Šef vladinog Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije Nenad Popović ocenio je da bi nezavisno Kosovo bilo ekonomski neodrživo i da stabilan razvoj može da ima samo kao suštinska autonomija u okviru Srbije.
Šef vladinog Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije Nenad Popović ocenio je da bi nezavisno Kosovo bilo ekonomski neodrživo i da stabilan razvoj može da ima samo kao suštinska autonomija u okviru Srbije."Eksperiment sa nezavisnim Kosovom bi brzo doveo do ekonomskog kolapsa. Kosovo može da se razvija, i to uz veliku pomoć medjunarodne zajednice samo u okviru suštinske autonomije u Srbiji. U Pokrajini je 60 odsto ljudi nezaposleno, to su uglavnom mladi, mnogo je nezaposlenih bez visokog obrazovanja, odnosno nekvalifikovane radne snage", rekao je Popović u intervjuu agenciji Beta.
Prema njegovim rečima, Kosovo bi u okviru Srbije u Evropsku uniju ušlo barem 20 godina ranije nego što bi to učinilo kao samostalna država.
"BDP je na Kosovo najniži u Evropi - 1.100 dolara, čak i manji. Budžet Kosova zasnovan je na donacijama koje se smanjuju iz godine u godinu, pre je bilo dve milijardi dolara donacija, a danas je 400 do 500 miliona doalra. Uvoz je pokriven izvozom svega tri odsto, ne postoje strana ulaganja. U privatizaciji je sve kupilo nekoliko klanova i to po 10 puta nižoj ceni od realne", rekao je Popović.
Na pitanje da li bi Kosovo sa takvim statistikama, ako ostane u sastavu Srbije, bilo preveliki balast za srpsku ekonomiju, on je kazao da bi država morala mnogo da ulaže u Pokrajinu, ali da je kosovsko tržište sa 2,1 milion ljudi veliki potencijal.
"Kosovo je šansa za našu privredu. Država mora da stvara infrastrukturne osnove za ulaganja na Kosovu - struja, putevi, telekomunikacije, komunalije - to bi bio veliki budžetski zadatak za Srbiju, ali sa druge strane privrednicima se otvara odlična mogućnost za razvoj, kao i mogućnost stranim investitorima za ulaganja. Najveći problem za ekonomiju na Kosovu su bezbednost, organizovani kriminal i korupcija, kao i nerešen pravni status", kazao je Popović.
Šef Ekonomskog tima je kazao da zbog nepostojanja podataka sa Kosova nije moguće predvideti kolika bi izdvajanja Srbija imala godišnje za celu Pokrajinu, ali da je za tamošnje srpske zajednice u početku planirano 70 do 80 miliona evra godišnje.
Prema njegovim rečima, za razvoj srpskih sredina je iz Nacionalnog investicionog plana izdvojeno 32,6 miliona evra. Pored nekoliko većih planiranih projekata, Ekonomski tim je dobio čak 1.500 zahteva za podsticajna sredstva u iznosu od pet do 10 hiljada evra za mala srpska preduzeća na Kosovu. Prvi novac za te biznis planove trebalo bi da bude isplaćen krajem marta.
Popović je ocenio da je beogradski pregovarački tim u Beču bio odlično pripremljen i izneo više primedbi na predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
Prema njegovim rečima, Beograd je tražio da se kod medjunarodnih dugova Kosova koristi princip finalnog korisnika, ali i da se kod vraćanja dugova mora voditi računa da se osim glavnog dela dugova koji su vraćeni plate kamate i oportunitetni troškovi.
Šef Ekonomskog tima je naveo da je za Beograd apsolutno neprihvatljiv predlog da javna preduzeća na Kosovu postaju svojina Pokrajine jer su ta preduzeća nastala odlukom UNMIK o izdvajanju iz matičnih preduzeća čiji je vlasnik Srbija.
"U Beču je bilo reči i o arhivama i katastru - arhivi su u vlasništvu Srbije, a predloženo je da postoji mogućnost njihovog korišćenja po zahtevu albanske strane", rekao je šef Ekonomskog tima.
