Zavod za zaštitu prirodne sredine Srbije nominovao je nacionalni park Šar planinu za UNESCO-vu listu svetskih prirodnih baština i ukoliko se nominacija prihvati, ovaj lokalitet bi se u toku 2008. godine našao na toj listi, rečeno je na konferenciji za novinare.
Zavod za zaštitu prirodne sredine Srbije nominovao je nacionalni park Šar planinu za UNESCO-vu listu svetskih prirodnih baština i ukoliko se nominacija prihvati, ovaj lokalitet bi se u toku 2008. godine našao na toj listi, rečeno je na konferenciji za novinare.Prema rečima direktorke Zavoda Lidije Amidžić, prednost za nominaciju, Šar planina je dobila u odnosu na druge oblasti, pre svega zbog prirodnog bogatstva i raznovrsnosti, ali i geografskih odlika i autohtonog stanovništva koje naseljava te oblasti.
"Bez obzira da li će doći do neke odluke vezane za Kosovo i Metohiju na Šar planinu će se gledati kao na srpsku teritoriju, o čemu svedoče ne samo ljudi, već i kulturna dobra", rekla je Amidžić na konferenciji.
Prema njenim rečima, dokumenta o Šar planini će biti predata 2. februara, u sedištu UNESCO u Parizu, a dalja procedura neće biti brza, jer će višečlana komisija te organizacije više puta dolaziti da vidi lokalitet i verovatno tražiti dodatnu dokumentaciju.
Ona je dodala i da bi, ukoliko bi se našla na listi, Šar planina bila pod većom zaštitom i Ujedinjenih nacija i drugih organizacija, a imala bi i veća sredstva za očuvanje i edukaciju o zaštiti prirodne sredine.
Šar planina je centralnobalkanska planina, koja se prostire na pet kosovskih opština (Štrpce, Suva reka, Kačanik, Prizren i Goran) i predstavlja raskrsnicu svih važnih evropskih i balkanskih puteva.
Ova planina je poznata po velikpj raznovrsnosti biljnih i životinjskih vrsta, a do sada je otkriveno 350 endemičnih vrsta, odnosno onih vrsta koje uspevaju samo na ovom lokalitetu.
Biljni svet Šar planine čini oko 45 odsto biljnog sveta kojim raspolaže Srbija, ima 70 odsto ukupnog broja vrsta vodozemaca i gmizavaca i 45 odsto vrsta ptica koja postoje u Srbiji.
Pored prirodnog bogatstva, odlikuje se i kulturnim, jer su tu nadjeni materijalni dokazi iz neolitskog, bronzanog i gvozdenog doba, kao i predmeti iz perioda Rimskog carstva, a iz perioda srpske srednjovekovne države tu su ostaci 31-og manastira izgrađenih u periodu od XII do XVI veka.
Većina ovih manastira je tokom NATO bombardovanja uništena ili delimično uništena, a oni se nalaze u zaštićenom području ili na njegovoj granici.
(Beta)
