Srpski ministar za rad i zapošljavanje Slobodan Lalović ocenio je da bi nova Vlada Srbije trebalo da preispita svoj odnos sa Slovenijom, posebno u delu privredne saradnje, zbog odbijanja te zemlje da isplati penzije srpskim penzionerima.
Srpski ministar za rad i zapošljavanje Slobodan Lalović ocenio je da bi nova Vlada Srbije trebalo da preispita svoj odnos sa Slovenijom, posebno u delu privredne saradnje, zbog odbijanja te zemlje da isplati penzije srpskim penzionerima.Zbog upornog odbijanja slovenačkog penzijskog fonda da i posle 16 godina srpskim penzionerima koji su svoje prinadležnosti zaradili u Sloveniji u vreme velike Jugoslavije, reše ovo pitanje, nova vlada Srbije trebalo bi ozbiljno da preispita odnos sa ovom bivšom jugoslovenskom republikom, posebno u delu privredne saradnje, i da zapita treba li uopšte, dok se problem srpskih penzija ne reši, slovenačkim firmama dozvoliti da posluju u Srbiji“, rekao je Lalović za „Politiku”.
On je naveo da je resorno ministarstvo u više navrata iniciralo susret sa predstavnicima slovenačkog penzijskog fonda kako bi Sporazum o socijalnom osiguranju izmedju dve države konačno bio potpisan i odbacio tvrdnje da srpska strana nije pokazala dovoljno interesovanja da ceo problem istera do kraja.
Prema njegvoim rečima, problem su uvek pravili Slovenci koji su u poslednjem trenutku odustajali od razgovora. „Još 2001. godine pokrenuta je inicijativa da započnu razgovori sa Slovenijom, da bi 2002. godine slovenačkoj strani bio upućen i nacrt budućeg sporazuma, kao i lista ljudi koji su ostvarili pravo na penzije radeći u Sloveniji, a sada žive u Srbiji. Medjutim, Slovenija je otkazala i ovaj susret”, objašnjava Lalović.
Kako bi Slovenci ozbiljno shvatili ovaj problem i pristupili verifikaciji Sporazuma, koji je inače potpisan sa svim ostalim bivšim jugoslovenskim republikama osim sa Srbijom, mnogo puta su traženi i razgovori na visokom nivou. Preko ambasade u Ljubljani, ali i najviših državnih zvaničnika.
Medjutim, srpska strana je tu naišla na ignorisanje i odbijanje, a kao razlog Slovenci su navodili da je isplata tih penzija veliki udar na njihov budžet i da oni nisu u mogućnosti da izmire te finansijske obaveze, jer bi na taj način mogli da ugroze ulazak u evrozonu“, kaže Lalović.
Imajući sve ovo u vidu, jasno je, ističe on, da se radi o pljački penzionera koji su decenijama radeći za slovenačke firme u njihov budžet uplaćivali doprinose, a sada im „evropska” Slovenija onemogućava da ostvare osnovno ljudsko pravo - da prime penziju.
Lalović ističe da je nedopustivo da Slovenija, pod izgovorom da su ovi izdaci za srpske penzionere veliki udar na njen budžet, odbija da isplati sve zaostale prinadležnosti. On napominje da oni za ovaj dug znaju poslednjih 16 godina, te da to nije ništa novo.
Takodje je interesantno, napominje Lalović, da
Slovenija najavljuje da će Sporazum o socijalnom osiguranju uskoro biti potpisan sa Crnom Gorom, koja je do juče bila u državnoj zajednici sa Srbijom, a da Srbija najverovatnije nikada neće ni doći na red.
Slovenačka vlada ovaj ubrzani postupak objašnjava time da u Crnoj Gori ima malo ovakvih slučajeva, te da im isplata tih penzija neće biti veliko opterećenje za državnu kasu.
“Iz svega jedino proizilazi da Slovenija strpljivo čeka da srpski penzioneri koji su zaradili svoje prinadležnosti nikada ne dočekaju da ih prime”, kategoričan je Lalović.
Kako stvari stoje, jedino rešenje da se Slovenija primora da izmiri obaveze prema Srbiji je da joj se onemogući otvaranje novih Merkatora, Merkura ili Gorenja, koji su u medjuvremenu osvojili ovdašnje tržište, tvrdi srpski ministar.
Upitan da li bi imalo efekta da se ceo slučaj prepusti medjunarodnom sudu, Lalović kaže da bi se taj proces otegao u nedogled i da je pitanje koliko bi njih doživelo da ostvari svoja prava.
Ovakvom svojom politikom Slovenija, kojoj je Evropska unija imperativ, samo je dodatno potvrdila koliko poštuje evropske norme i principe. O tome govori i činjenica da je Slovenija 1991. godine izbrisala iz svojih penzijskih arhiva podatke za oko 17.800 osiguranika iz Srbije koji su za života SFRJ radili u slovenačkim firmama, što je nedopustivo.
Proteklih godina status su uspeli da reše samo oni koji su u momentu otcepljenja Slovenije već bili u penziji, kao i oni čije je poslednje zaposlenje u Srbiji, a u medjuvremenu su ispunili uslove za penzionisanje. Takvih je, kako se saznaje u Fondu PIO, oko 700, dok je broj oštećenih koji čekaju da reše ovaj problem - više desetina hiljada!
Njima srpski fondovi na svoj teret priznaju i slovenački staž do dana otcepljenja. Sloveniji, međutim, nije palo na pamet da pokaže dobru volju i da učini isto, pa svi oni čije je poslednje radno mesto bilo na teritoriji dežele i ispunjavaju minimum uslova za penziju, mogu da računaju samo na umanjenu penziju koju primaju po srpskoj Uredbi.
Mesečno je Fond PIO po ovom osnovu oštećen za desetine miliona dinara koje plaćaju penzionerima čiji su doprinosi svojevremeno završili u kasi države Slovenije.
Ta primanja su pet-šest puta manja od minimalnih slovenačkih koja bi penzionerima ovde pripadala.
(MONDO)
