U Srbiji se godišnje reciklira svega devet odsto otpadnog materijala, mada su preradjivački kapaciteti mnogo veći, s obzirom da postoji nekoliko stotina preduzeća koja se tim poslom bave, izjavila je Tanjugu direktorka Agencije za reciklažu Gordana Perović.
U Srbiji se godišnje reciklira svega devet odsto otpadnog materijala, mada su preradjivački kapaciteti mnogo veći, s obzirom da postoji nekoliko stotina preduzeća koja se tim poslom bave, izjavila je Tanjugu direktorka Agencije za reciklažu Gordana Perović.Osnovni problem povećanja industrije reciklaže predstavlja nepostojanje odgovarajućih podzakonskih akata i uredbi koje bi ceo proces regulisale, rekla je ona i ukazala na potrebu donošenja Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, jer ta vrsta sekundarnih sirovina čini 80 odsto ukupnog otpada.
Da i postojeća zakonska regulitiva nije za potcenjivanje, govori podatak da je 2003. godine u našoj zemlji reciklirano tek oko tri odsto otpadnog metirijala, a sada se stiglo do devet procenata.
"To znači da iz godine u godinu sve više fabrika, pravnih i fizičkih lica poštuje zakonsku regulativu, što je postignuto i kontinuiranom edukacijom gradjana, privrede i lokalne samouprave", ocenila je Perovićeva.
Istakavši da je osim profita, reciklaža prevashodno bitna zbog zaštite životne sredine, ona je ukazala na neophodnost donošenja i novog zakona o upravljanju otpadom, uskladjenim sa direktivama Evropske unije, koji može brzo da bude implementiran. Nacrt tog zakona uradjen je prošle godine i nalazi se u skupštinskoj proceduri.
Oblast reciklaže kod nas je sada uredjena Zakonom o upravljanju otpadom iz 1996. godine, kada je i osnovana Agencija za reciklažu, Pravilnikom o sakupljanju, skladištenju i transportu sekundarnih sirovina iz 2001. godine i Zakonom o zaštiti životne sredine iz 2004. godine.
U bazi podataka Agencije za reciklažu registrovano je 286 firmi koje se bave nekim vidom reciklaže sekundarnih sirovina, dok je sve više malih preduzeća zainteresovano za bavljenje tim poslom.
U Srbiji se najviše reciklira otpad od metala, a slede papir, plastična ambalaža, tekstil i poslednjih godinu dana elektronski otpad.
Prema podacima iz baze registrovanih preduzeća, u našoj zemlji je prošle godine uvezeno 5.300 tona i izvezeno 50.000 tona otpada od aluminijuma, uvezeno 175.000 tona i izvezeno 1,1 milion tona otpada od gvoždja i čelika, dok je uvoz bakarnog otpada iznosio 4.000 tona, a izvoz 44.000 tona.
Perovićeva je kazala da se nekim vidom reciklaže plastičnog otpada bavi 28 registrovanih firmi, kao i da sakupljanje PET ambalaže u Srbiji postaje sve popularnije.
Najlošija situacija za sada je u oblasti reciklaže stakla, jer se time bavi samo jedna firma, rekla je ona, izrazivši očekivanje da će, nakon privatizacije domaćih staklara, prikupljanje i prerada staklenog "krša" biti poboljšana.
