Psihijatrijske bolnice u Srbiji su prenatrpane i u izuzetno lošem stanju, konstatovano je u Izveštaju o "Povredama ljudskih prava u psihijatrijskim ustanovama".
Psihijatrijske bolnice u Srbiji su prenatrpane i u izuzetno lošem stanju, konstatovano je u Izveštaju o "Povredama ljudskih prava u psihijatrijskim ustanovama".U Izveštaju, koji je predstavljen u Beogradu, navodi se da te bolnice primaju i do 1.000 pacijenata, da mnoge treba da budu zatvorene i da na njihovo mesto treba otvoriti bolnica sa manjim kapacitetima.
Izveštajem su obuhvaćene Specijalna neuropsihijatrijska bolnice u Kovinu, bolnica "DR Slavoljub Bakalović" u Vršcu i "Laza Lazarević" u Padinckoj Skeli, ali je na konferencije rečeno da se primedbe i preporuke izveštaja odnose na sve slične ustanove tog tipa u Srbiji.
Na nivou države preduzete su neke mere da se situacija u tim stanovama popravi, ali Vlada Srbije ima u planu da sa 12,5 miliona evra iz NIP uradi rekonstrukciju tih bolnica, što je u suprotnosti sa Strategijom razvoja zaštite mentalnog zdravlja koja kaže da će država u buduće težiti da smanji i zatvori velike psihijatrijske klinike.
U izveštaju se navodi da su pacijetni koji se leče u tim ustanovama najmarginalizovanija i najugroženija grupa ljudi kojoj se najviše krše ljudska prava. Uslova da se pacijent oporavi i adekvatno leči nema, a higijenski uslovi i opremeljenost tih bolnica su na veoma niskom nivou.
Ljiljana Palibrk koja je bila u timu koji je pravio izveštaj rekla je da su bolnice pune vlage, mračne i hladne, a u nekima se dešava da po nekad nema tople vode i dodala da u njih nije ulagano dugi niz godina.
Palibrk je rekla da u je nekim sobama smešteno je čak i po 25 pacijenata, što je veoma loše, i dodala da se u vršačkom odeljenju, u kojem su smeštene osobe sa smetnjama u mentalnom razvoju, životni uslovi mogu definisati kao "nečovečno i ponižavajući".
Prema njenim rečima, lečenje je neadekvatno jer se uglavnom pacijenti podvrgavaju farmakoterapiji, i jer nema dovoljno terapeuta, psihologa, socijalnih radnika i medicinskog osoblja sa završenom srednjom školom.
Ona je rekla da se uglavnom koriste jeftiniji lekovi koji će uskoro nestati iz zaliha, a za skuplje ustanove neće imati para što je velik problem na koji resorno ministarstvo treba što pre da reaguje.
Prema njenim rečima, pacijente društvo diskriminiše, a zdravstveno osoblje u drugim ustanova za lečenje somatskih bolesti odbija da ih tretira i leči na isti način kao što leči druge pacijente.
U izveštaju se navodi da veliki broj pacijenata u tim bolnicama faktički živi po 10 do 20 godina, jer nemaju gde da odu pošto ne postoje adekvatne institucije koje bi ih prihvatile i omogućile postepenu integraciju u društvo.
Kako je navedeno, bolnice nemaju jasne procedure za reagovanje u kriznim situacijama, a u obuzdavanju uznemirenih pacijenta osoblju češto pomažu i drugi pacijenti, što nekako ne bi smelo.
Prava pacijenata nisu regulisana ni zakonskim ni podzakonskim aktima, i ne postoji jasna procedura i kriterijumi po kojima se pacijenti smeštaju u tretman, njegovo trajanje, pravo žalbe i obaveza da se ona preispita.
Projekat je realizovao Helsinški odbor za ljudska prava uz pomoć Vlade Holandije.
