Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan dug Kosova i Metohije 31. decembra 2006. godine iznosio je 1,182 milijarde dolara, a u nekoliko proteklih godina otplaćeno je oko 130 miliona dolara.
Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan dug Kosova i Metohije 31. decembra 2006. godine iznosio je 1,182 milijarde dolara, a u nekoliko proteklih godina otplaćeno je oko 130 miliona dolara.Prema podacima Državnog pregovaračkog tima za KiM, Srbija dnevno za inostrana dugovanja Kosova izdvaja oko 100.000 dolara, rečeno je Tanjugu u državnim institucijama.
Komentarišući Ahtisarijev predlog, bivši ministar finansija Mladjan Dinkić je ocenio da je najveći apsurd da, i pored toga što plan "predvidja nezavisnu državu Kosovo", sve spoljne dugove Srbija nastavlja da servisira u prvih godinu dana po postizanju sporazuma o konačnom statusa Kosova.
Dinkić je ukazao da prema tom delu aneksa, postizanje dogovora oko otplate spoljnih dugova Kosova može da se proteže u nedogled, što znači da Srbija, prema Ahtisartijevom predlogu, "i nema medjunarodni subjektivitet na Kosovu".
Ukupan dug Kosova i Metohije smanjen je sa oko 1,7 milijardi dolara na oko 1,184 milijardi dolara, posle dobijenog otpisa Pariskog i Londonskog kluba, u iznosu od 550 miliona dolara i država Srbija ga uredno servisira, a u proteklih nekoliko godina otplatila je oko 130 miliona dolara.
Pregovarački tim Beograda je u više navrata na sastancima sa pregovaračima iz Prištine ukazivao da je pitanje dugova samo tehnički posao i tu nema velikih razmimoilaženja, ali je insistirao da se o dugovima razgovara kao jednom segmentu u okviru svih ekonomskih odnosa izmedju Srbije i južne srpske pokrajine.
Kamen spoticanja bi moglo da bude to što pregovarači iz Prištine ne žele da priznaju dugove koji su na Kosovu nastali od 1990. do 1992. godine, jer tada kosovski Albanci nisu bili unutar režima. Tada je oko 150.000 ljudi bilo otpušteno.
Prema podacima srpskog pregovaračkog, dugove su napravila velika preduzeća u pokrajini, uzimanjem zajmova preko komercijalnih banaka i o tome postoje podaci za svako preduzeće. Tako, na primer, gradjevinsko preduzeće "Ramiz Sadiku" duguje oko 30 miliona dolara, Termoelektrana Kosova oko 40 miliona dolara, kombinat Trepča oko 30 miliona dolara...
U okviru nerešenih finansijskih odnosa, spada i pitanje dugova po osnovu stare devizne štednje, koje u ovom trenutku Srbija ne servisira, jer se poziva na činjenicu da ne ubire budžetski prihod na Kosovu i Metohiji.
Aneks VI Ahtisarijevog plana koji se bavi medjunarodnim dugom, predvidja da Kosovo preuzme svoj deo medjunarodnog duga koji ima Srbija, pored ostalog dug prema Svetskoj banci, Pariskom i Londonskom klubu kreditora.
Deo duga za koji će Kosovo biti odgovorno biće odredjen kroz pregovore izmedju Prištine i Beograda, uzimajući u obzir principe korišćene pri raspodeli duga medju bivšim republikama SFRJ.
Dok se ne utvrdi ovaj deo, Srbija će morati da servisira ukupan dug, a Kosovo će kasnije Srbiji vratiti svoj deo, navedeno je u tom aneksu.
(MONDO/agencije)
