Površine zasejane genetski modifikovanim kulturama u svetu povećane su u 2006. godini za 13 odsto, premašivši prvi put 100 miliona hektara, navodi se u godišnjem izveštaju Medjunarodne agrobiotehničke agencije (ISAAA).
Prema predvidjanjima agencije, do 2015. godine površine zasejane ovim kulturama će se udvostručiti, a broj poljoprivrednika koji će ih koristiti iznosiće 20 miliona.
Površine zasejane genetski modifikovanim kulturama dostigle su 2006. godine 102 miliona hektara, što je rast od 13 odsto i drugi najveći u poslednjih pet godina, istakao je ISAAA.
Od 1996. do 2006. godine površina na kojoj se uzgajaju genetski modifikovane kulture povećala se 60 puta. To je najveći rast ikada zabelezen za neku tehnologiju u poljoprivredi.
Broj poljoprivrednika koji uzgajaju biotehnološke biljke prvi put je nadmašio 10 miliona i sa 8,5 miliona 2005. popeo se na 10,3 miliona 2006. godine.
U izveštaju se navodi da je usvajanje biotehnoloških kultura mnogo veće u zemljama u razvoju, sa rastom od 21 odsto, za razliku od 9 odsto u visoko razvijenim zemljama. U zemljama Juga danas se nalazi 40 odsto svetskih površina zasejanih biotehnološkim kulturama.
SAD nastavljaju da podstiču povećanje tih površina u Severnoj Americi i svetu. Prošle godine u SAD je zabeležen najveći apsolutni rast tih površina sa novih 4,8 miliona hektara.
Kad je u pitanju Južna Amerika, na čelu je Brazil sa povećanjem površina zasejanih genetski modifikovanim kulturama od 22 odsto, odnosno 11,5 milona hektara zasejanih biotehnološkom sojom i pamukom.
U Aziji prednjači Indija, gde su te površine sa 2,5 miliona hektara 2005. godine porasle na 3,8 miliona hektara 2006. Ta zemlja je postala peti najveći proizvodjač biotehnoloških kultura na svetu, prvi put ostavivši Kinu iza sebe.
Južnoafrička Republika je praktično utrostručila površine za uzgajanje GMO i time zauzela prvo mesto u Africi.
U Evropi povećanje se nastavilo u Slovačkoj, koja je postala šesta zemlja Evropske unije koja uzgaja biotehnološke biljke. Španija je i dalje evropski lider u toj oblasti, sa 60.000 hektara 2006. godine, javile su svetske agencije.
Agencija ISAAA je neprofitna organizacija koju finansiraju veliki svetski proizvodjači semenog materijala. Ona raspolaže medjunarodnom mrežom centara ustanovljenih radi doprinošenja borbi protiv gladi i siromaštva.
(Tanjug)
Prema predvidjanjima agencije, do 2015. godine površine zasejane ovim kulturama će se udvostručiti, a broj poljoprivrednika koji će ih koristiti iznosiće 20 miliona.
Površine zasejane genetski modifikovanim kulturama dostigle su 2006. godine 102 miliona hektara, što je rast od 13 odsto i drugi najveći u poslednjih pet godina, istakao je ISAAA.
Od 1996. do 2006. godine površina na kojoj se uzgajaju genetski modifikovane kulture povećala se 60 puta. To je najveći rast ikada zabelezen za neku tehnologiju u poljoprivredi.
Broj poljoprivrednika koji uzgajaju biotehnološke biljke prvi put je nadmašio 10 miliona i sa 8,5 miliona 2005. popeo se na 10,3 miliona 2006. godine.
U izveštaju se navodi da je usvajanje biotehnoloških kultura mnogo veće u zemljama u razvoju, sa rastom od 21 odsto, za razliku od 9 odsto u visoko razvijenim zemljama. U zemljama Juga danas se nalazi 40 odsto svetskih površina zasejanih biotehnološkim kulturama.
SAD nastavljaju da podstiču povećanje tih površina u Severnoj Americi i svetu. Prošle godine u SAD je zabeležen najveći apsolutni rast tih površina sa novih 4,8 miliona hektara.
Kad je u pitanju Južna Amerika, na čelu je Brazil sa povećanjem površina zasejanih genetski modifikovanim kulturama od 22 odsto, odnosno 11,5 milona hektara zasejanih biotehnološkom sojom i pamukom.
U Aziji prednjači Indija, gde su te površine sa 2,5 miliona hektara 2005. godine porasle na 3,8 miliona hektara 2006. Ta zemlja je postala peti najveći proizvodjač biotehnoloških kultura na svetu, prvi put ostavivši Kinu iza sebe.
Južnoafrička Republika je praktično utrostručila površine za uzgajanje GMO i time zauzela prvo mesto u Africi.
U Evropi povećanje se nastavilo u Slovačkoj, koja je postala šesta zemlja Evropske unije koja uzgaja biotehnološke biljke. Španija je i dalje evropski lider u toj oblasti, sa 60.000 hektara 2006. godine, javile su svetske agencije.
Agencija ISAAA je neprofitna organizacija koju finansiraju veliki svetski proizvodjači semenog materijala. Ona raspolaže medjunarodnom mrežom centara ustanovljenih radi doprinošenja borbi protiv gladi i siromaštva.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
