Evropljane bukvalno pljačkaju nepotrebno visokim bankarskim provizijama i troškovima kreditnih kartica koji uvećavaju maloprodajne cene, upozorila je Evropska komsija, objavljujući rezultate istrage koju je sprovela u oblasti bankarskih poslova sa stanovništvom.
"U priličnom broju zemalja članica, korisnike tih usluga pljačkaju", izjavila je komesar EU za konkurenciju Neli Kros i dodala da je spremna da primeni kaznene mere tamo gde postoje dokazi da kompanije krše zakon za borbu protiv monopola.
Premda u najnovijem izveštaju nema imena kompanija koje zaračunavaju prevelike provizije, Komisija je već ranije optužila "Masterkard" (MasterCard Inc.) za restriktivnu poslovnu praksu i navela da su austrijske, finske i portugalske banke smanjile, ili obećale da će smanjiti, provizije koje zaračunavaju na plaćanja karticama.
"Naši podaci govore da trgovina na malo u nekim zemljama plaća provizije koje su i do četiri puta veće nego u drugim zemljama za prihvatanje iste kreditne kartice", rekla je Kros.
"Nismo čuli ubedljivo objašnjenje zašto se struktura troškova toliko mnogo razlikuje širom EU. Po mom mišljenju, te visoke provizije na kartice mogu da proističu iz nedovoljne konkurencije na tržištu, a ne bih volela da trgovci i potrošači plaćaju više nego što treba", prenele su agencije njenu izjavu.
Komisija je navela da visoko koncentrisana tržišta, sa malo konkurencije, u mnogim zemljama EU možda olakšavaju da banke potiskuju rivale i zaračunavaju neopravdano visoke provizije. U krajnjem ishodu to može da dovede do viših maloprodajnih cena, rekla je Kros.
U nekim članicama EU, banke koje izdaju kartice beleže profit i deset puta veći nego što imaju banke u drugim članicama.
U celini gledano, banke od provizija na plaćanje karticom koje zaračunavaju kompanijama u EU ostvaruju prihod od 25 milijardi evra godišnje, jer potrošači koriste kartice za plaćanja robe i usluga vrednih 1,35 milijardi evra svake godine.
Mreža medjunarodnih kartica, poput "vize" (Visa), "masterkarda" i "ameriken ekspresa" (American Express) nije uspela da potkrepi tvrdnju da bi niže provizije morale da budu kompenzovane većim provizijama za vlasnike kartica, dodala je Komisija.
Kros je rekla da će svi sistemi kreditnih kartica morati da se prouče "od slučaja do slučaja" i ako se utvrdi da su neopravdani, primeniće se antimonopolski propisi.
Kada je reč o bankarskim poslovima sa stanovništvom, Komisija je ustanovila da su tržišta i dalje podeljena po nacionalnim linijama, što znači da potrošači praktično imaju suženi izbor banaka i usluga.
Gradjani se susreću s teškoćama prilikom promene banke u kojoj će otvoriti tekući račun, a većina banaka ih primorava da ugovaraju dodatne usluge, kao što je osiguranje, kada uzimaju hipotekarni kredit, ukazala je Komisija.
(Tanjug)
"U priličnom broju zemalja članica, korisnike tih usluga pljačkaju", izjavila je komesar EU za konkurenciju Neli Kros i dodala da je spremna da primeni kaznene mere tamo gde postoje dokazi da kompanije krše zakon za borbu protiv monopola.
Premda u najnovijem izveštaju nema imena kompanija koje zaračunavaju prevelike provizije, Komisija je već ranije optužila "Masterkard" (MasterCard Inc.) za restriktivnu poslovnu praksu i navela da su austrijske, finske i portugalske banke smanjile, ili obećale da će smanjiti, provizije koje zaračunavaju na plaćanja karticama.
"Naši podaci govore da trgovina na malo u nekim zemljama plaća provizije koje su i do četiri puta veće nego u drugim zemljama za prihvatanje iste kreditne kartice", rekla je Kros.
"Nismo čuli ubedljivo objašnjenje zašto se struktura troškova toliko mnogo razlikuje širom EU. Po mom mišljenju, te visoke provizije na kartice mogu da proističu iz nedovoljne konkurencije na tržištu, a ne bih volela da trgovci i potrošači plaćaju više nego što treba", prenele su agencije njenu izjavu.
Komisija je navela da visoko koncentrisana tržišta, sa malo konkurencije, u mnogim zemljama EU možda olakšavaju da banke potiskuju rivale i zaračunavaju neopravdano visoke provizije. U krajnjem ishodu to može da dovede do viših maloprodajnih cena, rekla je Kros.
U nekim članicama EU, banke koje izdaju kartice beleže profit i deset puta veći nego što imaju banke u drugim članicama.
U celini gledano, banke od provizija na plaćanje karticom koje zaračunavaju kompanijama u EU ostvaruju prihod od 25 milijardi evra godišnje, jer potrošači koriste kartice za plaćanja robe i usluga vrednih 1,35 milijardi evra svake godine.
Mreža medjunarodnih kartica, poput "vize" (Visa), "masterkarda" i "ameriken ekspresa" (American Express) nije uspela da potkrepi tvrdnju da bi niže provizije morale da budu kompenzovane većim provizijama za vlasnike kartica, dodala je Komisija.
Kros je rekla da će svi sistemi kreditnih kartica morati da se prouče "od slučaja do slučaja" i ako se utvrdi da su neopravdani, primeniće se antimonopolski propisi.
Kada je reč o bankarskim poslovima sa stanovništvom, Komisija je ustanovila da su tržišta i dalje podeljena po nacionalnim linijama, što znači da potrošači praktično imaju suženi izbor banaka i usluga.
Gradjani se susreću s teškoćama prilikom promene banke u kojoj će otvoriti tekući račun, a većina banaka ih primorava da ugovaraju dodatne usluge, kao što je osiguranje, kada uzimaju hipotekarni kredit, ukazala je Komisija.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
