenivši istovremeno da je potreban "fleksibilan" pristup svih ukoliko se želi brzo oživljavanje pregovora o realizaciji Doha runde trgovinskih pregovora u okviru Svetske trgovinske organizacije koji su prekinuti polovinom prošle godine.
Merkelova je takodje ukazala da će se u vreme dok njena zemlja bude predsedavajući Evropske unije, u prvoj polovini ove godine, protiviti nametanju zaštitnih barijera koje sprečavaju konkurenciju iz zemalja kao što je Kina. "Čvrsto sam ubedjena da se proces globalizacije ogleda i kroz liberalizaciju", zaključila je Merkelova.
Rusija regulisala problem isporuke energenata
Ruski ministar za trgovinu i ekonomski razvoj German Gref izjavio je u Davosu da je njegova zemlja regulisala sva sporna pitanja oko isporuke nafte i prirodnog gasa kroz tranzitne zemlje i da može garantovati ispunjenje svih preuzetih obaveza, prenose u četvrtak moskovski mediji.
Gref je rekao da će se o problemima energetske bezbednosti raspravljati i naovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. "Mislim da neće biti neophodno razjašnjavati poziciju Rusije, jer je Rusija bila, jeste i biće pouzdan isporučilač", kazao je Gref.
Kritičan period u izvozu nafte i prirodnog gasa iz Rusije je, prema rečima Grefa, prošao i sada Moskva ima pravno valjane dokumente o saradnji s državama kroz čiju teritoriju se obavlja isporuka vitalnih energenata u Evropu.
Problem tranzita energenata Rusija je uspela da reši sa više zemalja uključujući Jermeniju, pribaltičke države i Belorusiju, dodao je Gref. "Sada je ta etapa završena i ja se nadam da dvostranih neregularnosti, koje su se pojavile početkom ove godine, više neće biti", rekao je Gref.
Rusija je, medjutim, protekle godine sa svim ostalim partnerima prešla na tržišne odnose kad je reč o energentima, kazao je Gref i dodao da u tom procesu ni Belorusija nije izuzeta. "Posle svega, mi sada možemo reći da je problem utvrdjivanja cena i regulisanja dugoročnih ugovora za tranzit nafte i gasa završen", zaključio je Gref.
Rusija godišnje izvozi u zemlje EU više od 130 miljardi kubnih metara prirodnog gasa i preko sto miliona tona nafte i jedan je od najvažnijihsnabdevača Evrope energijom.
(MONDO/agencije)
Gref je rekao da će se o problemima energetske bezbednosti raspravljati i naovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. "Mislim da neće biti neophodno razjašnjavati poziciju Rusije, jer je Rusija bila, jeste i biće pouzdan isporučilač", kazao je Gref.
Kritičan period u izvozu nafte i prirodnog gasa iz Rusije je, prema rečima Grefa, prošao i sada Moskva ima pravno valjane dokumente o saradnji s državama kroz čiju teritoriju se obavlja isporuka vitalnih energenata u Evropu.
Problem tranzita energenata Rusija je uspela da reši sa više zemalja uključujući Jermeniju, pribaltičke države i Belorusiju, dodao je Gref. "Sada je ta etapa završena i ja se nadam da dvostranih neregularnosti, koje su se pojavile početkom ove godine, više neće biti", rekao je Gref.
Rusija je, medjutim, protekle godine sa svim ostalim partnerima prešla na tržišne odnose kad je reč o energentima, kazao je Gref i dodao da u tom procesu ni Belorusija nije izuzeta. "Posle svega, mi sada možemo reći da je problem utvrdjivanja cena i regulisanja dugoročnih ugovora za tranzit nafte i gasa završen", zaključio je Gref.
Rusija godišnje izvozi u zemlje EU više od 130 miljardi kubnih metara prirodnog gasa i preko sto miliona tona nafte i jedan je od najvažnijihsnabdevača Evrope energijom.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
