Više od stotinu eksperata, čelnika medjunarodnih organizacija i kompanija utvrdilo je plan za smanjenje emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte, pozivajući vlade da hitno preduzmu mere protiv globalog zagrevanja.
Više od stotinu eksperata, čelnika medjunarodnih organizacija i kompanija utvrdilo je plan za smanjenje emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte, pozivajući vlade da hitno preduzmu mere protiv globalog zagrevanja."Izostanak hitnog delovanja bi u znatnoj meri uvećao ekonomske i ekološke troškove i povećao rizik od nesagledivih posledica", upozoreno je u saopštenju Globalnog okruglog stola o klimatskim promenama.
Grupacija, koja uključuje izvršne direktore kompanija iz raznih sektora, od avionskog prevoza, preko energetike do tehnologije, apelovala je na vlade da utvrde rokove za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte i ugljen-dioksida.
Sporazum traži od vlada da odrede cenu koja bi se plaćala za oslobadjanje štetnih gasova iz termoelektrana, fabrika i drugih postrojenja.
"Naravno, rešavanje problema klimatskih promena podrazumeva rizik i troškove, ali mnogo veći rizik je ne činiti ništa", uveren je Alan Belda, izvršni direktor najvećeg svetskog proizvodjača aluminijuma "Alkoa".
Grupacija, izmedju ostalih, uključuje predstavnike velikih korporacija kao što su "Dženeral ilektrik", "Ford", "Tojota motor Nort Amerika", "Vol Mart" i investiciona banka "Goldman Saks", preneo je AP.
Administracija američkog predsednika Džordža Buša odbacila je obavezno ograničenje emisije ugljen dioksida i drugih štetnih gasova koji, kako je dokazano, utiču na rast temperature na Zemlji, što je, opet, povezano sa snažnim olujama, sušama, rastom nivoa mora i drugim prirodnim nepogodama.
Bela kuća je, medjutim, u poslednje vreme počela da reaguje na globalno zagrevanje, posebno posle 2. februara, kada je objavljen izveštaj Medjunarodnog panela za klimatske promene, prema kojem je 90 odsto verovatnoće da je globalno zagrevanje posledica ljudskih aktivnosti.
Koncentracija ugljen dioksida u atmosferi sada je oko 30 odsto veća nego 1900, a gotovo polovina tog rasta nastala je od 1980. godine.
S obzirom na sve veću emisiju gasova u zemljama u razvoju, grupa je procenila da bi ponašanje u stilu "biznis na prvom mestu" moglo da uveća koncentraciju ugljen dioksida na planeti tri puta u odnosu na nivo pre 1900.
Sektor elektroenergije oslobadja najviše ugljen dioksida i učestvuje s više od 40 odsto u emisiji gasova vezanih za globalno zagrevanje.
Industrija učestvuje s više od 18 procenata, transportni sektor sa 20 i domaćinsta i usluge s približno 13 odsto.
Grupa je procenila da bi tehnologija za smanjenje koncentracije ugljen-dioksida mogla da košta oko jedan odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, s tim što bi sa većom primenom tehnologije troškovi bili sve manji.
"Ukoliko suviše odlažemo početak prelaska na energetske sisteme koji ne oslobadjaju ugljen-dioksid, konačni troškovi će se samo povećati, a posledice klimatnih promena samo će postati još teže", navela je grupa, upozoravajući da će siromašnije zemlje biti najteže pogođene klimatnim promenama.
(Tanjug)
