Dug preduzeća i banaka povećao se sa 2,03 milijarde dolara, koliko je iznosio početkom 2001. godine, na 11,15 milijardi dolara na kraju 2006, piše u četvrtak „Politika“.
Dug preduzeća i banaka povećao se sa 2,03 milijarde dolara, koliko je iznosio početkom 2001. godine, na 11,15 milijardi dolara na kraju 2006, piše u četvrtak „Politika“.Prema raspoloživim podacima Narodne banke Srbije, ukupan spoljni dug u 2006. godini, izražen u dolarima, povećan je za oko od 3,69 milijardi, tako da je devizni dug zemlje poslednjeg dana prošle godine iznosio 19,6 milijardi dolara.
U toj sumi je i dug Kosova od 1,18 milijardi, koji Srbija - uredno vraća. U periodu od 2001. do 2006. ukupan spoljni dug Srbije povećan za nešto više od 8,77 milijardi dolara.
Malo olakšanja unosi podatak da je deo spoljnog duga za koji garantuje država u prošloj godini ipak smanjen za 9,03 odsto.
I pored toga rast ukupnog deviznog duga u protekle tri godine, a naročito u prošloj, nadmašio je očekivanja većine domaćih i stranih analitičara. Pogotovu što se prošlogodišnje povećanje od 23,19 odsto dogodilo uprkos činjenici da nam je Pariski klub stranih poverilaca u februaru otpisao još 15 procenata svojih potraživanja u iznosu od oko 653 miliona dolara. Pored toga, Srbija je i MMF-u u 2006. vratila 570 miliona dolara.
Šta je razlog olakog i obilatog zaduživanja po belome svetu? Sudeći po raspoloživim podacima centralne banke, željni boljeg života, dinarske kredite, koji se po pravilu vezuju za vrednost evra, najviše uzimaju građani.
Prema poslednjim podacima, kreditno zaduženje građana dostiglo je 2,4 milijarde evra. Prosečan dug po svakom zaduženom iznosi oko 685, a po stanovniku 319 evra. Za pozajmicama često posežu i preduzeća, pa se njihov devizni dug lani uvećao za 54 procenta.
Uprkos merama NBS, da bi udovoljile toj velikoj tražnji za kreditima i zaradile na razlici u kamati, banke su se sve više zaduživale u inostranstvu. Tako su banke svoje devizno dugovanje stranim poveriocima samo u prošloj godini uvećale za gotovo neverovatnih 89,83 odsto.
Doduše, na povećanje duga izraženog u dolarima u proteklih pet godina uticalo je i nepovoljno kretanje kursa te valute u odnosu na evro, ukazuju nadležni u NBS, što potvrdjuju i analitičari naših ekonomskih odnosa sa inostranstvom.
Spoljni dug javnog sektora, to jest onog dela za koji garantuje država, od početka 2001. do kraja 2006. smanjen je za 3,78 odsto. Istovremeno dug privatnog sektora povećan je sa 2,03 milijarde, koliko je iznosio početkom 2001, na 11,15 milijardi dolara na kraju 2006. godine.
Prema poslednjem Biltenu javnih finansija Ministarstva finansija, ukupni unutrašnji i spoljni dug Srbije za koji garantuje država na kraju oktobra 2006. iznosio je oko 12,2 milijarde dolara, odnosno 9,6 milijardi evra, što znači da je u novembru smanjen za oko 1,1 milijardu dolara. Inače, Srbija već šest godina uredno izmiruje devizne obaveze prema inostranim i domaćim poveriocima. Nijedan dan nije zakasnila, niti je ikada aktivirana ijedna garancija.
Dugovanje iz budžeta prema gradjanima Srbije tada je iznosilo 5,1 milijardu dolara, prema inostranim kreditorima 6,1 milijardu, a indirektne obaveze na osnovu pozajmica javnim preduzećima, za obnovu infrastrukture i zaštitu životne sredine, skoro milijardu dolara.
Država je krajem oktobra gradjanima za isplatu stare devizne štednje dugovala još 4,1 milijardu dolara, a za dugoročne hartije od vrednosti 313,5 miliona dolara. Za penzije poljoprivrednicima tada se dugovalo 318 miliona, penzijskom fondu zaposlenih 239 miliona dolara, a taj deo duga znatno je smanjen vanrednim isplatama u decembru i januaru.
Za isplatu zajma za privredni preporod tada se dugovalo 43 miliona, za kratkoročne hartije od vrednosti 79,5 miliona, a po osnovu kredita poljoprivrednicima 5,3 miliona dolara.
Najveći deo spoljnog duga – oko 2,3 milijarde dolara, prošle jeseni bile su direktne obaveze prema Merđunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD), dok su dugovanja Pariskom klubu poverilaca nešto više od dve milijarde, Londonskom klubu 1,1 milijardu, Svetskoj banci skoro 519 miliona, a Evropskoj investicionoj banci (EIB) 54 miliona dolara.
Po poslednjoj računici Uprave trezora, planirano je da država u ovoj godini na ime javnog duga isplati 859,5 miliona dolara. U 2009. trebalo bi da se vrati 775,8, a u 2010. godini 1,018 milijardi dolara. Ako se država u međuvremenu dodatno ne zaduži, kažu u Upravi trezora, vrednost godišnjih rata otplate deviznih dugova počela bi da opada.
(MONDO)
