Organska hrana je u ekspanziji u SAD i Evropi, gde joj prodaja svake godine poraste za pet do šest milijardi dolara, a očekuje se da korist donese i svojim proizvodjačima u zemljama Trećeg sveta, saopštili su stručnjaci na sajmu organske hrane "Biofah" u nemačkom gradu Nirnbergu.
Organska hrana je u ekspanziji u SAD i Evropi, gde joj prodaja svake godine poraste za pet do šest milijardi dolara, a očekuje se da korist donese i svojim proizvodjačima u zemljama Trećeg sveta, saopštili su stručnjaci na sajmu organske hrane "Biofah" u nemačkom gradu Nirnbergu."Prodaja organske hrane u Evropi je do pre pet godina bila koncentrisana na prodavnice zdrave hrane i specijalizovane radnje", ukazao je na sajmu konsultant marketinške kompanije "Organik monitor", specijalizovane za industriju organske hrane, Amardžit Sahota, prenosi Rojters.
"Sada se ta hrana prodaje u velikim supermarketima i njena tražnja premašuje ponudu", dodao je on.
Prodaja organske hrane u svetu dostigla je lane procenjenih 39 milijardi dolara, u poredjenju sa 33 milijarde dolara 2005, uz očekivanje daljeg rasta za šest milijardi dolara u 2007, podsetio je Sahota i ukazaoda je pomanjkanje takve hrane na tržištu sve veće jer proizvodnja nije u stanju da ide u korak s velikim rastom tražnje, naročito u Evropi i SAD.
SAD zbog toga moraju da uvoze organsku hranu iz Latinske Amerike, Afrike, Azije i čak iz Evrope, podseća Rojters.
Severna Amerika i Evropa zajedno učestvuju sa 97 odsto u ukupnoj svetskoj prodaji organskih prehrambenih proizvoda. Sahota procenjuje da je prodaja u Evropi lane porasla 15 odsto, pri čemu su najveća tržišta Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija.
Prodaja u SAD, pak, raste 16 odsto godišnje, čemu takodje doprinose veliki lanci supermarketa, pre svega "Vol-Mart (Wal), koji su ponudili organske proizvode na svojim policama.
Sahota je ukazao da seljaci u zemljama Trećeg sveta imaju sve uslove da izvuku dobit iz rastuće tražnje, s obzirom na činjenicu da farmeri u razvijenom svetu koriste više hemikalija od onih u siromašnim zemljama.
"Farmeri u Evropi, koji su ranije koristili hemikalije na svojoj zemlji, moraju da čekaju tri godine da se njihovo zemljište očisti pre nego što dobiju organski sertifikat", napomeno je Sahota i ukazao da seljaci u Trećem svetu ne koriste hemikalije, i da mogu dobiti sertifikate, praktično, odmah.
Seljaci u Africi već izvlače korist iz tog trenda. U velikom broju zemalja, kao što su Kenija, Uganda, Tanzanija i Egipat, došlo je do preorijentacije u proizvodnji niza useva koji se sada skoro sasvim proizvode za izvoz, ukazao je Sahota.
"Procenjujem da je proizvodnja organske hrane u Africi u poslednje četiri godine porasla 9.000 odsto, a u Latinskoj Americi 1.000 odsto".
U jednoj studiji, prezentovanoj na sajmu, ističe se da, i pored toga, organska poljoprivreda još uvek predstavlja samo neznatni deo globalne poljoprivredne proizvodnje.
U svetu je krajem 2005. oko 31 milion hektara obradjivano na organski način, ali je to bilo samo 0,7 odsto ukupnih svetskih poljoprivrednih površina, navedeno je u toj studiji, čiji je koautor Helga Viler (Willer) iz švajcarskog Istraživačkog instituta za organsku poljoprivredu.
Znatan deo ukupnih površina činili su pašnjaci u zemljama, kao što su Australija, Argentina i Čile, čiji farmeri mogu brzo da dobiju organske sertifikate jer ni ranije nisu koristili hemijska sredstva u poljoprivredi.
(Tanjug)
