U Kreditnom birou se nalaze podaci o bankarskim računima za oko 3.850.000 gradjana Srbije i oko 466.000 pravnih lica, odnosno, firmi i preduzetnika, izjavio je Tanjugu rukovodilac te institucije Rade Bačković.
U Kreditnom birou se nalaze podaci o bankarskim računima za oko 3.850.000 gradjana Srbije i oko 466.000 pravnih lica, odnosno, firmi i preduzetnika, izjavio je Tanjugu rukovodilac te institucije Rade Bačković.Podsetivši da gradjani mogu dobiti lični izveštaj za svoje potrebe, bez naknade, Bačković je naveo da Kreditni biro, u okviru Udruženja banaka Srbije, unazad tri godine vodi podatke o tekućim obavezama gradjana, po osnovu kredita, kreditnih kartica, pozajmicama na tekućim računima, preuzetim obavezama žiranata, lizingu, kao i potencijalnim obavezama u šta spadaju podaci o jemstvima za kredite drugih gradjana.
Takodje, u Kreditnom birou vode se podaci gradjana ako su bili u zakašnjenju u izmirivanju obaveza za otplatu kredita, što znači da postoji arhiva o konkretnim iznosima i vremenu trajanja dospele obaveze do njenog izmirivanja, dodao je Bačković.
Zahtev za dobijanje Ličnog izveštaja gradjani mogu dobiti kod bilo koje banke ili kod Kreditnog biroa, a podaci će im biti dostavljeni na način koji sami odrede, bilo faksom, mejlom ili poštom, a mogu ih i lično preuzeti.
Osim gradjana, izveštaj od Kreditnog biroa može zatraziti i dobiti samo ovlašćeni radnik banke, lizing kompanije ili druge institucije kojoj gradjani podnose zahtev za korišćenje usluge i to samo na osnovu pismene saglasnosti, objasnio je Bačković.
Ukoliko po dobijanju Ličnog izveštaja gradjani ustanove netačno navedene podatke, mogu da zahtevaju njihovu izmenu ili brisanje, tako što će popuniti zahtev za ispravku - dopunu i ukoliko je primedba opravdana, banka ili drugi davalac usluge mora te podatke ispraviti u roku od 15 dana, rekao je Bačković i napomenuo da se u praksi ispravke obavljaju za oko tri dana.
Suština postojanja Kreditnog biroa i namena izveštaja je da banke i lizing kompanije mogu da provere kreditnu sposobnost klijenta, odnosno, visinu njegove zaduženosti u odnosu na mesečna primanja i urednost u vraćanju duga u prethodnom periodu, ukoliko on traži novu uslugu kao što je kredit ili traži kreditnu karticu, objasnio je on.
Na pitanje kako se može definisati "neurednost" ili "docnja" u izmirenju dugova, Bačković je odgovorio da to znači neizmirivanje obaveze od 60 i više dana i precizirao da "docnja" u vraćanju kredita znači prekoračenje roka za dospeće rate kredita više od 60 dana ili kada klijent ne izmiri nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu u navedenom roku.
